Fotografija nedelje

1. jun 2020.: Jedan od najuzbudljivijih rezultata u savremenoj astronomiji je saznanje da je univerzum prepun svetova izvan našeg Sunčevog sistema, poznatih kao egzoplanete. Sve veći broj dokaza upućuje na to, da većina zvezda u Univerzumu ima planete koje zvižde oko njih; jedan takav sistem može se videti na ovoj veličanstvenoj slici nedelje.Ovde su 66 antena, koje čine Atakama veliki milimetarski/submilimetarski niz (ALMA), smešten na platou Chajnantor u Čileu. Dve svetle zvezde se nalaze neposredno iznad centralne antene; najsjajnija od ove dve zvezde je sistem trostrukih zvezda poznat kao Alpha Kentauri. Egzo-planeta po imenu Prokisma b je nedavno otkrivena u habitabilnoj zoni u orbiti jedne od ove tri zvezde (Proksima Kentauri) od strane ESO teleskopa i drugih objekata. Kako je zvezdni sistem Alfa Kentauri najbliži Zemlji, Proksima b je najbliža egzoplaneta Zemlji, koja je ikada otkrivena.Na ovom zapanjujućem nebu može da se vidi još jedan svet - ovaj put jedan malo bliži nama. ...

25. maj 2020.: Babak A. Tafreshi, je jedan od ESO foto ambasadora, ovde se nalazi pred raskošnim južnim nebom. Babak stoji na delu ogromnog vulkanskog kompleksa Minikues, smeštenog u oblasti Antofagasta u čileanskoj pustinji Atakama. Ova oblast je takođe dom ESO opservatorije Paranal, gde Veoma Veliki Teleskop (VLT) gleda u nebo, posmatrajući egzotične pojave kao što su eksplozije gama zraka, ekstrasolarne planete i supermasivne crne rupe.Svaki od VLT-ovih teleskopa može da otkrije objekte, koji su otprilike četiri milijarde puta bliže, nego što golim okom mogu da se vide, pružajući daleko bogatiji pogled na univerzum, nego što je dostupan ljudima. Međutim, nebo iznad Atakame je najjasnije i najmračnije na svetu - pa nije čudo da Babak ispod svega stoji u strahu.Spektakularni plavi vrtlog iznad Babakove glave je Veliki Magelanov oblak (LMC), patuljasta galaksija koja orbitira Mlečni put. To je deo Lokalne grupe i treća nam je najbliža galaksija, udaljena oko 163.000 svetlosnih godina. LMC ...

18. maj 2020.: Ova slika prikazuje par interaktivnih galaksija poznatih kao Arp 271. Pojedinačno, ove galaksije su nazvane NGC 5426 i NGC 5427; obe su spiralne i obe su otprilike iste veličine.Neki astronomi veruju da su ove galaksije u procesu spajanja u jedinstvenu celinu. Ova interakcija stvoriće sve veći broj novih zvezda u narednih nekoliko miliona godina, od kojih neke mogu da se vide unutar „mosta“ gasa koji povezuje dve galaksije. Ova vrsta sudara i interakcije može da se dogodi i našoj galaksiji, Mlečnom putu, koja će verovatno da se sudari sa susednom galaksijom Andromeda za oko pet milijardi godina.Ove galaksije se nalaze više od 120 miliona svetlosnih godina udaljene od nas, a otkrio ih je nemačko-britanski astronom Vilijam Heršel 1785. godine. On je takođe otkrio infracrveno zračenje i planetu Uran.

11. maj 2020.: Neki autoportreti su boljiod drugih - a ova slika ambasadora fotografije ESO Petr Horaleka je sigurno jedna od najimpresivnijih! Ovde fotograf pluta u svetlu sjajnog Mlečnog puta, očaran sjajem i lepotama pogleda iznad njega.Horalek stoji na jednoj od najviših i najsušnijih lokacija na Zemlji, među ogromnim nizom antena koje čine veliki milimetarski/submilimetarski niz Atacama (ALMA). Ovo postrojenje je smešteno na Chajnantor visoravni, koja se nalazi na visini od 5.000 metara u čileanskoj Atakama pustinji. ALMA vidi univerzum u talasnim dužinama svetlosti između infracrvenog i radio talasa - ključa za posmatranje izuzetno hladnih i udaljenih objekata - i proučava građevne blokove zvezda, planetarnih sistema, galaksija i samog života. ALMA istražuje tačno do ivice vidljivog univerzuma i omogućava astronomima da istraže i razumeju kako je nastao naš kosmos.Tamno, vedro i suvo nebo iznad Čilea čini zemlju jednim od najboljih mesta na Zemlji za posmatranje univerzuma. Dok profesionalni astronomi koriste napredne instrumente koji ...

4. maj 2020.: Dolazak dnevne svetlosti u ESO opservatoriju La Sila u blistavim detaljima otkriva sjaj univerzuma izvan naše male planete. Mlečni put se pruža iznad kao strmoglavi transparent sa prašinom osvetljen sjajem milijardi zvezda. Oblaci interstelarne prašine se zgušnjavaju prema sazvežđu Strelca, koji označava središte galaksije - jezgro oko koga se vrte spektakularne spiralne ruke. Galaktički centar takođe čuva supermasivnu crnu rupu, koja proizvodi ogromne količine energije dok usisava okolinu (Sagittarius A *).ESO teleskopi su pomogli da se okarakteriše ova monstruozna crna rupa. Za skoro tri decenije duge studije, korišteno je nekoliko ESO vodećih teleskopa - uključujući jedan od 8,2 metra teleskopa Veoma Velikog Teleskopa (Lepun) koji se nalazi u ESO opservatoriji Paranal, i 3,5-metarski teleskop nove tehnologije (NTT) u La Sila za praćenje kretanja zvezda koje kruže oko centra Mlečnog puta. Ova posmatranja su otkrila mnogo o oblasti, uključujući njegovu udaljenost od Zemlje, i pokazala su da sadrži objekat koji je ...

27. april 2020.: Ova lepa slika nedelje prikazuje velicanstveni Mlecni put koji se proteže iznad Veoma Velikog Teleskopa (VLT) ESO opservatorije Paranal, demonstrirajući zapanjujući nivo detalja koji se vidi na noćnom nebu sa ove udaljene lokacije u cileanskoj pustinji Atakama.Na Paranalu je Mlečni put toliko svetao, da u tamnoj noći može da baca senke ljudi i predmeta ispod njega! Ova slika prikazuje nebrojene zvezde, tamne trake prašine i užarene oblake nebeskog gasa. Ovi oblaci su mesta formiranja zvezda; energetsko zračenje koje potiče od novorodenih zvezda, jonizuje vodonik u gasnim oblacima, izazivajući ih da postanu rozikasto crveni. Ispod Mlečnog puta je Veliki Magelanov oblak, patuljasta galaksija koja orbitira oko Mlečnog puta.Noćno nebo svake večeri posmatra najnaprednija opticka opservatorija na svetu, VLT. Ovaj teleskop se zapravo sastoji od četri teleskopa sa jedinicama, koji mogu da se vide na ovoj slici i četri manja pomična pomoćna teleskopa (od kojih se jedan nalazi u daljini sa leve ...

20. april 2020.: Ova slika nedelje prikazuje dva od tri nova ExTrA teleskopa koji su smešteni u ESO opservatoriji La Silla u Cileu. Nalaze se na više od 2.000 metara nadmorske visine i ovi teleskopi posmatraju nebo u potrazi za svetovima veličine Zemlje oko zvezda M klase, koje su manje od Sunca.Zvezda „padalica“ ostavlja svoj trag preko noćnog neba iznad teleskopa i prema horizontu pustinje Atakama u Čileu. Zvezde koje padaju u stvari nisu zvezde, već mali komadi stena ili prašine koji uđu u Zemljinu orbitu i izgore u atmosferi. Pre nego što uđu u Zemljinu atmosferu, ova sićušna nebeska tela se nazivaju meteoroidi.Dramatični tragovi svetlosti izazvani izgaranjem meteoroida nisu samo lepi i uzbudljivi, već su i informativni. Naučnici gledaju put i svetlost meteoroida da bi utvrdili odakle je u Sunčevom sistemu stigao i od čega se sastoji. Ako meteoroid prode kroz Zemljinu atmosferu do tla, tada se naziva meteorit. Naučnici proučavaju meteorite ...

13. april 2020.: Od 18. do 20. jula 2017. godine, zapadna Nemačka je pretrpela jake oluje. Munje i gromovi su uzrokovali brojne požare i pljuskovi su doveli vodostaje do visine od oko 1,5 metra, poplavivši ulice i podrume u čitavoj oblasti.Iako razorne, ove oluje su pokazale svoju impresivnu lepotu. U Garhingu pored Minhena, gde je sedište Evropske Južne Opservatorije - ESO, ambasador ESO fotografija Petr Horalek, je snimio ovu divnu fotografiju oluje dela puta, koji povezuje Minhen sa Berlinom.Zanimljivo je, da je nebo koje okružuje oluju nijansirano ljubičasto. Egzotične boje na nebu, kao što su crvena, zelena, narandžasta ili ljubičasta, obično ukazuju na prisustvo naelektrisanih čestica u atmosferi, koje često izazivaju vremenski sistemi i oblačne formacije. Boja neba je takođe povezana sa temperaturom munja, njihovom udaljenosti od nas i načinom na koji se njihova svetlost izobličava, pre nego što ih vidimo. Takođe je bitno i doba dana, pošto ugao Sunčeve svetlosti prolazi i ...

6. april 2020.: Okruženi blistavim metalom jednog od Veoma Velikih Teleskopa, dva inženjera izvode radove na održavanju složenih i osjetljivih optickih sistema teleskopa. Slicno ljudskim ocima, oci Paranal opservatorije moraju da se stalno kontrolišu, da se održavaju i testiraju, kako bi se kontinuirano pružile najbolje astronomske slike.Ogromna 8,2 metra teleskopska ogledala su smeštena u zaštitnim konstrukcijama, osiguravajuc´i da su delikatni opto-elektronski sistemi zaštic´eni od oštrih i prašnjavih okolnih uslova pustinje. Ali cak i uz ovaj nivo zaštite, ipak u prolec´e treba ocistiti ogledalo s vremena na vreme! Ovo je od vitalnog znacaj,a jer cak i najmanja kontaminacija može da iskrivi dobijene astronomske slike.Fine cestice prašine u pustinji Atakama ne samo da dovode do nižeg kvalitet slike, vec´ mogu da imaju i abrazivan efekat na površinu ogledala. To znaci da ogledalo ne samo da mora da se ocisti, vec´ mora da se povremeno ponovo premaže. Ova epizoda ESOcast-a prikazuje taj proces u akciji!Ovu sliku ...

30. mart 2020.: Ova slika nedelje pokazuje Mlečni put koji se prostire preko neba iznad čileanske pustinje Atakama. Tamni ostaci međuzvezdne prašine prave burnu mešavinu sa svetlim sjajem vrućeg gasa i milijardama zvezda, stvarajući prizor koji podseća na debeli dimni trag rakete posle lansiranja.Za razliku od gornjeg pogleda, toranj ESO opservatorije Paranal, stoji miran ispod večernjeg neba. Paranal je dom veoma velikog teleskopa (VLT), revolucionarne opservatorije sastavljene od četri teleskopa i četri pomična pomoćna teleskopa. Oni mogu da se koriste u različitim kombinacijama za formiranje interferometra, kombinujući svetlost koju sakupljaju i omogućava astronomima da proučavaju univerzum u spektakularnoj rezoluciji.VLT je tokom godina postigao mnoge naučne uspehe, uključujući praćenje pojedinih zvezda koje su orbitirale kroz centar Mlečnog puta neviđenim brzinama. Ovo je ukazivalo na prisustvo snažnog gravitacionog polja, što je dokaz da tamo vreba supermasivna crna rupa sa imenom Sagittarius A *.

23. mart 2020.: Ceo univerzum je u stalnom pokretu, od pojedinih atoma do ogromnih jata galaksija. Ovo je lepo prikazano na slici kao što je ova, snimljenoj sa visoravni Čajnantor, na visini od 5.000 metara u čileanskoj pustinji Atakama. U ovoj izuzetno suvoj i dalekoj oblasti se nalazi Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), najveći teleskopski niz koji postoji. Zamagljeni objekat je specijalan transport, uhvaćen u akciji pažljivog prenošenja jedne od ALMINIH 66 visoko preciznih antena na određeni položaj na platou. Ređanjem antena u proširenim konfiguracijama, astronomi mogu da dobiju daleko više prostorno detaljnijih slika, dok kompaktnije konfiguracije daju bolju osetljivost na izvore koji se šire preko neba.Kretanje se odvija i gore. Glatki oblaci prelaze preko netaknutog čileanskog neba pod stražom Zemljinog stalnog pratioca. S obzirom na svoj mirni izgled nalik na fenjer, lako je zaboraviti da se Mesec neprekidno okreće oko Zemlje velikom brzinom. Vidljive tačke zvezdane svetlosti i nejasni oblici galaksija mogu ...

16. mart 2020.: Ova slika nedelje prikazuje noćno nebo nad gradilištem Ekstremno Velikog Teleskopa. Prekrasan niz zvezda i magloviti pojas Mlečnog puta, jasno su vidljivi iznad ovog mesta. Da bi Mlečni put mogao da se vidi tako jasno, mora da se nalazi u području gde je slaba zagađenost svetlošću, kao što je čileanska planina Cerro Amazones, kada ima malo ili nema Mesečine.ELT će biti „najveće svetsko oko na nebu“ kada počne sa radom krajem 2025. godine. ELT će pomoću primarnog ogledala od 39 metara da pretražuje nebo u optičkim i bliskim infracrvenim talasnim dužinama za novim egzoplanetama, posebno one slične Zemlji, sa orbitom oko drugih zvezda. ELT će takođe moći da izvrši neku vrstu „zvezdane arheologije“, odgovarajući na osnovna pitanja o tome kako se planete, primordijalne zvezde, primordijalne galaksije i crne rupe formiraju i razvijaju.Možda najuzbudljiviji cilj ELT-a je mogućnost direktnog merenja ubrzanja kojim se univerzum širi. Astrofizičari znaju da se univerzum širu ...

9. mart 2020.: Ova lepa slika prikazuje gusto srce Mlečnog puta ispruženo iznad jednog od pomoćnih teleskopa Veoma Velikog Teleskopa (VLT). Tamno nebo natkriveno zvezdama, je tipično za lokaciju VLT u čileanskoj pustinji Atakama, koja pruža spektakularne poglede iz noći u noć za sve astronome, posetioce i osoblje lokacije.VLT čine četiri velike jedinice teleskopa i četiri manja pomoćna teleskopa (od kojih je jedan prikazan ovde). Ovih osam teleskopa posmatraju svemir pojedinačno i kao tim iz različitih orijentacija i položaja, omogućavajući astronomima da detaljnije proučavaju sve vrste kosmičkih objekata i pojava bolje, nego ikada ranije.VLT je podstakao novo doba otkrića, sa nekoliko - uključujući prvu sliku planete u orbiti oko druge zvezde (poznate kao ekstrasolarna planeta ili egzoplaneta) i praćenje pojedinih zvezda koje se kreću oko supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta (objekat po imenu Saggitarius A *).

2. mart 2020.: Blagi sjaj Mlečnog puta preliva se kao vodopad iznad VLT Survey Teleskopa (VST) ma ESO opservatoriji Paranal. Na 2635 metara nadmorske visine, VST ima neuporediv pogled na neverovatno vedro nebo iznad čileanske pustinje Atakama. To je najveći teleskop na svetu posvećen posmatračkim istraživanjima u vidljivoj svetlosti i on doprinosi širokom spektru studija, od otkrivanja udaljenih tela Sunčevog sistema i potrage tranzita egzoplaneta, do proučavanja strukture i evolucije naše galaksije.Iznad VST-a nekoliko zvezda je posebno istaknuto izvan glavnog pojasa galaksije: svetla crvenkasta zvezda je Betelgez, crvena nadmoćna zvezda udaljena 640 svetlosnih godina, za koju se smatra da je na ivici eksplozije supernove. Betelgez i Belatriks, bela bela zvezda sa njegove leve strane su ramena lovca Oriona, jednog od najpoznatijih i lako prepoznatljivih sazvežđa na nebu. Tri zvezde koje formiraju ravnu liniju iznad ramena, su Orionov pojas, a obližnji snop ljubičaste nijanse je Orionova maglina. Iako izgleda kao nejasan oblak golim okom, ...

24. februar 2020.: Nova studija koju je vodio Pierre Vernazza (Laboratoire d'Astrophisikue de Marseille, Francuska), sprovedena je koristeći ESO objekte i prvi put je posmatran asteroid Palas pri izuzetno visokoj rezoluciji. Asteroid može da se tako dobro i detaljno posmatra zahvaljujući SPHERE uređaju sa adaprivnom optikom (AO) na Veoma Velikom Teleskopu (VLT).Nemački astronom Heinrich Wilhelm Matthaus Olbers je prvi put otkrio Palas 28. marta 1802. godine. Nazvan po grčkoj boginji Palas Atena, asteroid je, zajedno sa mnogim drugim asteroidima otkrivenim u 19. veku, u početku klasifikovan kao planeta. Kako je vreme prolazilo i tehnologija se poboljšavala, Palas je kasnije reklasifikovan kao asteroid. Danas je poznat po tome što je treći najveći asteroid u Sunčevom sistemu, prosečnog prečnika 512 km.Iako je Palas najveći poznati asteroid u Sunčevom sistemu nakon Ceresa i Veste, on je jedini od velikih asteroida, koga nije posetila svemirska letelica. Uzrok tome je njegova orbita, koja ima neobično visok nagib prema ...

17. februar 2020.: Smešten duboko u čileanskoj pustinji Atakama, daleko od svetlosnog zagađenja povezanog sa ljudskim aktivnostima, nalazi se ESO Paranal opservatorija: vodeća svetska istraživačka lokacija koja uživa u jednom od najmračnijih neba na Zemlji. Paradoksalno je da upravo ova ekstremna tama omogućava nebu da zasvetli u na ovoj fotografiji u boji.Upečatljiva sjajna svetlost koja se ovde vidi na nebu je fenomen sa nazivom - vazdušni sjaj, koji daje magičan izgled ionako zadivljujućem noćnom nebu. Kao što ime sugerira, vazdušni sjaj je slab sjaj u vazduhu, koji nastaje tako, što se atomi i molekuli u atmosferi kombinuju i emituju zračenje. Ovaj sjaj je vidljiv samo u oblastima gde je nebo dovoljno tamno, da ga veštačka svetla ne preplavljuju. Ovaj fenomen je bio predmet ESOcast-a 78.Ova perspektiva je snimljena sa mesta gde se nalazi VISTA-teleskop, (Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy). Trag slabe žute svetlosti na tlu, vodi prema Cerro Paranalu, planini u ...

10. februar 2020.: Zvezde su okružene nečim što je poznato kao korona - difuzna aura plazme koja kao da ih okružuje na nebu. Za Sunce ovu koronu najbolje možemo da vidimo tokom pomračenja Sunca, kada Mesec prođe ispred Sunca i prekriva lice naše zvezde. Solarna korona se tada pojavljuje kao svetli prsten koji okružuje pomračeno Sunce. Međutim, postoji i optička pojava korone, nastala usled difrakcije svetlosti sa svetlog objekta - kao što je Sunce, druge zvezde, Mesec i svetle planete - na kapljicama vode ili kristalima leda u Zemljinoj atmosferi. To se dešava na ovoj neobičnoj slici, gde se retka korona planete Jupiter može videti iznad pustinje Atakama u Čileu. Lepe crvene i zelene boje na nebu su posledica atmosferskog zračenja, još jednog optičkog fenomena vezanog za svetlost. Ovu sliku je snimio Petr Horalek, nekih 100 kilometara južno od visoravni Chajnantor, na kojoj se nalazi veliko milimetarsko/ submilimetarsko postrojenje Atacama Large Millimetre/submillimetre Array ...

3. februar 2020.: Ova izvanredna fotografija prikazuje ESO opservatoriju La Silla u prvom planu sa planetama Venerom i Jupiterom nisko na nebu i Mlečnim putem koji lebdi iza njih. Ipak, fotografu Zdeneku Bardonu je trebalo tri noći da snimi ovu zapanjujuću sliku; astrofotografi su podložni ćudljivosti vremena i ova fotografija nije bila izuzetak. Morao je da čeka tri dana na kristalno čistu noć slabe vlage i bez oblaka, da bi uhvatio Veneru, Jupiter i Mlečni put u svoj lepoti.La Silla je izvanredna lokacija za astronomiju, jer ima relativno slabo zagađenje svetlosti što omogućava zvezdama da izgledaju kristalno čisto - mada su svetla iz ljudskih prebivališta vidljiva na horizontu na ovoj slici. Mesto takođe nudi izuzetno nisku vlažnost zahvaljujući nadmorskoj visini od 2.400 metara. Visoka vlaga je problem i za profesionalne astronoma i za astrofotografiju. Ogledala i sočiva mogu biti zamagljeni kondenzacijom, a neki delovi elektromagnetnog spektra apsorbuju se gušćom vodenom parom u atmosferi ...

27. januar 2020.: Na ovoj fotografiji, koju je snimio ambasador fotografije ESO-a Babak Tafreshi, svetluca traka vatrenih bojai duž horizonta blizu opservatorije Paranal na severu Čilea, kupajući četiri teleskopa veoma velikog teleskopa (VLT) u mekom, sjaju boje breskve.Čini se da Mlečni put izlazi direktno sa jednog teleskopa, koji je sa obe strane omeđen spektakularnim nizom zvezda - uključujući Sirius, koji sjaji na vrhu slike. Deo sazveždja Veliki pas (Canis Maior), Sirius je najsjajnija zvezda na nebu i zapravo je binarni sistem, koji se sastoji od zvezde Sirius A, zvezda i belog patuljka Sirius B, mrtve zvezde kojoj je davno ponestalo goriva.Na ivici Mlečnog puta se vidi mala grupa sjajnih zvezda levo. To je Orionov pojas, atraktivan asterizam sastavljen od tri zvezde koje leže u pravoj liniji. Crvena džinovska zvezda po imenu Betelgez leži desno od pojasa, a levo je rozikasti sjaj Orionove magline. Ovi objekti čine deo sazvežđa Orion, nazvanog po moćnom lovcu ...

20. januar 2020.: Mlečni put sadrži mnoge zvezdane oblasti - područja u kojima se radjaju nove zvezde unutar kolapsa gasa i prašine. Jedna takva oblast, nazvana Gum 26, prikazana je ovde kako je video FORS instrument na ESO Veoma Velikom teleskopu u Čileu.Gum 26 se nalazi otprilike 20.000 svetlosnih godina u južnom sazvežđu Vela (Jedro). Ovaj deo je poznat kao HII oblast ili emisiona maglina, gde intenzivno ultravioletno zračenje koje struji iz novoformiranih zvezda jonizuje okolni gas vodonika, što dovodi do emitovanja slabog rozikastog sjaja. Posmatrajući nove roza zvezde na ovaj način, astronomi mogu da saznaju više o uslovima pod kojima zvezde nastaju i da prouče kako one utiču na njihovo kosmičko okruženje.Ova slika je napravljena kao deo programa ESO - Cosmic Gems, terenske inicijative za proizvodnju slika - zanimljivih ili vizuelno atraktivnih objekata pomoću ESO teleskopa, u svrhu obrazovanja i informisanja javnosti. Program koristi vreme teleskopa koje ne može da se koristi ...