eso1629sr-latn — Naučno saopštenje

Pronađena planeta u nastanjivoj zoni oko najbliže zvezde

Kampanja Pale Red Dot pronašla je planetu mase uporedive sa Zemljinom u orbiti oko zvezde Proxima Centauri

24. avgust 2016.

Zahvaljujući ESO teleskopima i saradnji sa drugim institucijama, pronađen je jasan dokaz o postojanju planete koja orbitira oko nama najbliže zvezde, Proxima Centauri. Dugo traženi svet, pod imenom Proxima b, orbitira oko hladne, crvene zvezde sa periodom od 11 dana i ima temperaturu potrebnu za održanje tečne vode na površini. Ova stenovita planeta je nešto masivnija od Zemlje i najbliža je vansolarna planeta - potencijalno i najbliže prebivalište za život van Sunčevog sistema. Rad koji opisuje ovu prekretnicu u istraživanju, biće objavljen u časopisu Nature, 25. avgusta 2016.

Na nešto više od 4 svetlosne godine od Sunčevog sistema, nalazi se crveni patuljak pod imenom Proxima Centauri, najbliža zvezda Zemlji, posle Sunca. Ova hladna zvezda u sazvežđu Kentaura je suviše bleda da bi se videla golim okom i nalazi se pored mnogo sjajnijeg para zvezda Alpha Centauri AB

Tokom prve polovine 2016. Proxima Centauri je redovno posmatrana HARPS spektrografom na ESO 3.6-metarskom teleskopu u La Siji, Čile, kao i simultano praćena drugim teleskopima širom sveta [1]. Ovo je predstavljalo kampanju Pale Red Dot tokom koje je tim astronoma pod vođstvom Guillema Anglada-Escudé, sa Univerziteta Queen Mary u Londonu, tragao za majušnim pomeranjima zvezde napred-nazad, koji bi ukazali na gravitacionu silu potencijalne planete u orbiti [2].

Pošto je ova tema od velikog javnog interesa, napredak kampanje od sredine januara do aprila 2016. godine je podeljen sa javnošću preko webstranice Pale Red Dot socijalnih mreža. Izveštaje su pratili mnogobrojni članci u cilju informisanja javnosti, pisani od strane stučnjaka u ovom polju širom sveta,

Guillem Anglada-Escudé je objasnio pozadinu ovog jedinstvenog istraživanja: "Prvi nagoveštaji o postojanju planete su primećeni još 2013. godine, ali detekcija nije bila ubedljiva. Od tada smo radili na daljim posmatranjima sa zemlje uspomoć ESO-a i drugih organizacija. Skorašnja Pale Red Dot kampanja je bila planirana oko dve godine."

Pale Red Dot podaci, zajedno sa ranijim posmatranjima sa ESO opservatorija i drugih mesta, otkrili su jasan signal i dali veoma uzbudljive rezultate. Proxima Centauri se određeno vreme približava Zemlji brzinom od oko 5 kilometara na sat - brzinom normalnog ljudskog hoda - a zatim udaljava tom istom brzinom. Ovo pravilno ponašanje i promene radijalne brzine ima period od 11.2 dana. Pažljiva proučavanja rezultujućeg Doplerovog pomaka ukazuju na postojanje planete sa masom od najmanje 1.3 Zemljine mase, koja orbitira na oko 7 miliona kilometara udaljenosti od Proxima Centauri zvezde - što je 5% udaljenosti Zemlja-Sunca [3]

Guillem Anglada-Escudé je prokomentarisao uzbuđenje otkrića u poslednjih par meseci: "Uporno sam proveravao doslednost signala svakoga dana tokom 60 noći trajanja Pale Red Dot kampanje. Prvih 10 dana rezultati su bili obećavajući, privh 20 u skladu sa očekivanjima, tridesetog dana imali smo praktično definitivne rezultate i počeli sa pisanjem rada!"

Crveni patuljci poput Proxima Centauri su aktivne zvezde i mogu da menjaju svoje osobine na način koji bi imitirao prisustvo planete. Da bi se isključila ta mogućnost, tim je pratio i promene sjaja zvezde veoma pažljivo tokom kampanje koristeći ASH2 teleskop na San Pedro de Atakama Celestial Explorations opservatoriji u Čileu i Las Cumbres teleskopsku mrežu. Podaci o radijalnoj brzini su mereni i kada je zvezda bila aktivna i isključeni iz konačne analize.

Iako Proxima b orbitira mnogo bliže zvezdi od Merkura i Sunca u Sunčevom sistemu, sama zvezda je mnogo slabijeg sjaja od Sunca. Rezultat je da Proxima b leži unutar nastanjive zone oko zvezde i ima procenjenu površinsku temperaturu koja je dovoljna za postojanje tečne vode.

Dva različita naučna rada razmatraju mogućnost naseljivosti planete Proxima b, kao i njenih klimatskih uslova. Oba rada zaključuju da bi tečna voda mogla da postoji na površini planete ali samo u oblastima sa najviše "sunčeve" svetlosti, ili u onim oblastima planete koja je okrenuta ka matičnoj zvezdi (sinhrona rotacija) ili u tropskom pojasu (3:2 rezonantna rotacija). Rotacija Proxima b, intenzivno zračenje sa zvezde, kao i istorija formiranja planete učinile su klimu ove planete znatno drugačijom od klime na Zemlji, pri čemu najverovatnije nema ni smenu godišnjih doba.

Iako je orbita Proxime b na umerenoj, povoljnoj udaljenosti, uslovi na površini mogu biti pod jakim uricajem ultraljubičastog i X zračenja sa zvezde, koji su mnogo jači od onih koje Zemlja "oseća" sa Sunca [4].

Ovo otkriće predstavlja početak budućih, intenzivnih posmatranja, sa trenutno operativnim teleskopima [5] kao i narednom generacijom velikih teleskopa kao što je Evropski ekstremno veliki teleskop (E-ELT). Proxima b će biti glavna meta potage za životom na drugom mestu u svemiru. Zaista, Alpha Centauri sistem je i prvi sistem koji je cilj ljudskog putovanja do drugog zvezdang sistema preko StarShot projekta.

Guillem Anglada-Escudé zaključuje: "Mnoge vansolarne planete su već pronađene i mnoge će tek biti, ali potraga za najbližim analogom Zemlje i uspeh u tome je bilo najbolje životno iskustvo za sve nas. Mnoge ljudske priče i napori su konvergirali ka ovom otkriću. Rezultati su priznanje za sve njih. Sledeće što nas čeka je potraga za životom na Proximi b...".

[6]

Beleške

[1] Pored podataka prikupljenih u Pale Red Dot kampanji, u radu se nalaze i doprinosi naučnika koji su posmatrali Proximu Centauri godinama. Uključeni su članovi UVES/ESO M-patuljci programa (Martin Kürster i Michael Endl), kao i pioniri potrage za vansolarnim planetama poput R. Paula Butlera.Kao i javna posmatranja HARPS/Geneva tima prikupljana tokom mnogo godina.

[2] Ime Pale Red Dot je aluzija na poznato ime Karla Sagana za Zemlju - bleda plava tačka (engl. pale blue dot). Pošto je Proxima Centauri crveni patuljak, ona obasjava svoju planetu bledom crvenom svetlošću.

[3] Detekcija koja je danas potvrđena je tehnički bila moguća poslednjih 10 godina. Zapravo, signali sa manjim amplitudama su primećeni i ranije. Međutim, zvezde nisu savršene lopte gasa i Proxima Centauri je aktivna zvezda. Jasna detekcija Proxima b planete je postala moguća tek kada se detaljno razumelo na koji način se zvezda menja na skalama od nekoliko minuta do jedne decenije, zajedno sa posmatranjima sjaja pomoću fotometrijskih teleskopa.

[4] Mogućnost da ova planeta zaista može da sadrži vodu te poseduje zemljoliki život je stvar intenzivne ali i većinski teorijske debate. Veliki deo sumnji da na ovoj planeti postoji život leži u činjenici da se ona nalazi toliko blizu zvezdi. Naprimer, postoji šansa da gravitaciona sila "zaključava" planetu tako da je samo jedna strana konstanto osvetljena, dok je druga u mraku. Atmosfera takođe može biti podložna isparavanju ili imati kompleksiju hemiju od Zemljine usled jakog delovanja ultraljubičastog i X zračenja, posebno tokom prve milijarde godina od rođenja zvezde. Međutim, ni jedan od ovih argumenata nije potpun i teško će biti konačan bez direktnih posmatračkih dokaza i karakterizacije planetine atmosdere. Slična razmatranja se vezuju za planete skoro pronađene zahvaljujući programu TRAPPIST-1.

[5] Neki metodi za proučavanje atmosfere date planete oslanjaju se na prolaske planete ispred zvezde i svetlost koja sa zvezde prolazi kroz atmosferu na putu do Zemlje- Trenutno nema dokaza da Proxima b prolazi preko diska roditeljske zvezde i mogućnost da se to dešava je veoma mala, međutim dalja istraživanja koja će ovo proveriti su u toku.

[6] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronmiju.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je u radu pod naslovom: “A terrestrial planet candidate in a temperate orbit around Proxima Centauri”, autora G. Anglada-Escudé et al., koji će biti objavljen u časopisu Nature 25. avgusta 2016.

Tim čine: Guillem Anglada-Escudé (Queen Mary University of London, London, UK), Pedro J. Amado (Instituto de Astrofísica de Andalucía - CSIC, Granada, Spain), John Barnes (Open University, Milton Keynes, UK), Zaira M. Berdiñas (Instituto de Astrofísica de Andalucia - CSIC, Granada, Spain), R. Paul Butler (Carnegie Institution of Washington, Department of Terrestrial Magnetism, Washington, USA), Gavin A. L. Coleman (Queen Mary University of London, London, UK), Ignacio de la Cueva (Astroimagen, Ibiza, Spain), Stefan Dreizler (Institut für Astrophysik, Georg-August-Universität Göttingen, Göttingen, Germany), Michael Endl (The University of Texas at Austin and McDonald Observatory, Austin, Texas, USA), Benjamin Giesers (Institut für Astrophysik, Georg-August-Universität Göttingen, Göttingen, Germany), Sandra V. Jeffers (Institut für Astrophysik, Georg-August-Universität Göttingen, Göttingen, Germany), James S. Jenkins (Universidad de Chile, Santiago, Chile), Hugh R. A. Jones (University of Hertfordshire, Hatfield, UK), Marcin Kiraga (Warsaw University Observatory, Warsaw, Poland), Martin Kürster (Max-Planck-Institut für Astronomie, Heidelberg, Germany), María J. López-González (Instituto de Astrofísica de Andalucía - CSIC, Granada, Spain), Christopher J. Marvin (Institut für Astrophysik, Georg-August-Universität Göttingen, Göttingen, Germany), Nicolás Morales (Instituto de Astrofísica de Andalucía - CSIC, Granada, Spain), Julien Morin (Laboratoire Univers et Particules de Montpellier, Université de Montpellier & CNRS, Montpellier, France), Richard P. Nelson (Queen Mary University of London, London, UK), José L. Ortiz (Instituto de Astrofísica de Andalucía - CSIC, Granada, Spain), Aviv Ofir (Weizmann Institute of Science, Rehovot, Israel), Sijme-Jan Paardekooper (Queen Mary University of London, London, UK), Ansgar Reiners (Institut für Astrophysik, Georg-August-Universität Göttingen, Göttingen, Germany), Eloy Rodriguez (Instituto de Astrofísica de Andalucía - CSIC, Granada, Spain), Cristina Rodriguez-Lopez (Instituto de Astrofísica de Andalucía - CSIC, Granada, Spain), Luis F. Sarmiento (Institut für Astrophysik, Georg-August-Universität Göttingen, Göttingen, Germany), John P. Strachan (Queen Mary University of London, London, UK), Yiannis Tsapras (Astronomisches Rechen-Institut, Heidelberg, Germany), Mikko Tuomi (University of Hertfordshire, Hatfield, UK) and Mathias Zechmeister (Institut für Astrophysik, Georg-August-Universität Göttingen, Göttingen, Germany).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Serbia
Email: eson-serbia@eso.org

Guillem Anglada-Escudé (Lead Scientist)
Queen Mary University of London
London, United Kingdom
Tel.: +44 (0)20 7882 3002
Email: g.anglada@qmul.ac.uk

Pedro J. Amado (Scientist)
Instituto de Astrofísica de Andalucía - Consejo Superior de Investigaciones Cientificas (IAA/CSIC)
Granada, Spain
Tel.: +34 958 23 06 39
Email: pja@iaa.csic.es

Ansgar Reiners (Scientist)
Institut für Astrophysik, Universität Göttingen
Göttingen, Germany
Tel.: +49 551 3913825
Email: ansgar.reiners@phys.uni-goettingen.de

James S. Jenkins (Scientist)
Departamento de Astronomia, Universidad de Chile
Santiago, Chile
Tel.: +56 (2) 2 977 1125
Email: jjenkins@das.uchile.cl

Michael Endl (Scientist)
McDonald Observatory, The University of Texas at Austin
Austin, Texas, USA
Tel.: +1 512 471 8312
Email: mike@astro.as.utexas.edu

Richard Hook (Coordinating Public Information Officer)
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: proxima@eso.org

Martin Archer (Public Information Officer)
Queen Mary University of London
London, United Kingdom
Tel.: +44 (0) 20 7882 6963
Email: m.archer@qmul.ac.uk

Silbia López de Lacalle (Public Information Officer)
Instituto de Astrofísica de Andalucía
Granada, Spain
Tel.: +34 958 23 05 32
Email: silbialo@iaa.es

Romas Bielke (Public Information Officer)
Georg August Universität Göttingen
Göttingen, Germany
Tel.: +49 551 39-12172
Email: Romas.Bielke@zvw.uni-goettingen.de

Natasha Metzler (Public Information Officer)
Carnegie Institution for Science
Washington DC, USA
Tel.: +1 (202) 939 1142
Email: nmetzler@carnegiescience.edu

David Azocar (Public Information Officer)
Departamento de Astronomia, Universidad de Chile
Santiago, Chile
Email: dazocar@das.uchile.cl

Rebecca Johnson (Public Information Officer)
McDonald Observatory, The University of Texas at Austin
Austin, Texas, USA
Tel.: +1 512 475 6763
Email: rjohnson@astro.as.utexas.edu

Hugh Jones (Scientist)
University of Hertfordshire
Hatfield, United Kingdom
Tel.: +44 (0)1707 284426
Email: h.r.a.jones@herts.ac.uk

Jordan Kenny (Public Information Officer)
University of Hertfordshire
Hatfield, United Kingdom
Tel.: +44 1707 286476
Mob.: +44 7730318371
Email: j.kenny@herts.ac.uk

Yiannis Tsapras (Scientist)
Astronomisches Rechen-Institut, Zentrum für Astronomie der Universität Heidelberg
Heidelberg, Germany
Tel.: +49 6221 54-181
Email: ytsapras@ari.uni-heidelberg.de

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1629.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1629sr-latn
Naziv:Proxima b, Proxima Centauri
Tip:Milky Way : Star : Circumstellar Material : Planetary System
Facility:ESO 3.6-metre telescope
Instruments:HARPS
Science data:2016Natur.536..437A

Galerija

Umetnički doživljaj planete u orbiti oko Proxima Centauri zvezde
Umetnički doživljaj planete u orbiti oko Proxima Centauri zvezde
Lokacija zvezde Proxima Centauri na južnom nebu
Lokacija zvezde Proxima Centauri na južnom nebu
Proxima Centauri i njena planeta u poređenju sa Sunčevim sistemom
Proxima Centauri i njena planeta u poređenju sa Sunčevim sistemom
Kretanje Proxime Centauri u toku 2016. godine sa otiscima prisustva planete
Kretanje Proxime Centauri u toku 2016. godine sa otiscima prisustva planete
Umetnički doživljaj planete u orbiti oko Proxima Centauri zvezde
Umetnički doživljaj planete u orbiti oko Proxima Centauri zvezde
Nebo u okolini Alpha Centauri i Proxima Centauri
Nebo u okolini Alpha Centauri i Proxima Centauri
Proxima Centauri u južnom sazvežđu Kentaur
Proxima Centauri u južnom sazvežđu Kentaur
Relativna veličina komponenata Proxima Centauri sistema prema drugim objektima (umetnički doživljaj)
Relativna veličina komponenata Proxima Centauri sistema prema drugim objektima (umetnički doživljaj)
Nebo u okolini Alpha Centauri i Proxima Centauri
Nebo u okolini Alpha Centauri i Proxima Centauri
Umetnički doživljaj planete u orbiti oko Proxima Centauri zvezde
Umetnički doživljaj planete u orbiti oko Proxima Centauri zvezde
Poređenje prividne ugao veličine
Poređenje prividne ugao veličine
Sjajno južno nebo
Sjajno južno nebo
Pale Red Dot kampanja
Pale Red Dot kampanja
Press Conference at ESO HQ
Press Conference at ESO HQ
Samo na engleskom jeziku
Press conference at ESO HQ
Press conference at ESO HQ
Samo na engleskom jeziku
Press conference at ESO HQ
Press conference at ESO HQ
Samo na engleskom jeziku
Press Conference at ESO HQ
Press Conference at ESO HQ
Samo na engleskom jeziku
Press conference at ESO HQ
Press conference at ESO HQ
Samo na engleskom jeziku
Press conference at ESO HQ
Press conference at ESO HQ
Samo na engleskom jeziku
Press conference at ESO HQ
Press conference at ESO HQ
Samo na engleskom jeziku
Press conference at ESO HQ
Press conference at ESO HQ
Samo na engleskom jeziku
The double star Alpha Centauri AB
The double star Alpha Centauri AB
Samo na engleskom jeziku

Video

ESOcast 87: Planet found around closest Star
ESOcast 87: Planet found around closest Star
Samo na engleskom jeziku
Artist's impression of the planet orbiting Proxima Centauri
Artist's impression of the planet orbiting Proxima Centauri
Samo na engleskom jeziku
Artist's impression of the planet orbiting Proxima Centauri
Artist's impression of the planet orbiting Proxima Centauri
Samo na engleskom jeziku
A journey to Proxima Centauri and its planet
A journey to Proxima Centauri and its planet
Samo na engleskom jeziku
A fly-through of the Proxima Centauri system
A fly-through of the Proxima Centauri system
Samo na engleskom jeziku
A fly-through of the Proxima Centauri system
A fly-through of the Proxima Centauri system
Samo na engleskom jeziku
Numerical simulation of possible surface temperatures on Proxima b (synchronous rotation)
Numerical simulation of possible surface temperatures on Proxima b (synchronous rotation)
Samo na engleskom jeziku
Numerical simulation of possible surface temperatures on Proxima b (3:2 resonance)
Numerical simulation of possible surface temperatures on Proxima b (3:2 resonance)
Samo na engleskom jeziku
Interviews with Pale Red Dot scientists
Interviews with Pale Red Dot scientists
Samo na engleskom jeziku
Press Conference at ESO HQ
Press Conference at ESO HQ
Samo na engleskom jeziku

Takođe pogledajte