eso1535sr-latn — Foto izdanje

Kosmička reciklaža

2. septembar 2015.

Slikom dominira deo džinovske planetarne magline Gum 56, koju osvetljava vruća i jarka mlada zvezda rođena unutar nje. Milionima godina, zvezde su se stvarale u ovoj maglini od gasa - materijala koji se kasnije vraća zvezdanom porodilištu kada ostarele zvezde ili izbacuju lagano svoj materijal u svemir ili ga dramatično odbacuju u supernova eksploziji. Ova slika potiče sa MPG/ESO 2.2-metarskog teleskopa na La Sija opservatoriji u Čileo kao deo ESO-ovog programa kosmičkih dragulja (engl. ESO Cosmic Gems).

U ovom ogromnom zvezdanom porodilištu duboko uronjena nalaze se tri zvezdana jata vrelih mladih zvezda - tek nekoliko miliona godina tarosti - koja sijaju snažno u ultraljubičastoj svetlosti.Upravo je svetlost ovih zvezda ono što uzrokuje sijanje gasa magline. Zračenje ukljanje elektrone iz atoma kroz proces poznat kao jonizacija i kada se oni rekombinuju oslobađaju energiju u vidu svetlosti. Svaki hemijski element emituje svetlost karakteristične boje i veliki oblaci vodonika uzrokuju raskošni crveni sjaj magline.

Gum 58 - poznata i kao IC 4628 ili po svom nadimku Škamp maglina (engl. the Prawn Nebula) - dobila je ime po asutralijanskom astronomu Colin Stanley Gum koji je 1955. godine objavio katalog H II regiona. H II regioni kao što je Gum 56 su ogromni oblaci male gustine koji sarže velike količine jonizovanog vodonika.

Velika količina jonizacije u Gum 56 potiče od dve zvezde O-tipa, koje su vruće plavo-bele zvezde, poznate i kao plavi džinovi zbog svohe boje [1]. Ovaj tip zvezda je redak u svemiru jer velika masa ovih plavih džinova znači da imaju kratak životni vek. Nakon oko milion godina ove zvezde kolapsiraju same na sebe i završavaju svoj život kao supernove, kao što će biti slučaj sa drugim masivnim zvezdama unutar magline.

Osim novorođenih zvezda ugnježdenih u ovoj planetarnoj malini, ovaj region i dalje poseduje dovoljno gasa i prašine za stvaranje novih generacija zvezda. Delovi magline u kojima se rađaju nove zvezde vidljivi su na slici kao gusti oblaci. Materijal od koga se stvaraju ove nove zvezde uključuje i ostatke najmasivnih zvezda starijih generacija koje su završile svoj život i izbacile svoj materijal u burnim eksplozijama supernovih. Na ovaj način se zatvara krug života i smrti zvezda.

Kada se uzmu u obzir dva neobična plava džina u ovom regionu, kao i veoma uočljiva planetarna maglina na infracrvenim i radio talasnim dužinama, deluje neobično činjenica da je ovaj region relativno malo proučavan od strane profesionalnih astronoma u poređenju sa nekim drugim. Gum 56 ima prečnik od oko 250 svetlosnih godina, ali i pored njegove ogromne veličine, često je previđen od strane posmatrača u vidljivom delu spektra zbog svog slabog sjaja i zbog toga što većinu svoje svetlosti emituje na talasnim dužinama koje nisu vidljive ljuskom oku.

Ova maglina nalazi se na oko 6000 svetlosnih godina od Zemlje. Na nebu se može naći u sazvežđu Škorpiona gde joj je projektovana veličina oko 4 puta veća od punog Meseca [2].

Ova slika koja obuhvata samo deo planetarne magline uslikana je uspomoć 2.2-metarskog MPG/ESO teleskopa koristeći Wide Field Imager (WFI) kameru kao deo programa ESO kosmički dragulji.Program koristi teleskopsko vreme koje ne može biti upotrebljeno u naučne svrhe da bi proizveo interesantne, intrigantne i vizuelno privlačne objekte. Svi podaci koji se prikupe mogu biti upotrebljeni i u naučne svrhe i dostupni su astronomima preko ESO naučne arhive.

Beleške

[1] Imajte u vodu da se ove zvezde nalaze izvan polja obuhvaćenog ovom sliku i ne nalaze se na ovoj slici.

[2] Širokougaona slike ove magline napravljena pomoću VLT Survey teleskopa objavljena je ranije (eso1340a).

[3] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronomiju.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: eson-serbia@eso.org

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1535.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1535sr-latn
Naziv:Gum 56, IC 4628
Tip:Milky Way : Nebula : Appearance : Emission
Facility:MPG/ESO 2.2-metre telescope
Instruments:WFI

Galerija

Uveličana planetarna maglina Škamp
Uveličana planetarna maglina Škamp
Škamp planetarna maglina ili IC 4628 u sazvežđu Škorpiona
Škamp planetarna maglina ili IC 4628 u sazvežđu Škorpiona

Video

Zum na Škamp planetarnu maglinu
Zum na Škamp planetarnu maglinu
Približimo se Škamp planetarnoj maglini
Približimo se Škamp planetarnoj maglini

Takođe pogledajte