Teleskopi i instrumentacija

Kao što navodi u svojoj konvenciji, ESO gradi najmodernije ustanove za evropske astronome i promoviše i organizuje saradnju u oblasti astronomskih istraživanja. ESO danas rukovodi nekim od najvećih i najnaprednijih svetskih opservatorija na tri lokacije u severnom Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Ovo su najbolje lokacije za astronomske opservacije na južnoj hemisferi. Uz ostale aktivnosti kao što su tehnološki razvoj, konferencije i edukativni projekti , ESO takođe igra odlučujuću ulogu u formiranju Evropske istraživačke oblasti za astronomiju i astrofiziku.

Paranal opservatorija

The VLT and VISTAVeoma veliki teleskop (engl. Very Large Telescope, VLT) koji se nalazi na planini Paranal je glavna lokacija za opservacije u vidljivom i infracrvenom delu spektra kojom rukovod ESO. Sva četiri Primarna teleskopa prečnika 8,2 metra mogu da rade pojedinačno koristeći veliki broj naučnih instrumenata.

VLT takođe pruža mogućnost kombinovanja svetlosti koja dolazi sa sva četiri Primarna teleskopa (engl. Unit Telescopes, UT), kako bi radili kao interferometar. Veoma veliki teleskopski interferometar (VLTI), sa svojom kolekcijom instrumenata, pruža mogućnost snimanja sa preciznošću od lučne milisekunde, kao i astrometrijska merenja  sa preciznošću od 10 lučnih mikrosekundi. Pored teleskopa prečnika 8,2 metra, VLTI je upotpunjen sa četiri Pomoćna teleskopa (engl. Auxilliary Telescopes, AT) prečnika ogledala od 1,8 metara, koji pospešuju njegove optičke mogućnosti i performanse  i omogućuju  celonoćna snimanja tokom cele godine.

Dva teleskopa za pregled likova su takođe puštena u rad na Paranal opservatoriji, VLT teleskop za pregled (VST, prečnika ogledala 2,6 metara) za optički deo spektra i VISTA (engl. Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy, VISTA), 4,1 metar u prečniku, za infracrvenu oblast spektra.

Pogledajte VLT na Gugl mapi i slike koje su napravili posetioci. Informacije koje se tiče poseta ESO lokalitetima dostupne su na posebnoj stranici.

La Sija opservatorija

La Silla - EveningESO rukovodi sa dva glavna teleskopa (teleskop klase 3,6 metara, Teleskop novih tehnologija - NTT) koji se nalaze na La Sija opservatoriji. Opremljeni su najmodernijim instrumentima, koje je u potpunosti konstruisao ESO ili spoljni konzorcijum sa znatnim učešćem ESO-a.

Pogledajte La Siju na Gugl mapi i slike posetilaca. Informacije koje se tiče poseta ESO lokalitetima dostupne su na posebnoj stranici.

 

 

 

APEX

APEX AntennaAPEX (engl. Atacama Pathfinder Experiment), je produkt saradnje Maks Plank instituta za radioastronomiju (MPIfR) sa 50% udela, svemirske opservatorije Onsala (OSO) sa 23 % udela i Južne evropske opservatorije sa 27% udela, koja za cilj ima da sagradi i upravlja modifikovanim prototipom ALMA antene, koja će funkcionisati samostalno na 5100 metara nadmorske visine na visoravni Lano de Šahnantor. Teleskop je obezbedio proizvođač iz Dizburga u Nemačkoj - VERTEX Antennentechnik. APEX ima kolekicju heterodinskih spektrometara i široko-ugaonih bolometrijskih kamera, koje rade u opsegu od 0.2 do 1.4 mm. ESO upravlja ovim teleskopom.

Pogledajte visoravan Šahnantor uz pomoć Gugl mape, koja je propraćena slikama posetilaca

ALMA

ALMA VisionVeliki niz antena koje rade u milimetarskom i submilimetarskom domenu, tzv. ALMA, je projekat međunarodne saradnje koji ima za cilj da konstruiše teleskop revolucionarnog dizajna, koji bi proučavao univerzum sa lokacije u podnožju čileanskih Anda. ALMA je sastavljena od 66 antena visoke preciznosti, koje rade u opsegu od 0,32 do 3,6 mm. Njen glavni deo sastavljen je od 50 antena prečnika 12m i radiće kao jedinstveni teleskop – interferometar. Dodatni, kompaktni niz antena, sastavljen od četiri 12-metarske i dvanaest 7-metarskih antena upotpunjuje glavni niz. Antene ALMA-e mogu biti raspoređene na nekoliko načina, na maksimalnu udaljenost od 150 metara do čak 16 km, što omogućuje ALMA-i veoma širok niz mogućnosti za “zumiranje”. ALMA-in korelator, specijalizovani kompjuter koji kombinuje informacije primljene sa antena, izvršava neverovatnih 16 miliona milijardi (1,6x1016) operacija u sekundi.

ALMA je inaugurisana 2013. godine, ali su rana naučna istraživanja otpočela još 2011. godine, sa delimičmo završenim nizom antena. Projekat ALMA predstavlja partnerstvo između Evrope, Severne Amerike i Istočne Azije, u saradnji sa Republikom Čile. ESO je evropski partner na ovom projektu.

Za više informacija pogledajte ALMA stranicu. Informacije koje se tiču poseta ESO lokalitetima dostupne su na posebnoj stranici.

E-ELT

ESO je sarađivao sa mrežom korisnika koju čine evropski astronomi i astrofizičari kako bi zajedničkim snagama definisali odlike novog džinovskog teleskopa neophodnog za sredinu naredne decenije: Evropski izuzetno veliki teleskop, E-ELT (European Extremely Large Telescope). E-ELT će biti najveći teleskop na svetu koji će raditi u oblasti vidljive i bliske infracrvene svetlosti: najveće svetsko "oko" upereno ka nebu. Njegovo primarno ogledalo će zauzimati površinu veliku skoro kao pola fudbalskog terena.

Početak izgradnje E-ELT je planiran za kraj 2014. godine, a prve opservacije se planiraju za početak sledeće decenije.

E-ELT će biti sagrađen na planini Cerro Armazones, 20 kilometara od Paranala, lokaliteta na kojem se nalazi VLT.

Sa primarnim ogledalom prečnika 39 metara i adaptivnom optikom, E-ELT bi mogao da načini preokret u našoj percepciji univerzuma, slično kao pre 400 godina kada je Galileo po prvi put usmerio teleskop ka nebu.

Za više informacija posetite E-ELT stranicu.

Za naučnike