eso1539sr-latn — Foto izdanje

Puna vreća crnog kosmičkog uglja

Snimak dela planetarne magline Vreća uglja iz blizine

14. oktobar 2015.

Na ovoj slici, koju je napravila širokougaona kamera (engl. WIde Field Imager) montirana na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO La Sija opservatoriji u Čileu, tamne mrlje skoro u potpunosti blokiraju bogato polje zvezda. Mastiljava područja su mali delovi ogromne tamne nebule poznate pod imenom Vreća uglja, jednog od najupečatljivijih objekata svoje vrste koji se može videti golim okom. Milionima godina u budućnost, delovi Vreće uglja će se "zapaliti", baš poput fosilnog goriva po kojem su dobili naziv, sjajem mnogih mladih zvezda.

Planetarna maglina Vreća uglja se nalazi na oko 600 svetlosnih godina u sazvežđu Južnog krsta (Crux). Ovaj ogromni, sumračni objekat formira upadljivu siluetu nasuprot sjajnoj, zvezdanoj traci Mlečnog puta, te je iz ovog razloga maglina poznata ljudima južne hemisfere od kada postoji naša vrsta.

Španski istraživač Visente Janjez Prinzon je prvi zabeležio postojanje magline Vreće uglja u Evropi 1499. Vreća uglja je kasnije dobila ime Tamni Magelanov oblak - igra rečima zbog njenog tamnog izgleda u poređenju sa sjajem dva Magelanova oblaka, koji predstavljaju dve satelitske galaksije Mlečnog puta. Ove dve sjajne galaksije se jasno vide na južnom nebu i skrenule su na sebe pažnju Evropljana tokom istraživanja Ferdinanda Magelana u 16. veku. Međutim, Vreća uglja nije galaksija. Kao i druge tamne magline, ona predstavlja međuzvezdani oblak prašine, tolike debljine da sprečava da većina pozadinskoj sjaja zvezda stigne do posmatrača.

Veliki broj čestica prašine u tamnim nebulama imaju omotače zaleđene vode, azota, ugljen-monoksida i drugih jednostavnih organskih molekula. Rezultujuća zrna sprečavaju prolaz vidljive svetlosti kroz svemirski oblak. Da bi se stekao utisak o tome koliko je zaista tamna Vreća uglja, finski astronom Kalevi Matila je 1970. godine objavio studiju prema kojoj je procenio da Vreća uglja ima sjaj koji je tek 10% sjaja celog Mlećnog puta. Tek ponešto pozadinskog zračenja zvezda, međutim uspe da prođe kroz Vreću uglja, što se može jasno videti na novoj ESO fotografiji, kao i drugim posmatranjima modernih teleskopa.

Tračak svetlosti koji ipak uspe da prođe kroz maglinu ne izađe nepromenjen. Svetlost koju vidimo na ovoj slici je crvenija nego što bi uobičajeno bila. Ovo se dešava zbog prisustva prašine u oblaku koja apsorbuje i rasipa plavu svetlost zvezda više nego crvenu, bojeći zvezde u nekoliko puta jaču grimiznu boju nego što bi one drugačije bile.

Milionima godina u budućnost tamni dani Vreće uglja će biti završeni. Debeo međuzvezdani oblak kao što je Vreća uglja sadrži puno prašine i gasa - gorivo za stvaranje novih zvezda. Kako se zalutala materija u Vreći uglja bude sjedinjavala usled međusobnog gravitacionog privlačenja, zvezde će se u jednom momentu "upaliti" i komadići uglja u Vreći uglja će sagoreti, kao da ih je dotakao plamen.

[1]

Beleške

[1] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronomiju.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: eson-serbia@eso.org

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1539.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1539sr-latn
Naziv:Coalsack G2, Coalsack Nebula, TGU H1867
Tip:Milky Way : Nebula : Appearance : Dark
Facility:MPG/ESO 2.2-metre telescope
Instruments:WFI

Galerija

Deo planetarne magline Vreća uglja
Deo planetarne magline Vreća uglja
Planetarna maglina Vreća uglja u sazvežđu Južnog krsta
Planetarna maglina Vreća uglja u sazvežđu Južnog krsta
Širokougaona slika dela magline Vreća uglja
Širokougaona slika dela magline Vreća uglja

Video

Zum na tamnu prašnjavu maglinu Vreća uglja
Zum na tamnu prašnjavu maglinu Vreća uglja
Deo magline Vreća uglja izbliza
Deo magline Vreća uglja izbliza
Part of the Coalsack Nebula (fulldome)
Part of the Coalsack Nebula (fulldome)
Samo na engleskom jeziku

Takođe pogledajte