eso1503sr — Foto izdanje

U čeljustima zveri

VLT snimio kometsku globulu CG4

28. januar 2015.

Poput zjapećih usta džinovskog nebeskog stvorenja, kometska globula CG4 preteće sija na novoj slici ESO-ovog Veoma velikog teleskopa. Iako na ovoj slici deluje kao velika i sjajna, ova nebula je zapravo bleda, što amaterskim astronomima otežava njeno posmatranje. Tačna priroda CG4 objekta i dalje je misterija.

Godine 1976. nekoliko izduženih kometolikih objekata su primećeni na slikama sa britanskog Šmit teleskopa u Astraliji. Zbog njihovog izgleda dobili su naziv kometske globule iako nemaju ništa zajedničko sa samim kometama. Svi se nalaze u velikom oblaku sjajnog gasa koji se zove Gum maglina. Imali su guste, tamne, prašnjave "glave" i dugačke, blede repove, koji su se prostirali u suprotnom pravcu od ostatka supernove Vela, koji je u centru Gum magline. Iako se ovi objekti nalaze relativno blizu, astronomima je trebalo dosta vremena da ih uoče zbog njihovog slabog sjaja.

Na novoj slici može se videti objekat CG4, često nazivan i Ruka Boga i predstavlja jednu od ovih kometskih globula. Nalazi se na oko 1300 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežlju Krma (lat. Puppus).

Glava CG4 objekta, deo koji se vidi na slici, liči na glavu džinovske zveri sa prečnikom od 1.5 svetlosne godine. Rep globule se širi na dole i nije vidljiv na slici, a njegova dužina iznosi osam svetlosnih godina. Za astronomske standarde i razdaljine ovo je jedan relatvno mali objekat.

Upravo mali prečnik je jedna od osnovnih odlika kometskih globula. Sve globule ovog tipa koje su do sada pronađene su izolovani, relativno mali oblaci neutralnog gasa i prašine unutar Mlečnog puta, koji su okruženi toplim, jonizovanim materijalom.

Glava CG4 objekta predstavlja gust oblak gasa i prašine, vidljiv jedino zahvaljujući svetlosti obližnjih zvezda koja ga obasjava. Zračenje koje emituju ove zvezde postepeno uništava glavu globule i erodira sitne čestice koje rasipaju zvezdanu svetlost. Bez obzira na to, prašnjasti oblak CG4 i dalje sadrži dovoljno gasa da se od njega napravi nekoliko zvezda veličine Sunca, i zaista, CG4 je region aktivnog formiranja zvezda, verovatno pokrenutog zahvaljujući zračenju zvezda koje "napajaju" Gum maglinu.

Razlog zbog kojeg CG4 i druge kometske globule imaju svoju specifičnu formu je i dalje otvoreno pitanje među astronomima i za sada postoje dve teorije koje daju odgovor. Kometske globule, samim tim i CG4, bi mogle biti po poreklu sferne magline koje su doživele neki poremećaj i zadobile novu, neobičnu formu usled uticaja obližnje supernova eksplozije. Drugi astronomi predlažu teoriju da su kometske globule oblikovane zvezdanim vetrovima i jonizujučim zračenjem vrelih, masivnih OB zvezda. Ovaj uticaj bi pre svega trebao da dovede do formacije koje se bizarno (ali sasvim odgovarajuće) nazivaju slonovske surle, koje bi zatim evoluirale u kometske globule.

Da bi saznali više, astronomi moraju da odrede masu, gustinu, temperaturu i brzinu kretanja materijala unutar globula. Ove karakteristike mogu se odrediti merenjima molekularnih spektralnih linija koje su najdostupnije na milimetarskim talasnim dužinama - baš onim na kojima radi Atakama veliki milimetarski/submilimetarski teleskop ALMA.

Slika nam dolazi sa ESO programa kosmičkih dragulja, koji ima za zadatak dasnimi objekte koji su interesantni, intrigantni ili vizuelno privlačni, koristeći se ESO teleskopima, uobrazovne i naučno popularne svrhe. Program koristi vreme na teleskopima koje se ne može iskoristiti u posmatračke naučne svrhe. Svi prikupljeni podaci mogu biti prilagođeni za korišćenje i u načune svrhe i dostupni su astronomima preko ESO naučne arhive.

[1]

Beleške

[1] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381642872736
Email: eson-serbia@eso.org

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1503.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1503sr
Naziv:CG4
Tip:Milky Way : Nebula : Type : Star Formation
Facility:Very Large Telescope

Galerija

VLT snimak globule CG$ slicne kometi
VLT snimak globule CG$ slicne kometi
Kometska globula u sazvežđu Krme
Kometska globula u sazvežđu Krme
Širokougaona slika okruženja CG4 kometske globule
Širokougaona slika okruženja CG4 kometske globule

Video

Zum na kometsku globulu CG4
Zum na kometsku globulu CG4
Panoramski pogled na sliku CG4 kometske globule sa Veoma velikog teleskopa
Panoramski pogled na sliku CG4 kometske globule sa Veoma velikog teleskopa

Takođe pogledajte