eso1432sr — Naučno saopštenje

Pronađene porodice kometa u okolini bliske zvezde

Najveći popis vansolarnih kometa u okolini Beta Pictorisa

22. oktobar 2014.

HARPS instrument sa ESO La Silja opservatorije u Čileu koristi se da bi se napravio najkompletniji popis kometa ikada oko zvezde koja nije Sunce. Francuski tim astronoma je proučavao skoro 500 individualnih kometa koje orbitiraju oko zvezde Beta Pictoris i otkrio je da sve one pripadaju dvema različitim porodicama vansolarnih kometa: starim vansolarnim kometama koje su nekoliko puta proletele u blizini zvezde i mlađim vansolarnim kometama koje su posledica skorašnjeg raspada jednog ili više većih objekata. Novi rezultati će biti objavljeni u časopisu Nature 23. oktobra 2014.

Beta Pictoris je mlada zvezda koja se nalazi na oko 63 svetlosne godine od Sunca. Stara je oko 20 miliona godina i okružena ogromnim diskom materijala - veoma mlad i aktican planetarni sistem u kojem se gaa i prašina proizvode "isparavanjem" kometa i sudarima asteroida.

Flavien Kiefer (IAP/CNRS/UPMC), vodeći autor novog istraživanja predstavio nam je ovu priču: "Beta Pictoris je veoma zabavna meta posmatranja! Detaljna posmatranja njenih vansolarnih kometa daju nam tragove pomoću kojih bolje razumemo procese koji se odigravaju u jednom ovakvom mladom planetarnom sistemu.

U poslednjih tridesetak godina astronomi su primetili suptilne promene u sjaju Beta Pictorisa, za koje se smatralo da su posledica prolaska kometa ispred same zvezde. Komete su mala tela, veličine od tek nekoliko kilometara, ali su bogata ledom, koji isparava kada se približavaju zvezdi stvarajući džinovske repove gasa i prašine koji apsorbuju deo svetlosti koja kroz njih prolazi. Prigušena svetlost vansolarnih kometa gubi se u jarkoj svetlosti zvezda, te ih je nemoguće snimiti direktno sa Zemlje.

U cilju proučavanja vansolarnih kometa oko Beta Pictorisa, tim je analizirao više od 1000 posmatračkih sesija prikupljanih između 2003. i 2011. godine uz pomoć HARPS instrumena na ESO 3.6-metarskom teleskopu na La Silji u Čileu.

Istraživači su odabrali uzorak od 493 različite vansolarne komete. Neke od njih su posmatrane po nekoliko puta i po nekoliko sati. Merenja brzine i veličine gasovitih oblaka dobijene su detaljnom analizom. Moguće je dedukovati čak i neke od orbitalnih parametara svake od ovih kometa, poput njihovog oblika i orjentacije orbite, kao i udaljenosti od zvezde.

Ova analiza nekoliko stotina vansolarnih kometa u jednom vansolarnom sistemu planeta je jednistvena. Otkrila nam je prisustvo dve različite porodice vansolarnih kometa: porodica starijih vansolarnih kometa čije orbite kontroliše masivna planeta [1] i druga, verovatno nastala nakon raspada nekog od većih objekata. Različite familije kometa prisutne su i u našem Sunčevom sistemu.

Vansolarne komete prve porodice odlikuju se različitim orbitama i slabom aktivnošću sa niskom stopom proizvodnje gasa i prašine. Ove osobine nam ukazuju na činjenicu da su ove komete iscrpele svoje zalihe leda tokom višestrukih prolazaka u blizini zvezde Beta Pictoris [2].

Vansolarne komete koje pripadaju drugoj porodici su mnogo aktivnije i imaju skoro identične orbite [3]. Ovakav set osobina ukazuje nam da je ova porodica ima isto poreklo: najverovatnije je došlo do raspadanja nekog većeg objekta čiji fragmenti sada kruže oko Beta Pictorisa.

Flaviena Kiefer zaključuje: "Prvi put se desilo da je statistička studija odredila fiziku i orbite za veliki broj vansolarnih kometa. Ovaj pristup daje nam izuzetan uvid u mehamizme koji su bili na snazi u Sunčevom sistemu nešto nakon njegovog formiranja, pre oko 4.5 milijardi godina".[4]

Beleške

[1] Džinovska planeta Beta Pictoris b otkrivena je na orbiti koja je oko milijardu kilometara udaljena od zvezde i proučavana je uspomoć slika visoke rezolucije dobijenih pomoću adaptivne optike.

[2] Pored toga, orbite ovih kometa (njihov ekscentricitet i orijentacija) u potpunosti se slažu sa predviđanjima za komete koje su u orbitalnoj rezonanci sa masivnim planetama. Osobine kometa koje pripadaju prvoj porodici ukazuju na to da se planeta sa kojom su u orbitalnoj rezonanci nalazi na oko 700 miliona kilometara od zvezde - u blizini mesta otkrića planete Beta Pictoris b.

[3] Ovo ih čini sličnim kometama iz familiji Kreutz u Sunčevom sistemu ili fragmentima Shoemaker-Levy 9 komete koja se "sudarila" sa Jupiterom 1994. godine.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, Astronomsko društvo Novi Sad.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je u radu "Two families of exocomets in the Beta Pictoris system" koji će biti objavljen u časopisu Nature 23. oktobra 2014.

Tim čine: F. Kiefer (Institut d’astrophysique de Paris [IAP], CNRS, Université Pierre & Marie Curie-Paris 6, Paris, France), A. Lecavelier des Etangs (IAP), J. Boissier (Institut de radioastronomie millimétrique, Saint Martin d’Hères, France), A. Vidal-Madjar (IAP), H. Beust (Institut de planétologie et d'astrophysique de Grenoble [IPAG], CNRS, Université Joseph Fourier-Grenoble 1, Grenoble, France), A.-M. Lagrange (IPAG), G. Hébrard (IAP) and R. Ferlet (IAP).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: eson-serbia@eso.org

Alain Lecavelier des Etangs
Institut d'astrophysique de Paris (IAP)/CNRS/UPMC
France
Tel.: +33-1-44-32-80-77
Mob.: +33 6 21 75 12 03
Email: lecaveli@iap.fr

Flavien Kiefer
Institut d'astrophysique de Paris (IAP)/CNRS/UPMC and School of Physics and Astronomy, Tel Aviv University
France / Israel
Tel.: +972-502-838-163
Email: kiefer@iap.fr

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1432.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1432sr
Naziv:Beta Pictoris
Tip:Milky Way : Star : Circumstellar Material : Disk
Facility:ESO 3.6-metre telescope
Science data:2014Natur.514..462K

Galerija

Umetnički doživljaj vansolarnih planeta oko zvezde Beta Pictoris
Umetnički doživljaj vansolarnih planeta oko zvezde Beta Pictoris
Beta Pictoris u infracrvenoj svetlosti
Beta Pictoris u infracrvenoj svetlosti
Vansolarna planeta u pokretu
Vansolarna planeta u pokretu
Okolina zvezde Beta Pictoris
Okolina zvezde Beta Pictoris

Video

Umetnički doživljaj vansolarnih planeta oko zvezde Beta Pictoris
Umetnički doživljaj vansolarnih planeta oko zvezde Beta Pictoris
Artist’s impression of exocomets around Beta Pictoris (Full Dome)
Artist’s impression of exocomets around Beta Pictoris (Full Dome)
Samo na engleskom jeziku

Takođe pogledajte