Vansolarne planete

Potraga za planetama izvan Sunčevog sistema

"Slabe signale koje je otkrio HARPS ne bismo mogli razlikovati od pozadinskog šuma, ako bismo koristili većinu danas dostupnih spektrografa"

Mičel Mejor, Opervatorija u Ženevi, ko-pronalazač prve vansolarne planete u blizini zvezde sa glavnog niza.
ESO Observations

Potraga za planetama izvan Sunčevog sistema predstavlja ključni element onoga što je možda suštinsko pitanje koje čovečanstvo sebi postavlja: da li postoji život još negde u univerzumu? ESO-ove opservatorije su opremljene sa jedinstvenim arsenalom instrumenata za pronalaženje, ispitivanje i praćenje ovih takozvanih vansolanih planeta.

Koristeći VLT (engl. Very Large Telescope, VLT) astronomi su bili u mogućnosti da po prvi put uoče slabi sjaj planete izvan Sunčevog sistema i naprave prvu fotografiju jedne vansolarne planete. Ova nova planeta je ogromna, oko pet puta masivnija od Jupitera. Ovaj posmatrački poduhvat je prvi korak ka jednom od najvažnijih ciljeva moderne astrofizike: karakterizacija fizičke strukture i hemijskog sastava džinovskih, i jednog dana, planeta sličnih Zemlji. Pogledati ESO saopštenje za javnost eso0507.

Uz pomoć instrumenta HARPS (engl. High Accuracy Radial velocity Planet Searcher) astronomi su otkrili četiri planete koje orbitiraju oko bliske zvezde, sa masama manjim od Neptunove, uključujući i dve planete mase slične Zemljinoj – najmanje planete ikada pronađene – i planetu sedam puta masivniju od naše, koja je stacionirana u nastanjivoj zoni oko zvezde. Ovoj planeti je potrebno 66 dana da bi jednom obišla oko zvezde. Astronomi misle da je pokrivena okeanima – vodenim svetom. Ovo otkriće je revolucionarno u smislu potrage za planetama na kojima bi mogao postojati život. Pogledati ESO naučno saopštenje eso0915.

Još jedan teleskop na La Siji, koji se koristi inovativnom tehnikom poznatom kao mikrosočiva, radio je u sklopu mreže teleskopa raširenih po celoj planeti. Ova kolaboracija otkrila je novu planetu koja je sličnija Zemlji od bilo koje druge ranije otkrivene. Planeta, oko pet puta masivnija od Zemlje, kruži oko svoje zvezde sa periodom od 10 godina, i najverovatnije ima stenovito/ledenu površinu. Pogledati ESO naučno saopštenje eso0603.

Specijalna brošura o vansolarnim planetama je dostupna (na engleskom jeziku).