eso1537sr-latn — Foto izdanje

Kosmička ruža sa mnogo imena

23. septembar 2015.

Nova slika, u ružinim bojama, regiona u kojem se formiraju zvezde - Messier 17, slikana je pomoću širokougaonog imidžera (engl. Wide Field Imager) na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO La Sija opservatoriji u Čileu. Ovo je jedna od najoštrijih slika koja prikazuje celu planetarnu maglinu, otkrivajući ne samo njenu punu veličinu već i fine detalje kroz kosmički pejzaž gasnih oblaka, prašine i novorođenih zvezda.

Planetarna maglina koja se vidi na slici, nazivana je, tokom godina, sa više imena nego i jedan drugi objekat ove vrste. Iako joj je zvanični naziv Messier 17, njeni nadimci su: Omega Nebula, Labudova maglina, "Checkmark" maglina, Potkovica - i da ne zaboravimo jedan morski - Jastog maglina.

Messier 17 se nalazi na oko 5500 svetlosnih godina od Zemlje, u blizini ravni Mlečnog puta i u sazvežđu Strelca. Objekat se prostire na velikom delu neba - njegov gas i oblaci prašine imaju prečnik od oko 15 svetlosnih godina. Ovaj materijal omogućava rađanje novih zvezda i nova, širokougaona slika otkriva veliki broj zvezda ispred i iza Messier 17 objekta.

Maglina ima kompleksnu crvenu strukturu sa gradacijom ka ružičastoj boji. Ove boje su specifični potpis sijajućeg vodonikovog gasa. Kratkoživeće plave zvezde koje su se skorije formirale u Messier 17 emituju dovoljno ultraljubičaste svetlosti za zagrevanje okolnog gasa do te mere da on počinje da značajno sija. U centralnom regionu boje su svetlije, neki delovi deluju čak belo. Ova bela boja je prava - rezultat je mešanja svetlosti od najtoplijeg gasa sa zvezdanom svetlošću koja se reflektuje od prašine.

Masa gasa u maglini procenjena je na više od 30 000 puta više od mase Sunca. Takođe, ovaj objekat sadrži otvoreno zvezdano jato od 35 zvezda, poznato kao NGC 6618 [1]. Ukupan broj zvezda u maglini je zapravo mnogo veći, poseduje oko 800 zvezda u svom centru, a još mnogo više ih se formira u spoljašnjim regionima.

Kroz rozikasti sjaj može se primetiti mreža tamnijih regiona prašine koja zaklanja svetlost u ovoj maglini. Materijal koji blokira svetlost i sam sija - iako ovi delovi deluju tamno na slici u vidljivom delu spektra, i oni sami sijaju i to je uočljivo kada se za posmatranje koriste infracrvene kamere.

Ova maglina duguje svoje zvanično ime francuskom lovcu na komete Čarlsu Mesijeu koji je uključio ovaj objekat kao sedamnaesti u svoj poznati astronomski katalog iz 1764. godine [2]. Bez obzira na ne previše kreativno ime kao što je Messier 17, ova cvetna maglina je ipak očaravajuća.

Ova slika nam dolazi sa ESO-ovog programa kosmičkih dragulja (engl. Cosmic Gems programme) [3].

[4]

Beleške

[1] Ovo ime se ponekad koristi i za ceo region u kojem se formiraju zvezde.

[2] Astronom Jean Philippe de Chéseaux je otkrio ovaj objekat 1745. godine ali njegovo otkriće dobilo puno pažnje među astronomima, te je Mesije nezavisno ponovo otkrio ovaj objekat i stavio ga u svoj katalog 20 godina kasnije.

[3] ESO program kosmičkih dragulja je progam sa ciljem izrade interesantnih, intrigantnih i vizuelno privlačnih slika objekata korišćenjem ESO teleskopa, a u cilju edukacije i informisanja javnosti. Program koristi teleskopsko vreme koje nije namenjeno za naučna posmatranja. Svi podaci koji su prikupljeni mogu se koristii i u načne svrhe i dostupni su astronomima kroz ESO-ovu naučnu arhivu.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju; Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: eson-serbia@eso.org

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1537.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1537sr-latn
Naziv:M 17, Messier 17, Omega Nebula, Swan Nebula
Tip:Milky Way : Nebula : Appearance : Emission : H II Region
Facility:MPG/ESO 2.2-metre telescope

Galerija

Region formiranja zvezda Messier 17
Region formiranja zvezda Messier 17
Region u kojem se rađaju zvezde u sazvežđu Strelca
Region u kojem se rađaju zvezde u sazvežđu Strelca
DSS slika Omega magline (M 17)
DSS slika Omega magline (M 17)

Video

Zum na Messier 17 - region u kojem se formiraju zvezde
Zum na Messier 17 - region u kojem se formiraju zvezde
Pogledajte region u kojem se formiraju zvezde (Messier 17) izbliza
Pogledajte region u kojem se formiraju zvezde (Messier 17) izbliza

Takođe pogledajte