Fotografija nedelje

20. septembar 2021.: Na ovoj slici nedelje, snimljenoj bespilotnim letelicama, možete videti skoro sve teleskope u ESO opservatoriji La Silla na vrhu planine u obliku sedla, dugačke 2.400 metara u daljinu. Jedan pogled za porodični album! La Silla se nalazi na periferiji čileanske pustinje Atakama, daleko od svetlosnog zagađenja koje je napravio čovek, u oblasti poznatoj po tamnom, vedrom nebu. To je bila prva ESO opservatorija, otvorena 1969. godine, i danas ostaje na čelu astronomije, sa oko 300 naučnih radova koji koriste posmatranja sa teleskopa La Silla objavljenih svake godine. Najistaknutiji teleskop na ovoj slici je ESO 3,6-metarski teleskop, dom najznačajnijeg instrumenta za lov na egzoplanete na svetu: planetarnog pretraživača radijalne brzine velike preciznosti ili HARPS. Zahvaljujući zapažanjima koja je napravio HARPS, astronomi su otkrili da verovatno postoje milijarde stenovitih planeta u umerenim zonama oko crvenih patuljaka u Mlečnom putu, svetova koji bi potencijalno mogli biti dom za život izvan Sunčevog sistema.

13. septembar 2021.: Gledajući ovu fotografiju možda ćete se osećati pomalo uspavano! Ova slika nedelje pokazuje severnu i južnu hemisferu odjednom-celo noćno nebo na jednoj zapanjujućoj slici-nešto što bi bilo nemoguće videti u stvarnom životu. Da bi napravili ovu sliku, fotografi Petr Horalek i Juan Carlos Casado snimili su dve slike u opservatorijama koje se nalaze na istim geografskim širinama na severnoj i južnoj hemisferi. Gornja polovina je fotografija snimljena u opservatoriji Rokue de los Muchachos Instituta de Astrofisica de Canarias na La Palmi na Kanarskim ostrvima, 29 stepeni severno od ekvatora, dok je donja polovina snimljena u ESO opservatoriji La Silla u čileanskoj pustinji Atakama, 29 stepeni južno od ekvatora. Kada su digitalno spojeni, snimci stvaraju neprekidan pogled na noćno nebo. Jedna od najuočljivijih karakteristika na ovoj slici je jeziv beli sjaj koji isijava vertikalno iz njenog centra. To je zodijačko svetlo, fenomen izazvan prašinom koja prožima naš Sunčev sistem raspršujući sunčevu ...

6. septembar 2021.: Kao Atlas, koji drži nebo u starogrčkom mitu, izgleda da Veoma Veliki Teleskop (VLT) podržava Mesec na ovoj izuzetnoj slici totalnog pomračenja Meseca u opservatoriji Paranal u čileanskoj pustinji Atacama. Fotografiju je snimio 26. maja 2021. astrofotograf Juri Beletski i nalazi se u ESO kalendaru 2022. Za snimanje ove slike sedmice, fotografu je bilo potrebno detaljno planiranje. Pažljivi proračuni omogućili su mu da odredi lokaciju devet kilometara istočno od Paranala, gde bi pomračenje Meseca koje je zalazilo bilo nakratko vidljivo neposredno iznad kupola teleskopa, koje su slabo sijale u ranom jutarnjem sumraku. Totalno pomračenje Meseca nastaje, kada se Sunce, Zemlja i Mesec poravnaju, sa Zemljom između Sunca i Meseca. Zemljina senka blokira direktnu sunčevu svetlost, tako da je jedino svetlo koje se reflektuje sa Mesečeve površine prelomila Zemljina atmosfera, dajući Mesecu crvenkastu boju. Budući da sunčevu svetlost filtrira Zemljina atmosfera, astronomi često koriste pomračenje Meseca da razumeju signature koje život ...

30. avgust 2021.: Kako riba vidi Mlečni put? Možemo dobiti prilično dobru ideju zahvaljujući ovoj slici naše galaksije, snimljenoj sočivom sa ribljim okom na ulazu u Paranal rezidenciju u baznom kampu opservatorije Paranal, koja se nalazi 3 km udaljena od Veoma Velikog Teleskopa (VLT). Paranal Residencia je prava „oaza za astronome“. Smeštena u pustinji Atakama, jednom od najsuvljih oblasti na našoj planeti, to je udobna i moderna zgrada u kojoj ESO osoblje i posetioci mogu da se odmore tokom svojih dugih smena i da izdrže ekstremne lokalne klimatske uslove. Residencia je podzemna konstrukcija sa kupolom prekrivenom staklom širokom 35 metara, koja unosi prirodnu svetlost, i bazenom, koji pomaže osoblju da se opusti i takođe doprinosi sistemu za ovlaživanje zgrade. Fasada zgrade otvara se prema Tihom okeanu, udaljenom samo 12 kilometara. Sa svoje južne geografske širine, Paranal nudi jedinstven pogled na Mlečni put. Procenjuje se da Mlečni put sadrži nekoliko stotina milijardi zvezda. Većina ...

23. avgust 2021.: Meteoroid osvetljava noćno nebo na Paranalu u čileanskoj pustinji, sa tri jedinice teleskopa i jednim pomoćnim teleskopom Veoma Velikog Teleskopa (VLT) koji svedoče o završetku svog putovanja po Sunčevom sistemu u zapanjujuäim sjajem.Manji od asteroida, meteoroidi su stenoviti objekti koji lutaju svemirom. Kada uđu u Zemljinu atmosferu, zagrevaju se i isparavaju usled trenja sa vazduhom, ostavljajući iza sebe svetlucavi trag na nebu poznat kao zvezda padalica (ili meteor). Ostaci meteoroida koji nisu potpuno isparili i dospeli do zemlje nazivaju se meteoriti.Boja svetlosnog traga otkriva hemijski sastav meteoroida koji ga je napustio. Zeleno i žuto svetlo ukazuju na prisustvo magnezijuma i gvožđa. Difuzni crveni sjaj po nebu emituju kiseonik i azot u Zemljinoj atmosferi.VLT je najnapredniji optički objekat na svetu. Sastoji se od četiri jedinična teleskopa i četiri mobilna pomoćna teleskopa. Pomoćni teleskopi rade zajedno kao takozvani interferometar za veoma veliki teleskop (VLTI), koji kombinuje svetlost koju prikuplja svaki pojedinačni teleskop, ...

16. avgust 2021.: Tamne linije se vide prko čileanskog neboa na ESO opservatoriji Paranal, čineći najsjajniju oblast Mlečnog puta kao da se igra skrivača sa ESO teleskopom VISTA.Ove linije, poznate kao Veliki procep su ogromni oblaci gasa i prašine koji se nalaze između Sunčevog sistema i unutrašnjih oblasti Mlečnog puta. Ovi oblaci apsorbuju većinu vidljive svetlosti pokušavajući da dođu do nas iz milijardi zvezda u centru naše galaksije. Uprkos tome, astronomi su i dalje u stanju da ispitaju unutrašnjost Mlečnog puta posmatrajući infracrveno i radio svetlo koje prolazi kroz oblake bez apsorpcije, omogućavajući nam da bukvalno „gledamo“ kroz veliki procep.Deo Paranal opservatorije, vidljivi i infracrveni teleskop za astronomiju (VISTA) se nalaze na vrhu, pored onog gde se nalazi Veoma Veliki Teleskop (VLT). To je jedan od najvećih teleskopa za zvezdano snimanje u infracrvenoj svetlosti, koji pomaže astronomima da mapiraju Univerzum i rasvetle mnoge kosmičke misterije, kao što su evolucije galaksija.

9. avgust 2021.: Zapanjujući luk Mlečnog puta se proteže po čileanskom noćnom nebu, praćen Magelanovim oblacima sa leve strane i posmatra se iz kontrolne zgrade ESO opservatorije Paranal, u kojoj se nalazi Veoma Veliki Teleskop (VLT).Mlečni put ima prečnik između 100.000 i 200.000 svetlosnih godina i sastoji se od milijardi drugih zvezda osim našeg Sunca. Galaktički centar, ovde viđen kao svetla oblast levo gore od luka Mlečnog puta je udaljen 27.000 svetlosnih godina. Suncu je potrebno skoro 250 miliona godina da završi orbitu oko centra Mlečnog puta, a to je učinio otprilike 20 puta od svog nastanka.Veliki i Mali Magelanovi oblaci su samo dva galaktička suseda Mlečnog puta. Oni kruže oko naše Galaksije na udaljenosti od oko 160.000, odnosno 200.000 svetlosnih godina. Ove patuljaste galaksije imaju nepravilan oblik, verovatno zbog gravitacionih interakcija jedna sa drugom i sa našom galaksijom.Ako se teleskopi mogu posmatrati kao oči opservatorije Paranal, kontrolna zgrada bila bi njen mozak. ...

2. avgust 2021.: Izgleda kao mala planeta, ali ova slika nedelje zapravo snima ESO opservatoriju La Silla koristeći fotografsku tehniku zvanu stereografska projekcija, pri čemu se ravna slika projektuje na sferu.La Silla, dom nekoliko instrumenata u ESO porodici, otvorena je 1969. godine. Osim što je bila prva ESO opservatorija, takođe je bila na čelu mnogih naučnih i tehnoloških prvih otkrića. ESO pionirski teleskop za novu tehnologiju od 3,58 metara (NTT) je bio prvi u svetu koji je imao kompjuterski upravljano ili „aktivno“ glavno ogledalo, što je bila vodilja za veoma veliki teleskop (VLT), gde su sva četiri 8-metarska teleskopa ogledala aktivna. Instrument za pretragu planeta sa radijalnom brzinom velike preciznosti (HARPS) je priključen na 3,6-metarski teleskop i izuzetno je uspešan lovac na egzoplanete, otkrivajući, između ostalog, prvu planetu sličnu Zemlji u zoni nastanjive zvezde.Iznad „Planete La Silla“ izvija se biserni krak naše matične galaksije, Mlečni put. Suvi uslovi pustinje Atakama u Čileu, omogućavaju ...

26. jul 2021.: Svemir može biti usamljeno mesto. Ali nije tako za ovaj kvartet galaksija koji čine HCG 86 i koji se ovde posmatra pomoću ESO-vog VLT Survey Teleskopa (VST). Četiri galaksije koje se nalaze na udaljenosti od oko 270 miliona svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Strelca, sa Zemlje se vide poređane u trouglastom obliku, od kojih su tri na pravoj liniji, a jedna ispod; Svetli objekti desno od izdužene galaksije nisu deo kvarteta.HCG označava Hickson Compact Group i koristi se za opisivanje grupa od četiri do deset galaksija u kojima su članovi fizički veoma blizu jedan drugoga. Zbog svoje kompaktnosti, takve grupe su idealno okruženje za proučavanje galaktičkih interakcija, što ponekad može dovesti do spajanja galaksija jedne sa drugom.Ovu sliku HCG 86 je snimio tim astronoma predvođen Rossellom Ragusa sa Istituto Nazionale di Astrofisica u Italiji u okviru programa VST Early-type Galaxy Survey (VEGAS). „Pomoću VST smo u mogućnosti, da istražimo ...

19. jul 2021.: Na horizontu zeleni predmet blista kao okrugla, nejasna mrlja; ovo je zapravo interplanetarni posetilac zvan Kometa 252P/LINEAR. Ova kometa je slikana dok je letela pored Zemlje u aprilu 2016. godine, preletevši na udaljenosti od oko 5,3 miliona kilometara od naše planete (što je sasvim blizu prema kosmičkim merilima!). Iako je bila previše slaba da bi mogla da se vidi golim okom, lepo se videla na teleskopskim posmatranjima i slikama kao što je ova. Dalje, sa desne strane se nalazi još jedan živopisan objekat - mali ružičasti sjaj, vidljiv odmah iznad horizonta u blizini komete. Ovo je maglina Laguna, udaljena oko 5.000 svetlosnih godina od Zemlje. Posmatraču može da izgleda siva, ako koristi mali teleskop ili dvogled, jer ljudsko oko ima slabu osetljivost boja pri niskim nivoima svetlosti, ali na fotografijama sa dugotrajnom ekspozicijom, vide se njene fantastično živopisne boje. Najistaknutije sazvežđe na ovoj slici na nebu je Škorpija, ali njene ...

12. jul 2021.: Ova privlačna slika nedelje je napravljena iz ESO opservatorije Paranal. Dom Veoma Velikog Teleskopa, opservatorija je ponosno smeštena na vrhu 2.635 metara visokog Cerro Paranala u pustinji Atakama u severnom Čileu.Četiri jedinična teleskopa VLT-a, koja se vide tačno u centru na ovoj panorami, poziraju ispred ogromnog prostranstva galaksije Mlečni put, koja izgleda gotovo kao duga od zvezda, koja se nadvija se nad tim mestom.Na slici su takođe vidljiva tri od četiri manja pomoćna teleskopa. Astronomi koriste različite konfiguracije ovih teleskopa koji mogu da se kreću po stazama koje se nalaze na platformi teleskopa. Možete li uočiti sva tri pomoćna teleskopa na ovoj slici?

5. jul 2021.: Cerro Armazones je dom ESO predstojećeg vodećeg objekta, Ekstremno Velikog Teleskopa (ELT). Smešten u čileanskoj pustinji Atakama, samo 20 km od ESO opservatorije Paranal, staništa Veoma Velikog Teleskopa, Cerro Armazones se nalazi na nešto više od 3.000 metara nadmorske visine. Izolovanu prirodu ovog vrha ilustruje veličanstveno čist pojas galaksije Mlečni put, koji gotovo savršeno uokviruje krater Armazones. Ova izolacija, daleko od svetlosnog zagađenja gradova, čini pustinju Atakama idealnim mestom za astronomske objekte, uključujući ELT, koji bi trebalo da bude „najveće svetsko oko na nebu“.Ova slika, snimljena 5. jula 2019. godine, prikazuje iskopani vrh planine, trenutno gradilište. Izlivanje betona za temelj započelo je u decembru 2019. godine, a očekuje se da će izgradnja ovog epskog teleskopa biti završena kasnije tokom ove decenije.

28. jun 2021.: Spektakularni lunarni oreol - poznat kao oreol od 22° - formiran je na nebu iznad ESO opservatorije La Silla. Optički fenomen je rezultat mesečine u interakciji sa milionima ledenih kristala u atmosferi, koji formiraju prsten sa prividnim radijusom od oko 22° oko Meseca. Takođe je poznat kao „mesečev prsten“ ili „zimski oreol“.Iako je ovo prelep prizor, to stvara uslove koji nisu optimalni za astronomska posmatranja. Oblaci i jaka mesečeva svetlost utiču na kvalitet i tačnost astronomskih posmatranja. Međutim, to ne umanjuje privlačnost ovog eteričnog pogleda, a zapravo neke zvezde ostaju vidljive. Značajno je da se Sirius, najsjajnija zvezda na noćnom nebu, može da se vidi na gornjoj ivici slike, levo od centra.

21. jun 2021.: Između kaskadnog luka Mlečnog puta i mračnog obronka opservatorija La Sija, nalazi se teleskop nove tehnologije (NTT).Od 1989. godine ovaj ESO teleskop je izuzetno detaljno posmatrao i snimao naše noćno nebo. Neka od njegovih novijih dostignuća uključuju: posmatranje spajanja dve neutronske zvezde; detaljniji uvid u strukturu asteroida; analizu stotina planetarnih maglina, pa čak i istraživanja planeta u dalekim solarnim sistemima.Teleskopi sa većim primarnim ogledalima mogu da uhvate više svetlosti. Međutim, teže je održavati savršen oblik većeg ogledala. Astronomi su otkrili da se kod primarnih ogledala prečnika preko pet metara kvalitet slike izuzetno smanjio kako ih je gravitacija izvlačila iz oblika (NTT je prečnika 3,5 metra i zamišljen je kao pionirski projekat koji omogućava izgradnju teleskopa sa većim ogledalima). Aktivna optika, ideja koja je potekla od ESO inženjera Raimonda Vilsona, znači da se tankim i deformabilnim primarnim ogledalom može upravljati pomoću primarnog sistema nosača koji primenjuje potrebnu silu za ispravljanje ovih ...

14. jun 2021.: Tamno nebo iznad ESO-ove opservatorije Paranal, u kojoj se nalazi ESO-ov veoma veliki teleskop (VLT), pruža pogled koji oduzima dah, tako čist i tako prepun zvezda da biste ih gotovo mogli dodirnuti. Stojeći na vrhu platforme na VLT-u, ambasador fotografije ESO Petr Horalek poseže prema istaknutom objektu na nebu. Možete pretpostaviti da je ovo svetlo telo, kao i mnoga druga na nebu, zvezda, ali zapravo je to planeta u našem Sunčevom sistemu: gasoviti gigant Jupiter.Bliže Zemlji, u pozadini mogu da se vide četiri jedinice teleskopa (UT) koji čine VLT. Svaka UT ima ogledalo od 8,2 metra i oni sinergijski deluju kako bi stvorili neke od najoštrijih pogleda na univerzum. Uz četiri UT-a se nalaze četiri manja pokretna pomoćna teleskopa (AT) koji imaju ogledala od 1,8 metara.Čileanska pustinja Atakama još jednom dokazuje svoju vrednost kao idealno mesto za VLT. Udaljenost opservatorije znači da je vrlo malo ili nimalo svetlosnog zagađenja, što ...

7. jun 2021.: Ova ESO slika nedelje sadrži galaksiju sa oznakama NGC 4254 i Messier 99, prelepi kosmički spektakl smešten u sazvežđu Berenikine kose (Coma Berenices).Messier 99 je poseban zbog svoje klasifikacije kao spiralna galaksija velikog dizajna: vrsta galaktičke arhitekture koja sadrži snažne, istaknute, dobro definisane krakove, koji se jasno obavijaju oko centra galaksije. Samo oko 10 posto svih spirala su sjajne dizajnerske raznolikosti, što čini objekte poput Messier 99 pomalo neobičnim. Na ovoj slici je jasno obrazloženje Messier-ove kategorizacije; Svetli, uskovitlani krakovi se urezuju kroz mračni okolni prostor i lako ih je prepoznati kao niz različitih, koherentnih struktura.Ova slika je stvorena u okviru programa ESO Cosmic Gems, terenske inicijative za stvaranje slika zanimljivih, intrigantnih ili vizuelno atraktivnih objekata pomoću ESO teleskopa u svrhe obrazovanja i javnog informisanja. Program koristi vreme teleskopa koje ne može da se koristi za naučna posmatranja. Svi prikupljeni podaci mogu takođe biti pogodni za naučne svrhe i dostupni ...

31. maj 2021.: Ako pažljivo pogledate bledu i nejasnu sredinu ove slike, naći ćete sablasnu galaksiju - UDG4 - snimljenu pomoću ESO VLT teleskopa (VST).UDG označava ultradifuznu galaksiju: objekti veliki poput Mlečnog puta, ali sa 100 - 1.000 puta manje zvezda. Ove galaksije su izuzetno slabe i nedostaje im gas koji stvara zvezde, zbog čega izgledaju gotovo kao pahuljasti kosmičkog oblaka ili mrlja u svemiru. Njihovo poreklo ostaje neizvesno, ali astronomi pretpostavljaju da bi to mogle da su „umrle“ galaksije koje su rano u životu izgubile snabdevanje gasom.Ova slika UDG4 snimljena je kao deo studije iz mnogo većeg programa, VST istraživanja galaksije ranog tipa (VEGAS), čiji je cilj da istraži vrlo slabe strukture u jatima galaksija - velike grupe mnogih galaksija povezane gravitacijom. Studija, koju je vodio Enrichetta Iodice iz Istituto Nazionale di Astrofisica u Italiji, pronašla je nekoliko UDG u jatu Hidra, ali potrebno je još posmatranja, da bi se rasvetlila njihova ...

24. maj 2021.: Na ovoj slici, prvi zraci jutarnjeg Sunca obasjavaju Cerro Paranal u severnom Čileu, dom Veoma Velikog Teleskopa (VLT) - signalizirajući da je zaključena još jedna uspešna noć posmatranja u najproduktivnijem zemaljskom astronomskom objektu . Uzdižući se na 2635 metara nadmorske visine, lokacija VLT je među najboljima na svetu za duboko posmatranje univerzuma. Osećaj nadmorske visine se nalazi u pozadini prividnog „mora“. Ovo je, međutim, optička varka; pustinja Atakama, gde se nalazi VLT, je vrlo suvo mesto. Umesto tečne vode, udaljeno more plavih nijansi se sastoji od oblaka koji se formiraju na nižim visinama.

17. maj 2021.: ESO opservatorija La Silla pruža vam se pred očima na ovoj slici koju je snimio ESO foto-ambasador Gerhard Hudepohl. Ova perspektiva gleda sa vrha planine u čileanskoj pustinji Atakama, pokazujući brojne teleskope i pomoćne zgrade koje se vijugaju kroz neplodni, zabačeni pejzaž.Teleskop koji ponosno stoji u prvom planu je ESO teleskop dužine 3,6 metra, sa zakrivljenom belom kupolom i sivom osnovom. Mali most povezuje teleskop sa sličnim belo-kupolastim, mršavijim cilindrom - pomoćnim teleskopom ESO Coude, koji je sada izvan službe. U dalekoj pozadini se vidi niz malih, pravougaonih zgrada raširenih preko planine; uključujući operativni centar lokacije, spavaonice i hotel.Kao što ova slika svedoči, duž mnogih kilometara uokolo ne postoje nikakvi drugi znakovi ljudske civilizacije. Smeštena na izazovnoj nadmorskoj visini od 2.400 metara na periferiji najsuvlje pustinje na planeti, La Silla ima male šanse da postane leglo stambenog i komercijalnog razvoja. Umesto toga, njegova sjajna izolacija čini La Sillu jednim od ...

10. maj 2021.: Ovonedeljna slika prikazuje DG121, HII oblast - oblak jonizovanog vodonika - smešten u sazvežđu Puppis (Krma).HII oblasti, vrste emisionih maglina, nastaju kada mlade, masivne zvezde oslobađaju dovoljno ultravioletne energije da jonizuju okolne oblake gasa. Ove oblasti imaju tendenciju da poseduju nepravilne strukture i nemaju oštre granice, što im daje maglovit, a opet fotogeničan izgled. Najsjajnija zvezda u oblasti DG121, koja se vidi blizu centra na ovoj slici, je HD 60068.Ova spektakularna slika je napravljena sa instrumentom FORS 2 (FOcal Reducer and low dispersion Spectrograph 2) na Veoma Velikom Teleskopu u čileanskoj pustinji Atakama. Astronomi su ovaj instrument opisali kao „švajcarski vojni nož instrumenata na Paranalu“, zbog njegove sposobnosti da proučava mnoge različite astronomske objekte na različite načine.