eso1416sr — Foto izdanje

Zvezdano jato u brazdama Karine

21. мај 2014.

Nova živopisna slika sa MPG/ESO 2,2-metarskog teleskopa na La Sija opservatoriji u Čileu prikazuje zvezdano jato NGC 3590. Zvezde u njemu sijaju veoma jarko, a u pozadini se vidi dramatični pejzaž koji čine tamni predeli od prašine i intenzivno obojeni oblaci užarenog gasa. Ovaj mali zvezdani skup astronomima pruža uvid u to kako su ove zvezde nastale i evoluirale – kao i naznake o strukturi spiralnih kraka naše Galaksije.

NGC 3590 je malo otvoreno zvezdano jato, udaljeno oko 7500 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Karine (Pramac). Ono predstavlja skupinu desetina zvezda koje su slabo gravitciono povezane, a stare su oko 35 miliona godina.

Pomenuto jato nije samo lepo; ono je od velike koristi za astronome. Proučavajući konkretno ovo jato – ali i druga u blizini – astronomi mogu da izuče karakteristike spiralnog diska naše galaksije, Mlečni put. NGC 3590 se nalazi u najvećem pojedinačnom segmentu spiralnog kraka koji može da se vidi iz našeg dela Galaksije: spiralni deo Karina. 

Mlečni put ima više spiralnih kraka, koji se kao dugi i uvijeni potoci gasa i zvezda protežu iz galaktičkog centra. Ovi kraci – dva glavna kraka bogata zvezdama i dva manje naseljena kraka – nazvani su po sazvežđima u kojima su najvidljiviji [1]. Spiralni deo Karina se vidi sa Zemlje kao deo neba gusto naseljen zvezdama, u jednom od manjih kraka pod imenom Karina – Strelac.

Ime ovog kraka – Karina ili Pramac – je vrlo adekvatno. Ovi spiralni kraci su zapravo talasi nagomilanog gasa i zvezda koji se pomeraju kroz galaktički disk, izazivajući iskričavo formiranje zvezda iostavljajući jata kao što je NGC 3590 za sobom. Pronalazeći i proučavajući mlade zvezde kao što su zvezde iz NGC 3590, moguće je utvrditi njihovu udaljenosti od različitih delova spiralnih kraka, što nam dodatno govori o strukturi jata.

Tipično otvoreno jato može da sadrži između nekoliko desetina i nekoliko hiljada zvezda i može da pruži astronomima uvid u evoluciju zvezda. Zvezde u jatu, kao što je NGC 3590, su rođene otprilike u isto vreme i iz istog oblaka gasa, što ih čini odličnim laboratorijama za testiranje teorija o formiranju i evoluciji zvezda.

Slika koju je načinio Wide Field Imager (WFI) na MPG/ESO teleskopu prečnika 2,2 metra, na La Sija opsrevatoriji, prikazuje zvezdano jato i okolni gas, koji sija nijansama narandžaste i crvene boje, zbog zračenja koje potiče sa obližnjih, vrelih zvezda. Širokougaona kamera WFI je takođe uhvatila ogroman broj pozadinskih zvezda.

Da bi se dobila ova slika, bilo je neohodno napraviti veći broj opservacija korišćenjem različitih filtera, kako bi se uhvatile različite boje ovog prizora. Slika je dobijena kombinovanjem pojedinačnih fotografija koje su uslikane u oblasti vidljivih i infracrvenih delova spektra, a korišćen je i poseban filter koji snima samo svetlost koja potiče od usijanog vodonika.

Beleške

[1] Pomenuta četiri kraka nose sledeća imena:  Karina-Strelačev, Labudov, Kentaurov i Persejev krak.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: eson-serbia@eso.org

Richard Hook
ESO, Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1416.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1416sr
Naziv:NGC 3590
Tip:• Milky Way : Star : Grouping : Cluster : Open
Facility:MPG/ESO 2.2-metre telescope

Galerija

Živopisno zvezdano jato NGC 3590
Živopisno zvezdano jato NGC 3590
Zvezdano jato NGC 3590 u sazvežđu Karine
Zvezdano jato NGC 3590 u sazvežđu Karine

Video

Zum na živopisno zvezdano jato NGC 3590
Zum na živopisno zvezdano jato NGC 3590
Živopisno zvezdano jato NGC 3590
Živopisno zvezdano jato NGC 3590

Takođe pogledajte