Veoma veliki teleskop

Najnaprednija astronomska opservatorija na svetu u domenu vidljive svetlosti

Niz Veoma velikog teleskopa (engl. Very Large Telescope array, VLT) predstavlja najistaknutiju opservatoriju evropske astronomije na početku trećeg milenijuma. Ovo je najnapredniji optički instrument na svetu, koji se sastoji iz četiri Primarna teleskopa (engl. Unit Telescopes) sa prečnikom primarnog ogledala od 8,2 metra, kao i četiri mobilna teleskopa, tzv. Pomoćna teleskopa (engl. Auxiliary Telescopes), prečnika ogledala 1,8 metara. Teleskopi mogu da rade zajedno, tj. da formiraju veliki interferometar, tzv. ESO-ov Veoma veliki interferometar, koji će omogućiti astronomima da vide pojedine detalje i do 25 puta bolje nego sa pojedinačnim teleskopima. Svetlosni zraci se kombinuju u Veoma velikom interferometru (engl. Very Large Telescope Interferometer), koristeći kompleksan sistem ogledala u podzemnim tunelima gde svetlosni snopovi moraju održavati pravac, sa odstupanjem manjim od 1/1000 mm, na rastojanju od preko sto metara. Sa ovim nivoom preciznosti VLTI može da rekonstruiše sliku svemira sa rezolucijom od lučne milisekunde, što je isto kao kad bismo uspeli sa Zemlje da razlučimo svetla na farovima kola, koja se nalaze na Mesecu.

Primarni teleskopi prečnika 8,2 metra mogu takođe biti korišćeni individualno. Sa jednim takvim teleskopom slike veoma tamnih nebeskih objekata, tridesete magnitude, mogu se dobiti nakon jednog časa ekspozicije. Ovo odgovara uočavanju objekata koji su četiri milijarde puta tamniji od onih koje možemo da vidimo golim okom.

Veliki teleskopi nose imena Antu, Kuejen, Malipal i Jepun.

Obilazak Paranal opservatorije

Virtual Tour at ESO Very Large Telescope

Kliknite na sliku i krenite u virtuelni obilazak VLT-a i okoline.

VLTCam uživo.

 

Posetite Paranal opservatoriju

Teleskopi i instrumentacija

Program osmišljen za VLT instrumentaciju jedan je od najambicioznijih ikada zamišljenih za jednu opservatoriju. On podrazumeva instrumente kao što su širokougaone kamere, zatim kamere i spektrografe korigovane adaptivnom optikom, kao i visoko-rezolucione spektrografe i spektrografe za više objekata, i pokriva veoma širok spektar zračenja, od dalekog-ultraljubičastog (300 nm) do srednjih infracrvenih (24 µm) talasnih dužina.

Primarni teleskopi

Primarni teleskopi (engl. Unit Telescopes) prečnika ogledala 8,2 m nalaze se u kompaktnim, termalno-regulisanim kupolama, koje se rotiraju sinhronizovano sa teleskopima. Ovakav dizajn minimalzuje bilo kakve nepovoljne uticaje uslova u kojima se vrši posmatranje, na primer vazdušnih turbulencija u teleskopskoj cevi, koje bi se inače pojavile usled temperaturnih varijacija i vetra.

Prvi od Primarnih teleskopa, Antu je počeo sa rutinskim opservacijama 1. aprila 1999. godine. Danas su u funkciji sva četiri Primarna, kao i sva četiti Pomoćna teleskopa.

Pomoćni teleskopi

Iako četiri Primarna teleskopa prečnika ogledala 8,2 metra mogu da formiraju interferometar, zvani VLTI, oni se uglavnom koriste kao pojedinačni instrumenti za posmatranje, dok su za interferometrijska posmatranja dostupni u toku ograničenog broja noći godišnje. Međutim, četiri manja Pomoćna teleskopa su dostupna svake noći za formiranje interferometra VLTI.

Nauka sa Veoma velikim teleskopom

VLT je ostavio neosporan uticaj na posmatračku astronomiju. On predstavlja najproduktivniju opservatoriju koja posmatranja vrši sa Zemlje, a rezultati dobijeni VLT-om su korišćeni za objavljivanje više od jednog recenziranog naučnog rada svakog dana. VLT znatno doprinosi tome da ESO postane najproduktivnija opservatrija na svetu. VLT je doveo do nove ere u otkrićima, sa nekoliko značajnih prvih otkrića, koja uključuju prvu sliku vansolarne planete (eso0428), praćenje pojedinačnih zvezda koje kruže oko supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta (eso0846), kao i posmatranje sjaja najudaljenijih poznatih bljeskova gama zraka.

Više o Veoma velikom teleskopu

  • Slike sa Veoma velikog teleskopa.
  • Slike Veoma velikog teleskopa
  • Više detalja o prošlim dešavanjima i tehničkim stvarima nalazi se u VLT Beloj knjizi (na engleskom jeziku), iz vremena kada je VLT pušten u rad
  • Više slika i video klipova dostupno je u ESO multimedijalnoj arhivi
  • Za naučnike: za više detalja, molimo vas pogledajte naše tehničke strane

Rezidencija

Hotel u sklopu VLT-a, tzv. Rezidencija, je nagrađivana zgrada, u kojoj su se snimale scene filma o Džejms Bondu, Zrno utehe.

VLT trejler

Prezumite VLT trejler iz naše video arhive .

 

VLT

Name: Very Large Telescope
Site: Cerro Paranal
Altitude: 2635 m
Enclosure: Compact optimised cylindrical enclosure
Type: Optical/infrared, with interferometry
Optical design: Ritchey-Chrétien reflector
Diameter. Primary M1: 8.20 m
Material. Primary M1: ZeroDur
Diameter. Secondary M2: 0.94 m
Material. Secondary M2: Beryllium
Diameter. Tertiary M3: 1.242 x 0.866 m (elliptical flat)
Mount: Alt-Azimuth mount
First Light date: UT1, Antu: 25 May 1998
UT2, Kueyen: 1 March 1999
UT3, Melipal: 26 Jan 2000
UT4, Yepun: 4 September 2000
Active Optics: Yes
Adaptive Optics: UT4: Laser Guide Star + NACO
Interferometry: UT maximum 130 m baseline
Images taken with the VLT: Link
Images of the VLT: Link
Press Releases with the VLT: Link

 

 

VLT na Gugl mapi

 

Pogledajte uvećanu mapu



Preuzmite 3D modele teleskopa i pogledajte ih u Google earth (kmz file, 4,8MB)