Ukratko o ESO-u

Astronomiju  često nazivamo najstarijom naukom i nema sumnje da je veličanstveni prizor zvezdanog  Mlečnog puta – kako se prostire preko čistog noćnog neba – bio očaravajući prizor ljudima svih uzrasta i kultura. Danas, astronomija važi za jednu od najmodernijih i najdinamičnijih nauka, koja se koristi najnaprednijim i najsofisticiranijim tehnologijama dostupnim naučnicima. Ovo su veoma uzbudljiva vremena za astronomiju: tehnologija nam omogućuje da proučavamo objekte koji se nalaze na samoj ivici poznatog univerzuma i da detektujemo dokaze o postojanju planeta koje kruže oko drugih zvezda. Na pragu smo odgovara na fundamentalno pitanje koje fascinira svakoga od nas: da li smo sami u svemiru?

Paranal Platform - 2007ESO je najeminentnija međunarodna naučno-tehnološka organizacija u oblasti astronomije. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje veoma moćnim astronomskim opservatorijama, kako bi omogućio važna naučna otkrića. ESO takođe igra vodeću ulogu u promociji i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja.

ESO upravlja sa tri jedinstvene opservatorije svetskog kalibra u Atakama pustinji u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Prva lokacija bila je La Sija, planina nadmorske visine od 2400 metara, koja se nalazi 600 km severno od Santjaga. Opremljena je sa nekoliko optičkih teleskopa, prečnika ogledala do 3,6 metara. Teleskop nove tehnologije (engl. New Technology Telescope, NTT), prečnika ogledala 3,5 metra je otvorio nove mogućnosti za dizajniranje i projektovanje teleskopa i bio je prvi teleskop u svetu čijim se primarnim ogledalom upravljalo pomoću kompjutera - tehnologija koju je razvio ESO, a koja se sada koristi na najvećim svetskim teleskopima. Teleskop klase 3,6 metara Južne evropske opservatorije udomljava  najistaknutijeg svetskog lovca na vansolarne planete: instrument HARPS (engl. High Accuracy Radial velocity Planet Searcher), spektrograf neviđene preciznosti.

Dok je La Sija i dalje u prvom planu astronomskih zbivanja kao druga naučno najproduktivnija astronomska opservatorija locirana na Zemlji, Paranal i dalje predstavlja vodeću evropsku opservatoriju. Nalazi se na 2600 metara nadmorske visine i dom je Veoma velikom teleskopu (engl. Very Large Telescope, VLT). Paranal se nalazi na oko 130 kilometara južno od Antofagasta u Čileu, na 12 kilometara od Pacifičke obale i predstavlja jedan od najsuvljih lokaliteta na Zemlji. Sa naučnim istraživanjima počelo se još 1999. godine, što je rezultiralo realizovanjem velikog broja veoma uspešnih istraživačkih programa.

VLT je vrlo neobičan teleskop čiji se rad zasniva na najsavremenijim tehnologijama. Ne radi se o jednom, već o nizu od četiri Primarna teleskopa, prečnika ogledala 8,2 metra. Sa takvim teleskopom moguće je dobiti slike veoma bledih svemirskih objekata, tridesete magnitude, nakon samo jednog časa ekspozicije. Ovo odgovara objektima koji su četiri milijarde puta bleđi od onih koje možemo da vidimo golim okom.

VLT takođe ima četiri dodatna teleksopa, prečnika ogledala od 1,8 metara, koji su pokretni i nazivaju se Pomoćni teleskopi. Jedna od najuzbudljivijih odlika VLT-a je što može da se koristi i kao džinovski optički interferometar (tzv. VLT interferometar, odnosno VLTI). Ovo se postiže kombinovanjem svetlosti prikupljene uz pomoć nekoliko Primarnih ili Pomoćnih teleskopa. Radeći na ovaj način, postiže oštrinu slike kao teleskop koji bi imao ogledalo prečnika jednakogudaljenosti najudaljenijih ogledala VLT-a. Za VLTI, sa Pomoćnim teleskopima, ovo iznosi i do 200 metara.

Svake godine pristigne oko 2000 zahteva za korišćenje ESO teleskopa, koji zahtevaju između četiri i šest puta više noći nego što je na raspolaganju. ESO je najproduktivnija astronomska opservatorija na svetu, koja godišnje rezultira sa mnogo recenziranih naučnih radova: samo u 2013. godini objavljeno je 840 radova. Štaviše, naučni radovi bazirani na VLT podacima su oko duplo više puta citirani nego što je prosečno slučaj. Veoma velika efikasnost ESO "naučnih mašina" dovodi do stvaranja ogromne količine naučnih podataka velikom brzinom. Podaci su smešteni u Naučnoj arhivi u sedištu ESO-a. Arhiva trenutno sadrži više od 10 miliona slika i spektara, zauzimajući ukupno oko 200 terabajta memorije (200 000 000 000 000 bajta). Ovo odgovara sadržaju 90 miliona knjiga, ako bi svaka imala oko 1000 strana; za njihovo skladištenje bilo bi neophodno preko 3000 kilometara polica za knjige!

ALMA (engl. Atacama Large Millimeter/submillimeter Array), najveći svetski projekat u oblasti astronomskih istraživanja sa Zemlje, predstavlja revolucionarno astronomsko postrojenje u svetu astronomije. ALMA se satoji od 66 velikih antena, prečnika 12 i 7 metara, za posmatranja u oblasti milimetarskih i submilimetarskih talasnih dužina. ALMA je otpočela sa naučnim istraživanjima 2011. godine, a inaugurisana je 2013. godine. Nalazi se na 5000 metara nadmorske visine, na visoravni Lano de Šahnantor – i predstavlja jednu od najviših astronomskih osmatračnica u svetu. Projekat ALMA je rezultat saradnje između Evrope, Istočne Azije i  Severne Amerike, u saradnji sa Republikom Čile. ESO je evropski partner u projektu ALMA. Šahnantor je takođe dom  teleskopu APEX, prečnika 12 metara, koji posmatra u oblasti milimetarskog i submilimetarskog spektra, kojim upravlja ESO, u ime Onsala svemirske opservatorije, Maks Plank instituta za radio astronomiju i u svoje ime.

Sledeći korak, nakon VLT-a, je da se sagradi Evropski izuzetno veliki teleskop (engl. European Extremely Large optical/infrared Telescope, E-ELT), prečnika primarnog ogledala 39 metara koji će vršiti posmatranja u optičkom i infracrvenom delu spektra. E-ELT će biti najveće “oko” upereno ka nebu – najveći optički/blisko-infracrveni teleskop na svetu. E-ELT će dotaći veliki broj nerešenih pitanja u astronomiji. Najzad, možda će načiniti preokret u našoj percepciji univerzuma, koliko i Galilejev teleskop pre 400 godina. Početak izgradnje teleskopa E-ELT planiran je za kraj 2014. godine, a prva posmatranja očekuje se početkom sledeće decenije.

Sedište ESO-a se nalazi u Garhingu pored Minhena u Nemačkoj. Ovo je naučni, tehnički i adminsitrativni centar ESO-a, gde se radi na programima za razvijanje novih tehnologija kako bi obezbedili opservatorijama najnaprednije i najmodernije instrumente.