Fotografija nedelje

12. avgust 2019.: Zahvaljujući mračnim i jasnim uslovima na ESO-ovom opservatoriji La Silla u Čileu, snimanje zapanjujućih slika Mlečnog puta je relativno uobičajeno za posetioce fotografe. Međutim, uprkos povoljnim uslovima, stvaranje lepih i detaljnih slika poput ove nije lako - kao što je otkrio ESO fotograf Petr Horalek, kada je snimio ovu neobičnu fotografiju glavne zgrade opservatorije La Silla, u kojoj se nalaze hotel, kantina i drugo.Petr je napravio 52 pojedinačne slike da sastavi ovaj kompozit, pomerajući i preuređujući razne komade nameštaja - kao što je to činio i posmatrac neba za ispijanje kafe na slici. Petr je radio u ranim satima, samo mu je slaba svetlost hodnika smetala. Međutim, baš dok se spremao za poslednjih nekoliko snimaka, stigli su i svi kuvari koji su uključili mnoštvo jarkih svetla i upropastili fotografiju. Petr je morao da se vrati pre 5:15 sledećeg jutra da bi završio svoje fotografisanje! Takva posvećenost i strpljenje su važni ...

5. avgust 2019.: Teleskop na ovoj privlačnoj slici je prikladno nazvan VISTA, skraćenica za Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy. Teleskop se nalazi u ESO opservatoriji Paranal u Čileu, gde nadmorska visina i suva klima omogućavaju nebo bez oblaka i odlične uslove za posmatranje.Različite pojave u univerzumu proizvode različite vrste svetlosti, od kojih je samo mali deo vidljiv ljudskom oku. VISTA posmatra infracrvenu svetlost, isto zračenje koje možemo da osetimo kao toplotu. Kamera teška tri tone je smeštena unutar teleskopa i izuzetno je osetljiva, što omogućava VISTA da detektuje ovu vrstu svetlosti iz vrlo udaljenih izvora u univerzumu i da stvori zadivljujuće slike i dovede do revolucionarnih naučnih rezultata.Uživanje u istom izuzetnom nebu kao i VISTA, ima i još jedan od ESO objekata, veoma veliki teleskop (VLT), koji može da se vidi na uzvisini u daljini. Uprkos impresivnoj veličini i sposobnosti ovih objekata, oni izgledaju sitno i malo pod veličanstvm univerzuma iznad ...

29. jul 2019.: Moderna zgrada na ovoj slici je Residencia u ESO opservatoriji Paranal u Čileu, domu brojnih profesionalaca i tehničara koji rade u opservatoriji. Iznad doma astronoma u pustinji Atakama, slika prikazuje galaksiju Mlečni put - naš dom u Univerzumu.Residencia je dizajnirana od strane nemačkih arhitekta Auer + Weber i savršeno se integriše u sušni krajolik pustinje Atakama da bi što manje poremetila astronomska posmatranja. Peščana boja i moderan dizajn zgrade odgovaraju Marsovom terenu oko opservatorije. Residencia je izabrana kao savršeno skrovište za Bondovog negativca u filmu "Quantum of Solace" i dignuta je u vazduh - samo virtuelno - u jednoj od ključnih scena.Opservatorija Parnal je domaćin ESO Veoma Velikog Teleskopa (VLT), kao i četri pomoćna teleskopa koja mogu da rade zajedno da bi formirali Veoma Veliki Teleskopski Interferometar (VLTI).Prevod teksta: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, AustriaKontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

22. jul 2019.: Moderna zgrada na ovoj slici je Residencia u ESO opservatoriji Paranal u Čileu, domu brojnih profesionalaca i tehničara koji rade u opservatoriji. Iznad doma astronoma u pustinji Atakama, slika prikazuje galaksiju Mlečni put - naš dom u Univerzumu.Residencia je dizajnirana od strane nemačkih arhitekta Auer + Weber i savršeno se integriše u sušni krajolik pustinje Atakama da bi što manje poremetila astronomska posmatranja. Peščana boja i moderan dizajn zgrade odgovaraju Marsovom terenu oko opservatorije. Residencia je izabrana kao savršeno skrovište za Bondovog negativca u filmu "Quantum of Solace" i dignuta je u vazduh - samo virtuelno - u jednoj od ključnih scena.Opservatorija Parnal je domaćin ESO Veoma Velikog Teleskopa (VLT), kao i četri pomoćna teleskopa koja mogu da rade zajedno da bi formirali Veoma Veliki Teleskopski Interferometar (VLTI)Prevod teksta: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, AustriaKontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

15. jul 2019.: Ovo je SS 433, mikrokvazar koji je prvi put otkriven pre četrdeset godina i koji se nalazi oko 18.000 svetlosnih godina u sazvežđu Aquilla (Orao). Ova slika, prvi put snimljena na submilimetarskim talasnim dužinama ALMA teleskopa, posebna je po tome što prikazuje mlaznice koje emituje vrući okretni disk od materijala koji okružuje crnu rupu u središtu SS 433. Zahvaljujući svojoj relativnoj blizini, SS 433 je posebno koristan objekat za naučnike koji žele da nauče više o mikrokvazarima i mlaznicama koje emituju.Ovde vidljivi oblik je kreiran fenomenom poznat kao precesija; dok se kreću prema spolja kroz prostor, ova dva mlaza se polako vrte oko jedne ose na sličan način kretanja žiroskopa ili okretnog vrha koji usporava, pri čemu se orijentacija njihovih rotacionih osa menja. Opseg ovog čepa je ogroman, 5.000 puta je veći od Sunčevog sistema.Jedan izvanredni aspekt ovog zapažanja je taj da je njegov detaljan oblik u potpunosti predvidjen spektroskopskim ...

8. jul 2019.: Ovaj oblak gasa crvene boje se naziva Abell 24, a nalazi se u sazvežđu Canis Minor (Mali pas). Poznata kao planetarna maglina - grupa gasa i prašine nastaje kada zvezda umre i od baci svoje spoljašnje slojeve u svemir. Uprkos imenu, planetarne magline nemaju nikakve veze sa planetama. Termin je uveo Vilijam Heršel, koji je takođe otkrio Uran. U doba astronomije niske rezolucije, ovi magličasti objekti su izgledali kao džinovske planete koje plivaju u mračnom kosmosu.Zvezda kao što je Sunce provodi većinu svog života pretvarajući vodonik u helijum u svom jezgru. U svojim kasnijim godinama, zvezdi ponestane gorivo i postaje neuravnotežena; više ne može da se odupre unutrašnjem padu gravitacije i jezgro počinje da kolabrira. Temperatura u jezgru drastično raste dok se hladniji spoljašnji slojevi šire, uzrokujući da se cela zvezda pretvori u crvenog giganta. Kada Sunce započne svoju transformaciju u crvenog giganta, ono će se proširiti tako da će ...

1. jul 2019.: Pre skoro tačno 100 godina, dogodila se izuzetna pojava na nebu: totalno pomračenje Sunca. Ovo pomračenje je bilo posebno na više načina. Prvo, u trajanju od nešto manje od sedam minuta, to je bilo najduže takvo pomračenje za više od 500 godina. Drugo, astronomi su ga koristili da istraže tadašnju novu teoriju opšte relativiteta - sa uspešnim i revolucionarnim rezultatima.Ajnštajn je objavio svoju opštu teoriju relativiteta 1915. godine. Totalno pomračenje Sunca 1919. godine je pružilo savršenu priliku da se eksperimentalno testira, istražujući da li - i kako - ogromna gravitacija Sunca savija i iskrivljuje dolaznu svetlost sa udaljenijih zvezda, kao što je predviđeno po Ajnštajnovoj teoriji. Na trenutak za vreme pomračenja, Mesec bi blokirao Sunčevu svetlost na nebu i učinio vidljivim neke od zvezda koje leže blizu linije pogleda na Sunce, a koje se obično ne vide tokom dana. Merenjem položaja ovih zvezda za vreme pomračenja i njihovog upoređenja sa ...

24. jun 2019.: ESO opservatorije koje se nalaze na planinama Čilea - La Sila, Paranal i visoravan Čajnantor - su dom za širok spektar teleskopa koji se tamo nalaze i kojima upravljaju 16 država članica organizacije. Kako vreme prolazi, zadatke starijih teleskopa postepeno preuzimaju noviji i napredniji teleskopi. Jedan od ovih old-timera je prikazan ovde: Švedski ESO Submilimetarski Teleskop (SEST).Izgrađen 1987. godine u La Silla, SEST je bio revolucionaran instrument. To je bio jedini veliki teleskop na južnoj hemisferi, koji je proučavao radio-talase od objekata u udaljenom univerzumu (poznato kao submilimetarska astronomija). Ogromni tanjir, sa prečnikom od 15 metara mogao je da posmatra neke od najekstremnijih pojava u kosmosu.Na kraju, međutim, noviji i napredniji teleskopi - kao što su Atama (Millennium / Submillimeters Array) i Atacama Pathfinder Eksperiment (APEX), koji se nalaze na visoravni Čajnantor - počeli su da pružaju bolje merenja i posmatranja, tako da je SEST bio dekomisiran 2003. godine.Međutim, priča ...

17. jun 2019.: Ova zadivljujuća fotografija pokazuje neke od antena koje su u sastavu Atama dugomilimetarske/submilimetarske matrice (ALMA), sa panoramskim pogledom na centar Mlečnog puta. ALMA ima mnogo više delova, nego što je ovdje prikazano. Polje na kome se nalazi ima 66 pojedinačnih antena koje se nalaze na rastojanju do 16 kilometara! Neke karakteristike vidljive na nebu uključuju Crux (Južni krst) neposredno iznad i desno od najbliže antene, i maglina Karina malo dalje desno.Astronomi koriste ALMA teleskop da zavire u gigantske molekularne oblake koji formiraju zvezde i da posmatraju galaksije koje se formiraju na samoj ivici posmatranog Univerzuma. Zelena svetla vidljiva na teleskopima su normalan deo njihove operacije, ali u ovoj sceni oni takođe bacaju eteričan, nezemaljski sjaj nad čileanske ravnice.Ovu fotografiju je snimio Petr Horalek, jedan od naših ESO foto ambasadora.Prevod teksta: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, AustriaKontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

10. jun 2019.: Ovaj hrapav, naboran pejzaž može da liči na Mars, ali nam je u stvari mnogo bliži - ova parcela talasastog terena je severna oblast čileanske pustinje Atakama, gde se nalaze mnogi vodeći teleskopi i ESO opservatorija.Izrazito nezemaljski izgled pustinje nije ostao nezapažen; ovaj deo sveta se koristi kao “analogna lokacija” za Mars! Naučnici posjećuju Atakamu kako bi istražili: sastav tla i teksturu; potencijalne sličnosti u površinskoj geologiji i obeležjima, kao i ograničenja za proteklu biološku aktivnost (uključujući i da li takve lokacije mogu, ili bi mogle da budu, bile prijateljske prema ekstremofilnom životu); vremenske uslove; aridnost (suvoća) i više. Možda je najvažnije, da lokacije kao što je Atakama mogu da nam pomognu da se pripremimo za napredne i planirane svemirske misije (sa i bez ljudske posade), tako što ćemo da obezbedimo odgovarajuće okruženje za testiranje opreme, manevara i planova misije.Vidljivo odmah ispod desnog centra na ovoj slici je skup struktura ...

3. jun 2019.: Ova zapanjujuća fotografija koju je napravio foto-ambasador Petr Horalek, sa dugačkom ekspozicijom, beleži košnicu aktivnosti ESO opservatorije La Silla, udaljeni sjaj puteva i naselja u čileanskoj pustinji Atakama i nezaobilazni slabi zeleni sjaj gornjz Zemljine atmosfere Zemlje.Flertujući sa horizontom, mitoloških Sedam sestara Plejada otvorenog zvezdanog jata, može da se vidi kako igra iznad udaljenih planinskih vrhova. Neposredno iznad njih, zaslepljujuće sazvežđe Oriona (Lovca) dominira pogledom, jer gigantski oblaci i lukovi jonizovanog gasa - nazvani emisione magline, i viđeni ovde kao crvene mrlje - obuhvataju zamišljeni oblik mitološkog lovca. Vidljiv je i poznat pogled na Mlečni put, koji se probija preko noćnog neba.Opservatorija La Silla se nalazi na severu Čilea na nadmorskoj visini od 2.400 metara. Ona uživa u nekim od najmračnijih noćnih neba na Zemlji i od 1960-ih je bila uporište ESO. Ovaj spektakularni snimak je napravljen sa vidikovca ESO-3,6-metarskog teleskopa, jednog od najproduktivnijih teleskopa na svetu klase od četiri ...

27. maj 2019.: Čak i kada imaju slobodno vreme, mnogi astronomi ne mogu da odole, a da ne uhvate još jedan pogled na zvezdano nebo. Ova slika pokazuje fasciniranog astronoma koji gleda zvezde iz Residencia, ESO stambenih jedinica za osoblje koje rade u opservatoriji Paranal u Čileu. Ova slika pokazuje prašnjavu traku zasutu zvezdama Mlečnog puta, koja se prostire preko pustinje Atakama, udaljene domovine Veoma Velikog ESO teleskopa (koji se nalazi na vrhu Cerro Paranala).Negostoljubivi uslovi pustinje doveli su do izgradnje Residencia-prebivalista, koje je završena 2002. godine. Oaza za astronome, zgrada sadrži 108 spavaćih soba sagrađenih u pustinjskoj niziji i smatra se utočištem od teških uslova Atakame - a sadrzi čak i zeleni vrta i bazen! Zgrada je dizajnirana da se uklopi u svoje okruženje i da minimalizuje svetlosno zagađenje na izuzetno tamnom nebu Paranala. Fascinantna i neobična postavka Residencie je privukla oko i maštu filmskih stvaralaca 2008. godine, kada se pojavila u ...

20. maj 2019.: U prilikama koje su se desile jednom u životu, osoblje ESO opservatorije Paranal je doživelo jedinstvenu izvedbu svetski poznatog violončelista Yo-Yo Ma. Slavni muzičar je 1. maja 2019. godine posetio Paranal da vidi astronomski centar, gde se nalazi Veoma Veliki Teleskop (VLT), i iz prve ruke iskusi njegovo neverovatno blistavo nebo.Na radost osoblja dao je poseban koncert za koji je tražio potpuno tamno nebo. On je ovde prikazan tokom nastupa, sa veličanstvenim pojasom Mlečnog puta i Magelanovim oblacima iznad njih, čineći tako jedinstveno atmosfersko okruženje. Između ostalog, izveo je nekoliko Bachovih dela za violončelo i čak pitao publiku da li imaju posebne zahteve.Sledećeg dana, Yo-Yo Ma se sastao sa nekim članovima osoblja, koji su podelili svoja iskustva rada u ekstremnom okruženju pustinje Atacama da bi otkrili misterije Univerzuma. Dobio je poklone kao uspomene na svoju posetu, uključujući i ESO kapu, koju je kasnije nosio tokom predstave u Santjagu.Umetnik je bio ...

13. maj 2019.: Sazvezdje Orion (Lovac) je jedna od najprepoznatljivijih kolekcija zvezda na noćnom nebu. Gledali smo Orionove istaknute zvezde bar desetinama hiljada godina, i verovatno mnogo duže. Kineski astronomi su ga nazvali Sh sù ili Shen, doslovno “tri zvezdice”, prema tri sjajne tačke (koje čine pojas lovca). Stari Egipćani su ga smatrali bogovima Sah i Sopdet, manifestacijama Ozirisa i Isis, dok su grčki astronomi videli hrabrog lovca - istoimenog Oriona - sa svojim mačem iznad glave, spremnim za napad.I bez mitologije, Orion je fascinantan deo neba. Ova slika, sa Veoma Velikog Teleskopa, pokazuje refleksionu maglinu smeštenu u srcu sazvežđa - NGC 2023. Ona se nalazi blizu poznate Konjske glave i magline Plamen, NGC 2023 se nalazi oko 1,500 svetlosnih godina daleko od Zemlje, i jedna je od najvećih refleksionih maglina na nebu.Refleksione magline su oblaci međuzvezdane prašine koja reflektuje svetlost iz obližnjih ili unutrašnjih izvora, kao magla oko automobilskih svetla. NGC 2023 ...

6. maj 2019.: Ova upečatljiva UHD panorama pokazuje bizarnu scenu na ESO opservatoriji Paranal, gde se nalazi veoma veliki teleskop (VLT). Mlečni put svake noći krasi nebo iznad mesta za posmatranje, a vidljivo je u zadivljujućim detaljima i jasnoći. Ali ovde se čini da galaksija pada niz noćno nebo i pravi dve odvojene kolone, dok još uvek popunjava nebo prema vrhu slike. Zašto je ovaj pogled tako iskrivljen?Skulptura i preoblikovanje ove poznate nebeske scene je rezultat načina na koji je fotograf, ESO Foto ambasador Petr Horalek, snimio sliku. Horalek je fotografisao celo nebo, od zenita do horizonta, oko 360 stepeni. "Dva Mlečna Puta" su u stvari samo jedna traka - ravan naše galaksije, koja se nalazi iznad neba od horizonta do horizonta. Kako prolazi iznad glave, čini se da se širi preko gornje ivice panorame zbog izobličenja potrebnog da se stisne puna kupola neba u ravnu, pravougaonu sliku.Iako Mlečni put svraca svu paznju, ...

29. april 2019.: Ovo je jedna od 74 obližnjih galaksija čiji su zvezdani rasadnici nedavno posmatrani sa Atacama Large Millimeter / submillimeter Array - ALMA, u astronomskom popisu zvanom Physics mit hoher Winkelauflösung in der Nähe von Galaxien (PHANGS). Do sada je oko 100.000 ovih zvezdanih rasadnika snimljeno u više od 750 sati posmatranja. ALMINA izvanredna osetljivost pruža podatke na dovoljno visokoj rezoluciji da detaljno prouči ove oblasti, i pokazuje da su neke od njih pune novih zvezda, dok se druge razvijaju postepeno.Ova očekivana raznolikost u procesu formiranja zvezda je bila motivacija ovog ogromnog napora. Dugo su postojale teorije koje su imale za cilj da objasne kako i zašto se te razlike pojavljuju, neke koje uključuju karakteristike same galaksije - svojstva kao što su veličina, starost i unutrašnja dinamika - ali naš nedostatak podataka visoke rezolucije je bio prepreka da ih se testira.Ogromna količina i raznovrsnost podataka dobijenih od strane PHANGS-a već pomažu ...

22. april 2019.: Ova ESO slika nedelje, koju je snimio ESO foto ambasador Petr Horalek, pokazuje jarki Polumesec koji visi iznad čileanskih Anda, ugrađen u krvavo crveno nebo koje preplavljuje sliku. Ovde se takođe vidi nekoliko antena koje pripadaju Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), najsavremenijoj opservatoriji koja proučava svetlost nekih od najhladnijih objekata u univerzumu.Siluete antena se vide kako gledaju prema gore, željne da započne zvezdano veče - i nestrpljive da se očaravajući oblaci rasplinu. Na nadmorskoj visini od 5.000 metara u suvoj pustinji Atakama, ovi oblaci su relativno neuobičajeni. Atmosfera u ovoj oblasti severnog Čilea je neverovatno suva i redovno vodi do čistog neba, nudeći oko 300 noći bez oblaka!ALMA ima 66 pojedinačnih konstitutivnih antena, od kojih svaka može da se pomera vrlo precizno oko ogromne visoravni Chajnantor da bi se stvorile različite konfiguracije. Kada rade zajedno, one mogu da proizvedu mnogo veću rezoluciju posmatranja kosmosa nego što to mogu pojedinačno, i ...

15. april 2019.: Ova širokougaona panorama je snimljena u teškim uslovima. Veoma veliki teleskop (VLT) je jedna od najnaprednijih opservatorija na svetu, koja prikuplja astronomske podatke o nenadmašnoj jasnoći iz Cerro Paranala, izolovanog mesta na samoj planini u čileanskoj pustinji Atakama. Ovaj daleki ugao ima mnoge prednosti; nudi neke od najsušnijih i najjasnijih uslova posmatranja na Zemlji - neke od meteoroloških stanica u pustinji Atakama nikada nisu zabeležile padavine! - i potpuni nedostatak svetlosnog zagađenja. Paranalovi astronomi mogu da vide nebo puno zvezda čak i pre zalaska Sunca, dok Sunce koje tone, osvetljava mraz zemlje i baca eteričan i neponovljiv sjaj preko čitave opservatorije.Ova izolacija ima i svoje mane. Dostizanje udaljene lokacije zahteva dosta truda. Nema javnog prevoza do Paranala, tako da posetioci moraju da putuju automobilom sa aerodroma Antofagasta na severu, ili 110 kilometara od najbližeg grada na jugu. Međutim, to ne sprečava naučnike, posetioce, pa čak i filmske ekipe da se ...

8. april 2019.: Četiri velika teleskopa koji čine ESO-v Veoma Veliki Teleskop, mirno sede ispod ljubičastog i zlatnog neba, uživajući u poslednjim zracima sunčeve svetlosti iznad Cerro Paranala u pustinji Atakama u severnom Čileu.Mali Polumesec može da se vidi u sredini slike. Mesec odavde izgleda “naopako”, njegov poznati oblik polumeseca je naizgled obrnut. Ovo je normalno za južnu hemisferu kao rezultat puta koji Mesec prolazi preko noćnog neba i perspektive iz koje je posmatrač gleda. Ova pojava je takođe poznata kao "mokri Mesec" ili "Češirski Mesec", gde vrhovi polumesečne krive nagore izgledaju kao osmeh Češirske mačke iz priče Luis Kerol - Alisa u zemlji čuda. Ili predstavlja čašu - za koju se veruje u havajanskoj mitologiji, da se polako puni kišom.Ovu fotografiju je snimio ESO foto ambassador Miguel Claro. ESO je veoma ponosan što je predstavio rad svojih foto ambasadora, grupe svetskih astrofotografa koji snimaju nebo iznad ESO opservatorija u Čileu noć za ...

1. april 2019.: Kad nastupi sumrak, svetiljke nežno osvetljavaju krivine i uglove ESO Supernova planetarijuma i centra za posetioce. Krošnje se ocrtavaju na crvenom sjaju koji nestaje duž horizonta, dok veštačko osvetljenje baca sjajne snopove i kleše senkovite uglove, stvarajući lepu atmosferu oko ESO sedišta u Garchingu u Nemačkoj.Dijagonalna linija svetlih tačaka koje se šire nebom pokazuje planetu Merkur, koja je nazvana po rimskom bogu. Njegova putanja je snimljena u više ekspozicija: oko 60 slika snimljenih tokom jednog sata. Merkur je obično veoma teško vidljiva planeta za posmatranje, uglavnom zbog blizine Sunca, čija svetlost ga zasenjuje. Gledanje iz grada je posebno teško zbog svetlosnog zagađenja.Međutim, ovom prilikom nekoliko faktora su se skupili kako bi se omogućilo ESO fotografskom ambasadoru Petru Horaleku da snimi ove slike: noć je bila posebno jasna; to je bilo samo dve noći pre nego što je Merkur stigao do najvećeg istočnog položaja, ili najvećeg uglovnog rastojanja od Sunca u ...