Fotografija nedelje

24. februar 2020.: Nova studija koju je vodio Pierre Vernazza (Laboratoire d'Astrophisikue de Marseille, Francuska), sprovedena je koristeći ESO objekte i prvi put je posmatran asteroid Palas pri izuzetno visokoj rezoluciji. Asteroid može da se tako dobro i detaljno posmatra zahvaljujući SPHERE uređaju sa adaprivnom optikom (AO) na Veoma Velikom Teleskopu (VLT).Nemački astronom Heinrich Wilhelm Matthaus Olbers je prvi put otkrio Palas 28. marta 1802. godine. Nazvan po grčkoj boginji Palas Atena, asteroid je, zajedno sa mnogim drugim asteroidima otkrivenim u 19. veku, u početku klasifikovan kao planeta. Kako je vreme prolazilo i tehnologija se poboljšavala, Palas je kasnije reklasifikovan kao asteroid. Danas je poznat po tome što je treći najveći asteroid u Sunčevom sistemu, prosečnog prečnika 512 km.Iako je Palas najveći poznati asteroid u Sunčevom sistemu nakon Ceresa i Veste, on je jedini od velikih asteroida, koga nije posetila svemirska letelica. Uzrok tome je njegova orbita, koja ima neobično visok nagib prema ...

17. februar 2020.: Smešten duboko u čileanskoj pustinji Atakama, daleko od svetlosnog zagađenja povezanog sa ljudskim aktivnostima, nalazi se ESO Paranal opservatorija: vodeća svetska istraživačka lokacija koja uživa u jednom od najmračnijih neba na Zemlji. Paradoksalno je da upravo ova ekstremna tama omogućava nebu da zasvetli u na ovoj fotografiji u boji.Upečatljiva sjajna svetlost koja se ovde vidi na nebu je fenomen sa nazivom - vazdušni sjaj, koji daje magičan izgled ionako zadivljujućem noćnom nebu. Kao što ime sugerira, vazdušni sjaj je slab sjaj u vazduhu, koji nastaje tako, što se atomi i molekuli u atmosferi kombinuju i emituju zračenje. Ovaj sjaj je vidljiv samo u oblastima gde je nebo dovoljno tamno, da ga veštačka svetla ne preplavljuju. Ovaj fenomen je bio predmet ESOcast-a 78.Ova perspektiva je snimljena sa mesta gde se nalazi VISTA-teleskop, (Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy). Trag slabe žute svetlosti na tlu, vodi prema Cerro Paranalu, planini u ...

10. februar 2020.: Zvezde su okružene nečim što je poznato kao korona - difuzna aura plazme koja kao da ih okružuje na nebu. Za Sunce ovu koronu najbolje možemo da vidimo tokom pomračenja Sunca, kada Mesec prođe ispred Sunca i prekriva lice naše zvezde. Solarna korona se tada pojavljuje kao svetli prsten koji okružuje pomračeno Sunce. Međutim, postoji i optička pojava korone, nastala usled difrakcije svetlosti sa svetlog objekta - kao što je Sunce, druge zvezde, Mesec i svetle planete - na kapljicama vode ili kristalima leda u Zemljinoj atmosferi. To se dešava na ovoj neobičnoj slici, gde se retka korona planete Jupiter može videti iznad pustinje Atakama u Čileu. Lepe crvene i zelene boje na nebu su posledica atmosferskog zračenja, još jednog optičkog fenomena vezanog za svetlost. Ovu sliku je snimio Petr Horalek, nekih 100 kilometara južno od visoravni Chajnantor, na kojoj se nalazi veliko milimetarsko/ submilimetarsko postrojenje Atacama Large Millimetre/submillimetre Array ...

3. februar 2020.: Ova izvanredna fotografija prikazuje ESO opservatoriju La Silla u prvom planu sa planetama Venerom i Jupiterom nisko na nebu i Mlečnim putem koji lebdi iza njih. Ipak, fotografu Zdeneku Bardonu je trebalo tri noći da snimi ovu zapanjujuću sliku; astrofotografi su podložni ćudljivosti vremena i ova fotografija nije bila izuzetak. Morao je da čeka tri dana na kristalno čistu noć slabe vlage i bez oblaka, da bi uhvatio Veneru, Jupiter i Mlečni put u svoj lepoti.La Silla je izvanredna lokacija za astronomiju, jer ima relativno slabo zagađenje svetlosti što omogućava zvezdama da izgledaju kristalno čisto - mada su svetla iz ljudskih prebivališta vidljiva na horizontu na ovoj slici. Mesto takođe nudi izuzetno nisku vlažnost zahvaljujući nadmorskoj visini od 2.400 metara. Visoka vlaga je problem i za profesionalne astronoma i za astrofotografiju. Ogledala i sočiva mogu biti zamagljeni kondenzacijom, a neki delovi elektromagnetnog spektra apsorbuju se gušćom vodenom parom u atmosferi ...

27. januar 2020.: Na ovoj fotografiji, koju je snimio ambasador fotografije ESO-a Babak Tafreshi, svetluca traka vatrenih bojai duž horizonta blizu opservatorije Paranal na severu Čilea, kupajući četiri teleskopa veoma velikog teleskopa (VLT) u mekom, sjaju boje breskve.Čini se da Mlečni put izlazi direktno sa jednog teleskopa, koji je sa obe strane omeđen spektakularnim nizom zvezda - uključujući Sirius, koji sjaji na vrhu slike. Deo sazveždja Veliki pas (Canis Maior), Sirius je najsjajnija zvezda na nebu i zapravo je binarni sistem, koji se sastoji od zvezde Sirius A, zvezda i belog patuljka Sirius B, mrtve zvezde kojoj je davno ponestalo goriva.Na ivici Mlečnog puta se vidi mala grupa sjajnih zvezda levo. To je Orionov pojas, atraktivan asterizam sastavljen od tri zvezde koje leže u pravoj liniji. Crvena džinovska zvezda po imenu Betelgez leži desno od pojasa, a levo je rozikasti sjaj Orionove magline. Ovi objekti čine deo sazvežđa Orion, nazvanog po moćnom lovcu ...

20. januar 2020.: Mlečni put sadrži mnoge zvezdane oblasti - područja u kojima se radjaju nove zvezde unutar kolapsa gasa i prašine. Jedna takva oblast, nazvana Gum 26, prikazana je ovde kako je video FORS instrument na ESO Veoma Velikom teleskopu u Čileu.Gum 26 se nalazi otprilike 20.000 svetlosnih godina u južnom sazvežđu Vela (Jedro). Ovaj deo je poznat kao HII oblast ili emisiona maglina, gde intenzivno ultravioletno zračenje koje struji iz novoformiranih zvezda jonizuje okolni gas vodonika, što dovodi do emitovanja slabog rozikastog sjaja. Posmatrajući nove roza zvezde na ovaj način, astronomi mogu da saznaju više o uslovima pod kojima zvezde nastaju i da prouče kako one utiču na njihovo kosmičko okruženje.Ova slika je napravljena kao deo programa ESO - Cosmic Gems, terenske inicijative za proizvodnju slika - zanimljivih ili vizuelno atraktivnih objekata pomoću ESO teleskopa, u svrhu obrazovanja i informisanja javnosti. Program koristi vreme teleskopa koje ne može da se koristi ...

13. januar 2020.: Ranije korištena kao skrovište Džejms Bond negativca, ESO Residencia obično služi u daleko manje zloslutne svrhe! Od kako je gradnja završena 2002. godine, kupola je mesto za astronome, inženjere i tehničare koji rade u ESO opservatoriji Paranal u Čileu. Elegantna zgrada se nalazi na 2.400 metara nadmorske visine u pustinji Atakama, samo nekoliko kilometara od Parana Cerro - planine gde se nalazi ESO veoma veliki teleskop (VLT) i vidljivi i Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy (VISTA).Tokom dana, hotel se kupa u prirodnoj sunčevoj svetlosti, koja u zgradu ulazi preko ogromne kupole prečnika 35 metara. Gledano noću, staklo kupole je lepo osvetljeno ispod kaleidoskopskog luka Mlečnog puta u plavim, crvenim i ljubičastim tonovima. Dve susedne galaksije - Veliki i Mali Magelanovi oblaci - mogu da se vide kao beli mrlje ispod luka Mlečnog puta, sa mnoštvom živopisnih, svetlih zvezda koje krase okolnu scenu.Prevod teksta: Dr. Liliana Gracanin, Institut für ...

6. januar 2020.: U poređenju sa njihovim složenijim spiralnim rođacima, eliptične galaksije podsećaju na meke, mutne oblake. Ove galaksije imaju glatke, nedefinisane granice i sjajna jezgra okružena difuznim sjajem. Međutim, izgled može da vara. Najmanje 10% eliptičnih galaksija se proteže mnogo dublje u kosmos, nego što biste to mogli da očekujete i poseduje niz daleko finijih struktura nego što se vidi očima - karakteristike kao što su talasi i školjke.Smeštena na udaljenosti od oko 100 miliona svetlosnih godina u sazvežđu Ribe, galaksija u gornjem levom delu ove slike nosi naziv NGC 474. To je zapanjujući primer eliptične galaksije školjke; ogromni repovi lete oko glavnog tela galaksije, dok je unutrašnja struktura formirana od niza ugneždenih koncentričnih prstenova. U stvari, puni obim galaksije nije sadržan u ovom vidnom polju. Spoljašnje oblasti kod NGC 474 koje se naziru na ivici, odvajaju se kao dim, šireći se prema spolja na velikim udaljenostima od glavne mase galaksije.Astronomi nisu ...

30. decembar 2019.: Ova slika nedelje pokazuje nebo iznad ESO opservatorije Paranal u šarenim bojama - plavo, ljubičasto, narandžasto, zeleno, žuto i crveno sve pomešano, kako bi se dobio ovaj upečatljiv pogled na čileansku lokaciju. Jedan od pomoćnih teleskopa (AT) koji sadrži ESO veoma veliki teleskop (VLT) je vidljiv u prvom planu, okupan žuto-zelenim sjajem.Ovaj AT je samo jedno od četri VLT-ova pomoćna teleskopa od 1,8 metara, koji takođe uključuje četiri džinovska rođaka od 8,2 metra (Unit Telescopes). AT su jedinstveni; oni su samostalni i, u zavisnosti od potreba projekta posmatranja, mogu da se premeste na do 30 različitih mesta za posmatranje duž sistema. Djelujući zajedno kao VLT interferometar (VLTI), oni hvataju svetlost nebeskih objekata i šalju je do iste žarišta kroz sistem ogledala smeštenih u podzemnim tunelima, omogućujući naučnicima da posmatraju kosmos sa neverovatnim detaljima.VLT je najnaprednija svetska astronomska opservatorija i sastoji se od ukupno osam teleskopa. Njegova veličanstvena rezolucija omogućava dobijanje ...

23. decembar 2019.: Kako se godina bliži kraju, zastajemo da uputimo svečani pozdrav našoj zajednici u ime svih ovde u Evropskoj južnoj opservatoriji. Želimo vam vrlo sretan kraj godine i plodnu 2020. godinu! Radujemo se što ćemo to deliti sa svima vama.Prevod teksta: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, AustriaKontakt: liliana.gracanin@uniwie.at

16. decembar 2019.: Koliko god da je možda teško, imajući u vidu gornji pogled, na opservatoriji Paranal se pobrinite da držite oči na zemlji - ili biste mogli da padnete. Ova slika nedelje prikazuje ulaz u jednu od laboratorija ispod ESO platforme Veoma Velikog Teleskopa (VLT). Tamo se nalazi tehnika za interferometeriju. VLT se sastoji od četri velika teleskopa i četiri manja pomoćna teleskopa (Auxiliary Telescopes - ATs), - od kojih se ovde prepoznaju dva. Astronomi mogu da koriste različite kombinacije ovih teleskopa da bi udružili svoju posmatračku moć i koristeći tehniku interferometrije, da postignu rezolucije slike mnogo veće nego što je to moguće kod pojedinačnih teleskopa. Ovaj pametni trik se izvodi ispod platforme u mreži tunela napunjenih specijalizovanom opremom za usmeravanje i obradu svetlosti sakupljene u teleskopima.Opservatorija Paranal nalazi se na severu Čilea, iznad svog planinskog imenjaka, Cerro Paranal. Udaljena lokacija i velika visina, pružaju idealne uslove za vrstu astronomije koja se ...

9. decembar 2019.: Ovu novu sliku RCW 36 (ili Gum 20) snimljenu oblakom snimio je ESOV Focal Reductor i spektrograf sa niskom disperzijom (FORS). Na slici je jedno od mesta formiranja ogromnih zvezda najbliže našem Sunčevom sistemu, udaljeno oko 2.300 svetlosnih godina. Smeštena u sazvežđu Vela (Jedra), emisiona maglina RCV 36 je samo deo još većeg kompleksa formiranja zvezda, poznatog kao Vela molekularni greben.Neke oblasti u oblacima RCW 36 su dovoljno guste da blokiraju pozadinsku svetlost, stvarajući zakrpe i pramenove crne boje. Uprkos tamnom izgledu ovih oblaka, ovakvi oblaci su jedina mesta u univerzumu u kojima se događa stvaranje zvezda; grudvice molekularnog vodonika i kosmičke prašine kolabiraju i formiraju se zvezde koje okružuju male porodice planeta, kao u našem Solarnom sistemu.FORS je postavljen na Veoma Velikom Teleskopu od ESO, jednoj od najnaprednijih svetskih astronomskih opservatorija. Ova slika je izabrana kao deo programa ESO Cosmic Gems, inicijative koja proizvodi slike naučno zanimljivih i vizuelno ...

2. decembar 2019.: Gledajući ovdu sliku, veličanstveni Mlečni put se uzdiže iznad ESO opservatorija La Silla u Čileu, njegov svetli pojas praćen crvenim oblastima formiranja zvezda i tamnim, vlaknima međuzvezdane prašine. Takođe se na slici vide dva teleskopa, 1-metarski Schmidt teleskop (levo) i teleskop MPG-ESO 2,2 metra (desno).Dok sve zvezde na nebu pripadaju galaksiji Mlečni put, ovu debelu prugu širom neba obično nazivamo „Mlečni put“. To je zbog našeg položaja u matičnoj galaksiji: Sunčev sistem se nalazi na jednom spiralnom kraku naše galaksije na oko dve trećine udaljenosti između centra Mlečnog puta i njegovih periferija. Sama galaksija je oblikom malo nalik na džinovsku palačinku sa svetlim ispupčenjima u sredini, sa skoro svim sastavnim zvezdama, gasom, prašinom, planetama, koji se nalaze unutar tankog diska. „Mlečni put“ - sjajna traka koju vidimo na ovoj slici noćnog neba je naš pogled na ovaj disk, zbog čega izgleda da je mnogo svetliji i impresivniji od okolnog neba, ...

25. novembar 2019.: Visoko na periferiji čileanske pustinje Atakama, na nebu iznad ESO opservatorija La Sila, meteor plamti na svom putu preko neba posutog zvezdama i tamnih oblaka u našoj galaksiji. Svedok ove idile je tihi, nepokretni posmatrač, vidljiv na levoj strani slike: Švedski-ESO Submillimetrski teleskop (SEST).SEST je sagrađen 1987. godine u ime ESO i Švedskog saveta za prirodne nauke, a njegov rad je obustavljen 2003. godine. Za tih 16 godina je posmatrao jedno od najtamnijih i najjasnijih neba na svetu. U vreme izgradnje, 15-metarski SEST je bio jedini veliki teleskop na južnoj hemisferi, dizajniran za submilimetarsku astronomiju.Dok je bio aktivan, SEST je korišten za širok spektar istraživanja, uključujući posmatranje centra Mlečnog puta i proučavanje dva satelita naše galaksije, Magelanove oblake. 1995. godine, posmatranje SEST-a je pokazalo maglu Bumerang - gasoviti oblak formiran od strane umiruće zvezde u sazvežđu Kentaura - kao najhladniju poznatu lokaciju u Univerzumu, za samo jedan stepen topliju od ...

18. novembar 2019.: ESO astronomski objekti u Čileu su košnice aktivnosti - ili oaze - u inače neplodnom i suvom pejzažu pustinje Atakama. Ova neprijateljska i teško dostupna lokacija, može da se čini čudnim izborom za izgradnju opservatorije, ali Atakama je jedno od najboljih mesta na svetu za astronomiju. Praktično nema oblačnog dana, sa izrazitim nedostatkom svetlosnog zagađenja i najsušnija je nepolarna lokacija na svetu, koja godišnje ima manje od dva centimetra kiše!Čile je domaćin ESO teleskopa od 1960. godina, u opservatorijama sa sedištem u La Silla, Paranal i visoravni Chajnantor. Ovde je prikazan Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy (VISTA), smešten u opservatoriji Paranal.Nalazi se na planini pored Cerro Paranala, gde je Very Large Telescope (VLT), VISTA je najveći teleskop na svetu koji je dizajniran da pretražuje nebo u bliskoj infracrvenoj svetlosti (odmah izvan one vidljive ljudima). Spektakularne znamenitosti kosmosa - uključujući uočljiv niz naše galaksije, Mlečni put, koji se proteže ...

11. novembar 2019.: Teleskopi ESO opservatorije La Silla u Čileu su na misiji da posmatraju i razumeju ogromni Univerzum - ali ima dosta zanimljivih prirodnih pojava daleko bliže Zemlji. Jedan takav primer je ovaj anđeoski oreol od 22 stepena. Ova fotografija je snimljena visoko u zabačenoj pustinji Atakama, ali takav pogled je vidljiv tokom cele godine na celom svetu.Ovi haloi nastaju kada svetlost sa Sunca ili Meseca prolazi kroz cirrusne oblake visoko u Zemljinoj atmosferi. Sitni ledeni kristali koji čine ove oblake, deluju kao minijaturne prizme, menjajući smer svetlosti koji prolazi kroz njih (poznato kao refrakcija). Svetlosni zraci koji ovo rade, imaju tendenciju „nakupljanja“ pod uglom koji predstavlja najmanju količinu odstupanja od njihovog prvobitnog puta. Za određeni oblik ledenog kristala koji vreba unutar cirusnih oblaka, ovaj minimalni ugao odstupanja iznosi oko 22 stepena, zbog čega vidimo ovaj koncentrisani oreol svetlosti na udaljenosti koja odgovara 22 stepena od Meseca.ESO teleskop dužine 3-6 metara pruža ...

4. novembar 2019.: Ova retko viđena perspektiva nudi pravi insajderski pogled na jedan od vodećih ESO teleskopa u svetu: VLT Survey teleskop ili VST.VST je instaliran u ESO opservatoriji Paranal u Čileu. To je najveći teleskop koji pretražuje nebo na svetlosti vidljivoj ljudskim okom i njegov vrhunski dizajn čini ga moćnim alatom za proučavanje univerzuma. Sa ove tačke gledišta, OmegaCAM instrument - kamera sa posebno velikim vidnim poljem - može da se vidi napred i u sredini, smeštena unutar njegove stabilizujuće kontrolne strukture.Kad padne noć, otvara se kupola teleskopa i VST počne sa radtom. Velika nadmorska visina i suvi uslovi pustinje Atakama, pružaju savršene uslove za astronomsko posmatranje, isporuku neba bez oblaka i vrlo malo zagađenja svetlosti tokom velike većine godine. To omogućava zaista spektakularne pogled na Mlečni put iznad, zajedno sa svojim nizom upečatljivih boja, pruga tamne međuzvezdne prašine i svetlih zvezda u prvom planu - kao što se to vidi na ...

28. oktobar 2019.: Ovaj upadljivo jednostavan i spokojan pogled na NGC 1404 - džinovsku eliptičnu galaksiju koja se nalazi 62 miliona svetlosnih godina u sazvežđu Fornax (Hemijska peć) - krije okrutnu stvarnost galaksije.NGC 1404 je jedna od galaksija koja sadrži masivno Fornax-jato - i polako pada prema jezgru jata. Kako se kreće prema najvećoj i najugroženijoj galaksiji jata, NGC 1399, čije rezerve vrućeg gasa se prisilno otkidajui uklanjaju, ostavljajući izduženi trag gasa. Iako nije vidljiv na ovoj slici, ovaj tok gasa može jasno da se vidi na rentgenskim slikama galaksije; Vremenom će NGC 1404 da izgubi većinu svog vrućeg gasa, a samim tim i sposobnost da formira nove zvezde.Veoma Veliki Teleskop (VLT) od ESO, je snimio ovu sliku NGC 1404 svojim FORS instrumentom. Svetla zvezda u donjem levom uglu slike, nosi naziv HD 22862.Prevod teksta: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, AustriaKontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

21. oktobar 2019.: U udaljenom delu čileanske pustinje Atakama, na nadmorskoj visini od preko 2.600 metara, nalazi se opservatorija Paranal. Što se tiče ukupne površine za prikupljanje svetlosti, ona je najveća opservatorija na južnoj hemisferi, a dom je nekoliko vrhunskih ESO teleskopa. Glavni vrh, vidljiv ovde neposredno ispod jezivo mirnog žutog Meseca, sadrži ESO Veoma Veliki Teleskop (VLT) i 2.6-metarski VLT Survey Telescope (VST). Na ovom vrhu mogu da se vide četri jedinice teleskopa VLT, pored manjih pomoćnih teleskopa sa krajnje leve strane i VST sa desne strane.Dok ESO nastavlja da širi niz teleskopa na južnoj hemisferi, za izgradnju je potrebno više prostora! Sekundarni vrh oko 1.500 metara udaljen od VLT i VST - krajnje desno na ovoj slici - odabran je kao mesto za ESO Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy (VISTA). VISTA je počela sa posmatranjem krajem 2009. godine i napravila je zapanjujuće slike univerzuma na skoro infracrvenim talasnim dužinama. ...

14. oktobar 2019.: Kao i mnogi teleskopi ESO-a, tako i danski 1,54-metarski teleskop u opservatoriju La Silla u Čileu poseduje kameru, koja prenosi pogled na nebo 24/7, omogućavajući bilo kome širom sveta da prate teleskop u akciji. Gledaoci mogu da vide astronoma i inženjere na poslu, dive se zadivljujućim noćnim pogledima na Mlečni put i - ako imaju sreće - primete i neke od meštana.Ovaj retki snimak pokazuje domaću pticu koja je sletela na objektiv kamere, potpuno nesvesna da blokira pogled. Vrsta ptice ostaje nerešena misterija; slika je napravljena noću tako da je verovatno da je ptica bila u lovu, što nagoveštava da se radi o nekoj vrsti koja je noću aktivna. Uprkos visokim i suvim uslovima ESO opservatorija u čileanskoj pustinji Atakama, područje je dom širokog spektra divljih životinja, kao što su lame, andske lisice, veličanstvene grabljivice i divlji konji koji slobodno lutaju. Oni su se sjajno prilagodili neprijateljskim uslovima i uobičajeni ...