eso1441sr — Foto izdanje

Vrele, plave zvezde jata Mesje 47

17. decembar 2014.

Ova spektakularna fotografija zvezdanog jata Mesje 47 nastala je uz pomoć Širokougaone kamere instalirane na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu, na La Sija opservatoriji u Čileu. Ovim mladim, otvorenim zvezdanim jatom dominiraju sjajne plave zvezde, a vidljivo je i nekoliko crvenih, džinovskih zvezda.

Mesje 47 nalazi se na oko 1600 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Krma. Prvi put ga je primetio italijanski astronom Đovani Batista Odierna u periodu pre 1654. godine, a nakon toga nezavisno ga je otkrio Šarl Mesje, koji tada nije znao da je Odierna već posmatrao ovaj objekat ranije.

Iako je sjajno i lako se zapaža na nebu, Mesje 47 je jedno od najslabije nastanjenih otvorenih jata. Vidljivo je tek oko 50 zvezda u regionu od 12 svetlosnih godina u prečniku, u poređenju sa nekim drugim jatima koji na istom prostoru sadrže i na hiljade zvezda.

Nije uvek bilo lako identifikovati Mesje 47. Zapravo, godinama se smatralo da ovo jato nedostaje, jer je Mesje pogrešno zapisao koordinate. Jato je posle ponovo bilo otkriveno i zavedeno pod kataloškom oznakom NGC 2422. Da su Mesje 47 i NGC 2422 zapravo isti objekat i da je Mesje svojevremeno napravio grešku, utvrdio je kanadski astronom T. F. Moris, tek 1959. godine.

Svetlo plavo-beličasta boja ovih zvezda ukazuje na njihov temperaturu, pri čemu su vrelije zvezde plavlje, dok su crvenije one koje su hladnije. Veza između boje, sjaja i temperature može se vizualizovati takozvanom Plankovom krivom. Što je detaljnije istraživanje boje zvezda, uz pomoć spektroskopske metode, to astronom može više da sazna – uključujući i to koliko se zvezda brzo rotira, ali i o njihovom hemijskom sastavu. Takođe, na slici se može videti nekoliko sjajnih, crvenih zvezda – to su crveni džinovi koje su u poodmakloj fazi svog kratkog života, nego manje masivne zvezde i dugoživeće plave zvezde [1].

Sasvim slučajno, Mesje 47 izgleda kao da se nalazi u blizini jednog drugog kontrasnog zvezdanog jata Mesje 46. Mesje 47 je relativno blizu, na udaljenosti od oko 1600 svetlosnih godina, dok se Mesje 46 nalazi na udaljenosti od oko 5500 svetlosnih godina i sadrži mnogo više zvezda, njih bar 500. Uprkos broju zvezda koje sadrži, ono izgleda manje sjajno zbog svoje udaljenosti.

Mesje 46 možemo posmatrati i kao stariju sestru jata Mesje 47, pri ćemu je prvo jato staro oko 300 miliona godina, a drugo oko 78 miliona. Kao posledica ovoga, veliki broj masivnih i sjajnih zvezda iz jata Mesje 46 su već okončale svoje kratke živote i više nisu vidljive, pa ostatak zvezda u jatu izgleda crvenije i hladnije.

Ova slika jata Mesje 47 je nastala u okviru ESO programa Kosmički dragulji [2].

Beleške

[1] Životni vek zvezde zavisi najviše od njene mase. Masivnije zvezde, nekoliko puta veće od Sunca imaju kraći život koji se meri milionima godina, S druge strane, manje masivne zvezde mogu da nastave da žive milijardama godina. Sjajne masivne zvezde se razvijaju brže, postaju crveni džinovi ranije i okončavaju život prve, dok ih one manje maisivne i hladnije nadžive.

[2] ESO program Kosmički dragulji je inicijativa koja za cilj ima da snimi interesantne, zanimljive ili vizuelno lepe fotografije uz pomoć ESO teleskopa, kako bi se edukovala šira javnost. Program koristi teleskope koji se ne mogu korstiti za naučna istraživanja. Svi podaci se mogu koristiti i u naučne svrhe i dostupni su i astronomima u naučnoj arhivi.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: eson-serbia@eso.org

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1441.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1441sr
Naziv:M 47
Tip:Milky Way : Star : Grouping : Cluster : Open
Facility:MPG/ESO 2.2-metre telescope
Instruments:WFI

Galerija

The star cluster Messier 47
The star cluster Messier 47
Samo na engleskom jeziku
The bright star clusters Messier 47 and Messier 46 in the constellation of Puppis
The bright star clusters Messier 47 and Messier 46 in the constellation of Puppis
Samo na engleskom jeziku
Wide-field view of the bright star clusters Messier 47 and Messier 46
Wide-field view of the bright star clusters Messier 47 and Messier 46
Samo na engleskom jeziku

Video

Zooming in on the star cluster Messier 47
Zooming in on the star cluster Messier 47
Samo na engleskom jeziku
Close up view of the bright star cluster Messier 47
Close up view of the bright star cluster Messier 47
Samo na engleskom jeziku

Takođe pogledajte