Fotografija nedelje

1. februar 2021.: Ovu prelepu fotografiju južnog neba je snimio ESO foto-ambasador Petr Horalek iz ESO opservatorije Paranal u Čileu. Petr nije bio sam na Paranalu. U donjem levom uglu slike, pored pomoćnog teleskopa veoma velikog teleskopskog interferometra (VLTI), nalaze se astrofotografi Juri Beletski i Babak Tafreš, koji su ujedno i ambasadori fotografija za ESO. Njih dvojca se vide ispod neba ispunjenog zapanjujućim pojavama.Svetla, dominantna traka Mlečnog puta se prostire nebom, a maglina Guma 12 se pojavljuje na vrhu slike u crvenoj boji. Veliki Magelanov oblak, satelitska galaksija Mlečnog puta, je posebno svetla mrlja u sredini desno - odmah ispod Kanopusa, najsjajnije zvezde na ovom pogledu i južnog sazvežđa Karine. Na dnu slike je takođe vidljiv predivno zelenkasto i crvenkasto treperenje, koje se naizgled podiže sa horizonta. Ovaj fenomen je poznat kao zračenje i sastoji se od slabe svetlosti koju emituje Zemljina atmosfera. Vazdušni sjaj sprečava da noćno nebo bude potpuno mračno i ...

25. januar 2021.: Čini se da se put do ESO opservatorije La Sija u čileanskoj pustinji Atakama zavio oko planine i sudario se sa padinom Mlečnog puta na ovoj slici nedelje. Male žute sijalice u redovnim intervalima osvetljavaju put; zabranjeno je koristiti farove na ovim putevima između sumraka i zore, jer čak i prigušena svetla mogu značajno da ometaju posmatranje teleskopa. Ovo mesto uživa u najcrnjem noćnom nebu na Zemlji.Tama, velika nadmorska visina i posledično suv vazduh na La Sija čine ga izuzetnim mestom za astronomiju. U prvom planu ove slike je danski teleskop od 1,54 metra, koji vrši svoja noćna osmatranja. Njegovi instrumenti su astronomima omogućili da se postignu nekoliko važnih otkrića. Na primer, 2005. godine, astronomi su posmatrali sjaj kratkih eksplozija gama zraka i pokazali, da su rafali verovatno izazvani dramatičnim sudarom dve neutronske zvezde, dok je 2006. teleskop bio deo globalne mreže teleskopa koji su otkrili egzoplanetu samo pet puta ...

18. januar 2021.: Daleko od civilizacije, duboko u neplodnom, planinskom terenu čileanske pustinje Atakama, stoje četiri stuba moderne astronomije: ogromne uglaste građevine Unit-teleskopa (UT), Veoma Velikog Teleskopa od ESO.Sunčev difuzni narandžasti sjaj koji viri preko horizonta, se ne podudara sa svetlosnim displejom koji ispunjava nebo iznad. On sadrži stotine milijardi zvezda, veliki luk Mlečnog puta proteže se preko panorame, spuštajući se da bi dodirnuo horizont. Pegavi izgled naše domaće galaksije nastaje zbog ogromnih oblaka interstelarne prašine koja zaklanja udaljeniju zvezdanu svetlost. Svetle zvezde, nebeski objekti i drugi fenomeni u našem kosmičkom susedstvu vise kao fenjeri na čileanskom nebu, osvetljeni eteričnim crvenim i zelenim vazduhom.Svaka pojedinačna UT može da izvrši veličanstvena posmatranja univerzuma iz svoje baze na ESO opservatoriji Paranal - ali četiri teleskopa takođe mogu da rade zajedno i posmatraju kosmos kao kvartet, proizvodeći teleskop sa efektivnim prečnikom ogledala do 130 metara.

11. januar 2021.: Snimljena instrumentom MUSE na Veome Velikom Teleskopu (VLT), ova slika udaljene spiralne galaksije prikazuje kao primer iz udžbenika, nuklearni prsten koji predstavlja jezgro galaksije NGC 1097. Smešten na udaljenosti od 45 miliona svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Hemijska peć, ovaj prsten leži u samom centru svoje galaksije. Prostire se na samo 5.000 svetlosnih godina, što je malo u odnosu na punu veličinu galakcije, koja se prostire preko desetina hiljada svetlosnih godina od centra. Tamnije trake na ovoj MUSE-slici, pokazuju prašinu, gas i ostatke galaksije (ili možda satelitske galaksije), koji se usmeravaju u supermasivnu crnu rupu u njenom centru. Ovaj proces zagreva okolnu materiju formirajući akrecioni disk oko crne rupe i lansirajući ogromne količine energije u okolno područje. Obližnja prašina se zagreva i formiranje zvezda se ubrzava u području oko supermasivne crne rupe, oblikujući nuklearni prsten nastanka zvezda, prikazan u ružičastim i ljubičastim tonovima na slici.MUSE je skraćenica od Multi ...

4. januar 2021.: Veoma veliki teleskop (VLT) je jedna od najnaprednijih optičkih i infracrvenih opservatorija na svetu. Ovaj veličanstveni astronomski detektiv se sastoji od niza od četiri pojedinačna teleskopa - velike cilindrične kupole vidljive na ovoj slici - u kojima se nalazi glavno ogledalo prečnika 8,2 metra. Takođe uključuje četiri pokretna pomoćna teleskopa prečnika 1,8 metara - srazmerno male bele okrugle kupole levo od Unit-teleskopa.VLT je doprineo revolucionarnim posmatranjima i otkrićima, uključujući snimanje prve slike ekstrasolarne planete i posmatranje vidljivog pandana izvora gravitacionog talasa. Na ovoj slici, teleskopi miruju, kupolastih kapaka čvrsto zatvorenih dok dremaju u ESO opservatoriji Paranal u Čileu - ali noću će se probuditi da posmatraju Univerzum i naprave još fantastičnija otkrića.

28. decembar 2020.: Čudesa kosmosa ulivaju strahopoštovanje od početka vremena. Pre nekoliko hiljada godina, drevne civilizacije su posmatrale nebeske objekte, kako bi obeležile godišnja doba i vreme, tkali su se mitovi i priče i imali su smisla za kosmos oko sebe . Savremeni posmatrači neba su oduševljeni lepotom i misterijom noćnog neba na isti način.Okrećemo sočiva fotoaparata prema nebu još od pojave ranih oblika fotografije, nadajući se da ćemo uhvatiti spektakl tamnog neba prošaranog sa bezbroj sjajnih zvezda. Tek 1850. godine prva zvezda je snimljena kamerom. Sledećih decenija se razvijala sve složenija oprema fotoaparata, a slike nebeskih objekata i pojava, koje su nastale upotrebom svetlosti iz celog elektromagnetnog spektra, od tada postaju kamen temeljac moderne astronomije.Ova prelepa fotografija blistavog luka Mlečnog puta, gledanog kroz kristalnu kuglu, sa sjajnim milijardama zvezda i isprepletenim mrljama gasa i prašine, nudi zanimljivu perspektivu naše domaće galaksije. Snimio ga je ESO ambasador fotografije Huan Karlos Munjoz-Mateos, koji se ...

21. decembar 2020.: Kako se nekonvencionalna 2020. godina bliži kraju, šaljemo vama i svim vašim porodicama naše najbolje želje!Nesumnjivo je da je ova godina za mnoge bila izazovna, a ovde u ESO, smo radili na prilagođavanju ovim vremenima bez presedana. Posle pauze od nekoliko meseci, ponovo smo pokrenuli ograničene naučne operacije u našim opservatorijama u Čileu, pod strogim merama bezbednosti. Dok naši teleskopi i instrumenti nastavljaju sa posmatranjem noćnog neba, mi smo i dalje inspirisani čudima svemira i radujemo se što ćemo sa svima da podelimo fascinantna astronomska otkrića.U ime svih u Evropskoj južnoj opservatoriji nadamo se da ćete imati vrlo siguran i zdrav kraj godine i sjajan početak 2021. godine!

14. decembar 2020.: Izgleda da antene koje se sastoje od velikog milimetarskog / submilimetarskog niza Atacama (ALMA), gde je ESO partner, emituju sablasnu, intenzivnu nijansu zelenog svetla na ovoj slici nedelje. Smešten visoko na izolovanoj visoravni Čajnantor u čileanskoj pustinji Atakama, ALMA deluje kao savršeno mesto za prijateljske vanzemaljce koji diskretno sleću i stupaju u kontakt. Međutim, nešto mnogo običnije odgovorno je za ovaj zeleni sjaj. Svetlost izbija iz indikatorskih lampica koje pokazuju da li je osoblju sigurno da priđe antenama ili ne. Zeleno svetlo kao na slici ukazuje na to da je prilaz bezbedan.Međutim, iznad antena je vidljiv vanzemaljski svet. U gornjem levom uglu slike, na čistom čileanskom nebu, mogu da se vide dve svetle zvezde jedna pored druge u okviru Mlečnog puta. Ove zvezde se često nazivaju Pokazivači, jer „pokazuju“ ka svetlom dijamantu Južnog krsta (Crux), desno od njih. Najbliža Južnom krstu je Beta Kentauri, udaljena oko 400 svetlosnih godina, bliž ...

7. decembar 2020.: Ova fotografija koju je snimio ambasador ESO fotografije Petr Horalek, gleda zapadno od ESO opservatorije Paranal u Čileu.Svetli objekt u sredini kadra je Mesec, u njegovom gornjem levom delu je prstenasta planeta Saturn, dok se stenoviti Merkur nalazi dole levo. Saturn i Merkur zajedno se teško vide golim okom sa nekih geografskih širina, ali ova slika koja oduzima dah, pokazuje ove dve planete uprkos relativno jakoj svetlosti obližnjeg Meseca. Čini se da prašnjavi Mlečni put deli nebo horizontalno, sa zvezdanim noćnim pogledom iznad i poslednjim znacima Sunca koji se zadržavaju ispod. Mnoge poznate magline vidljive su preko ove kosmičke zavese, kao što je maglina Laguna, magline Mačje šape i magline Trifid.Pojedinačni teleskopi na ovoj slici zajedno čine veoma veliki teleskop (VLT), najnapredniju optičku i infracrvenu opservatoriju na svetu. VLT se sastoji od četiri velika jedinična teleskopa, svaki sa ogledalom širine 8,2 metra, i četiri manja pomoćna teleskopa, sa ogledalima prečnika ...

30. novembar 2020.: Kao reka svetlosti koja protiče kroz suv, onostrani pejzaž severnog Čilea, put ka ESO opservatoriji Paranal izgleda kao linija života. Smeštena na jednom od najudaljenijih mesta na svetu kako bi tamo imala koristi od izuzetno slabog svetlosnog zagađenja, opservatoriji može da se priđe samo ovim putem, koji se usamljeno vijuga mirnim, neplodnim terenom.Na vrhu daleke planine, nazvane Cerro Paranal, moguće je videti malene oblike VLT Survey Teleskopa i sve četiri teleskopske jedinice (UT), koje čine Veoma Veliki Teleskop. Iako su mali na ovoj slici nedelje, izbliza su ovi teleskopi pravi giganti - svako UT ogledalo se proteže preko osam metara!Ovu fotografiju je snimio sa vidikovca drugog ESO objekta, teleskopa VISTA, na susednom vrhu u pustinji Atakama, ESO foto-ambasador Juri Beletski.

23. novembar 2020.: Hiljade novonastalih zvezda u srcu NGC 5236 snimljene su instrumentom MUSE, povezanim sa Veoma Velikim Teleskopom na opservatoriji Paranal u Čileu. NGC 5236, koje se uglavnom naziva Južnom galaksijom Vatreni točak, nosi svoje ime po prelepoj konfiguraciji spiralnih krakova u južnom sazvežđu Hidra. Svetle oblasti formiranja zvezda osvetljavaju ovu galaksiju, uključujući i ovde prikazanu oblast, smeštenu unutar centra galaksije.Pod pravim uslovima, i obično unutar spiralnih krakova galaksije, hladni molekularni oblaci uglavnom sastavljeni od vodoničnog gasa, mogu da kolabriraju i formiraju potpuno nove zvezde. U većim oblacima, sagorevanje nove zvezde može da stvori domino efekat, inicirajući kolaps okolnog gasa u još više zvezda. Međutim, unutar centra galaksije se odigravaju i drugi procesi. Supermasivna crna rupa u centru NGC 5236 usmerava ogromne kanale materijala prema sebi; istovremeno, izbacujući materiju i velike količine energije prema napolje, čineći ogromnu količinu formiranja zvezda oko centralne oblasti ove galaksije veoma haotičnom.

16. novembar 2020.: Desno od ove slike snimljene u severnom Čileu, se privlačni luk Mlečnog puta uzdiže iznad velikog milimetarskog/submilimetarskog niza Atacama (ALMA), kome je ESO partner. Uprkos pogledu koji oduzima dah, sa sjajem naše domaće galaksije, ovde se takmiči druga vrsta zanimljive svetlosti.Slika takođe prikazuje, na luku levo, slabo osvetljenje noćnog neba u predelu ekliptike direktno nasuprot Suncu. Ovaj fenomen poznat je pod nazivom "suprotni sjaj" i nastaje kao međuplanetarna prašina u spoljašnjem delu Sunčevog sistema - od kometa i razbijenih asteroida - koji rasipaju sunčevu svetlost.U većini delova sveta, ovakve pojave se ne vide zbog svetlosnog zagađenja iz veštačkih izvora svetlosti. Neke procene ukazuju da preko 80% svetske populacije živi pod svetlom zagađenim nebom, što mesta poput pustinje Atakama, gde se nalazi ALMA, čini utoliko jedinstvenijim.

9. novembar 2020.: Na prvi pogled ova slika delujezastrašujuće, sa ogromnim snopovima svetlosti nalik na neko strašno kosmičko oružje. Srećom to nije slučaj! Ova ESO slika nedelje prikazuje nešto mnogo benignije - mešavinu gasa, prašine i moćnih lasera.Među najvećim maglinama na južnom noćnom nebu, maglina Carina je savršena meta za gledanje Veoma Velikog Teleskopa (VLT). Na ovoj slici maglina se pojavljuje kao zapanjujući ružičasti oblak na vedrom nebu iznad ESO opservatorije Paranal u Čileu, kuće VLT-a. Maglina Carina je ogroman oblak prašine i gasa - ovaj gas je jonizovan i svetli zvezdanim sjajem u samoj maglini.Vrhunski objekat prilagodljive optike instaliran na jednom od 8,2-metrskih teleskopskih teleskopa (UT) VLT-a ovde je u potpunosti u funkciji. Narandžasti laserski zraci šalju se sa UT-a u atmosferu gde pobuđuju čestice natrijuma, uzrokujući da one sjaje. Ovo stvara veštačke „zvezde“ koje mogu da se koriste za merenje efekata zamućenja izazvanih Zemljinom atmosferom, koje teleskop zatim ispravlja.

2. novembar 2020.: Ostvarenje ove slike, dobijene na veoma velikom teleskopu (VLT) u severnom Čileu, je rezultat kombinacije prirodnih i veštačkih svetlosnih pojava. Ova eterična slika pokazuje lunarni oreol na retkom oblačnom nebu iznad ESO opservatorije Paranal. Ovaj optički fenomen nastaje kada se svetlost Meseca prelama milionima malih kristala leda i kapljica vode u okolnoj atmosferi.Ovi oreoli su prilično česti, međutim, potrebno im je puno svetlosti da bi se pojavili, pa Mesec mora da je u određenom položaju u odnosu na Zemlju i Sunce da bi reflektovao dovoljno svetlosti da proizvede fini prsten kao što je ovaj. Halo na slici sadrži više obojenih traka koje se formiraju na isti način kao kod drugog uzroka prelamanja svetlosti, gde se svetlost različitih talasnih dužina prelama u različitim količinama. Bela svetlost se tako razbija na svoje sastavne delove, raspršujući se i stvarajući spektar vizuelno različitih boja.

26. oktobar 2020.: ESO New Technology Telescope (NTT) je zabeležio poznati prizor tri naša planetarna suseda, dok se ograničene naučne operacije ponovo pokreću u opservatoriji La Sija, smeštenoj u čileanskoj pustinji Atakama. Slike tri najsjajnijih planeta vidljivih na nebu te noći: Jupiter, Mars i Saturn, snimljeni su dok je operativni tim testirao NTT-ov svestrani instrument EFOSC2. Suptilne narandžaste, žute i crvenkaste nijanse tri planete se vide kombinovanjem slika snimljenih instrumentom pomoću pet različitih filtera.Ova slika nedelje prikazuje montažu slika snimljenihe tri planete. Relativne veličine koje se vide u ovoj montaži srazmerne su ugaonoj veličini planeta na nebu. Mars se čini prilično velikim i svetlim jer je bio u opoziciji kada je slikan, to jest, Zemlja se nalazila između Marsa i Sunca.Nakon ovih uspešnih testova, vrlo ograničene naučne operacije ponovo su započete sa ovim instrumentom prošle nedelje nakon pauze izazvane pandemijom. Ove ograničene operacije izvodi pod strogim zdravstvenim i bezbednosnim merama vrlo mali tim, ...

19. oktobar 2020.: Zimske noći na visoravni Čajnantor mogu da izgledaju neverovatnousamljeno - ali čudesan pogled u jednoj od najsuvijih pustinja i najmračnijem nebu na svetu, je definitivno nešto, što treba podeliti.Ova slika prikazuje dve od 66 antena koje čine Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), kome je ESO partner, dok zajedno rade na posmatranju neba u milimetarskim i submilimetrskim talasnim dužinama. Ove talasne dužine je izuzetno teško posmatrati, jer vodena para u atmosferi upija ovu vrstu svetlosti i sprečava je da dođe do tla. Da bi se koristile ove dužine, potrebno je da se teleskopi postave na veoma velike nadmorske visine, gde je vazduh suviji i manje upijajući. Za ALMA postrojenje, to znači nadmorsku visinu od 5.000 metara.Iznad para teleskopa se nalazi sazvežđe Oriona (Lovac), prepoznatljivo po njegovom znamenitom zvezdanom pojasu. Njegovo rame obeležava crveni supergigant Betelgez, desno na slici, ova zvezda se nalazi nešto manje od 650 svetlosnih godina udaljena od nas. ...

12. oktobar 2020.: U ovoj privlačnoj slici nedelje, jarke zvezdane staze ispunjavaju nebo iznad ESO opservatorije La Silla u Čileu. Takve staze formira Zemlja koja se okreće oko svoje ose - rotacija naše planete dovodi do toga da se zvezde prividno kreću nebom, polako trasirajući savršeni koncentrični luk i krugove. Ovakva fotografija stoga zahteva dugačku ekspoziciju, da bi se uhvatio protok vremena.U središtu ove slike je isključeni švedski teleskop ESO Submillimetre, a teleskop veličine 3,6 metra se nalazi na vrhu planine levo, osvetljen aktivnošću. Ovaj teleskop je domaćin HARPS-a (pretraživača planeta radijalne brzine velike tačnosti), koji traži egzoplanete mereći sitna „klimava“ kretanja svojih zvezda domaćina dok planete kruže na svojim orbitama.

5. oktobar 2020.: Slike kao što je ova, zaista ističu kretanje naše planete kroz svemir. Pored kretanja eliptičnom putanjom oko Sunca, Zemlja se okreće i oko svoje ose - i upravo je to rotaciono kretanje odgovorno za ovaj privlačan pogled.Kako se Zemlja okreće, čini se da zvezde iznad menjaju položaj i kreću se nebom na dugim lukovima, stvarajući ove privlačne zvezdane staze usredsređene na južni nebeski pol. Da bi uspešno snimio prividno kretanje zvezda, fotograf Fred Kamphues je napravio višestruke snimke duge ekspozicije i složio ih zajedno, stvarajući ovu izuzetnu fotografiju.Osvetljeni put dole vodi do opservatorije Paranal, kuće Veoma Velikog Teleskopa (VLT). Na ovoj slici, dva od četiri glavna pojedinačna teleskopa (UT) i VST mogu da se vide na vrhu planine (Cerro Paranal). Upravo su laserski zraci sa jednog od ovih UT naglašeni fotografijom duge ekspozicije, stvorili narandžasti svetionik koji se probijao kroz noćno nebo.

28. septembar 2020.: Uprkos svom imenu, Veoma Veliki Teleskop (VLT) nije samo jedan teleskop. On se sastoji od cetiri odvojena pojedinacna teleskopa od 8,2 metra - ovde su vidljive vec´e strukture - i cetiri pokretna pomoc´na teleskopa od 1,8 metara, od kojih dva mogu da se vide sa leve strane ove slike.Svaka UT ima svoje pojedinacno ime na maternjem jeziku Mapuche (Mapudungun) u oblasti. Zvezda ove slike je Antu (ili UT1, prva od 4 UT), a ovde se vidi kako je na vrhu Cero Paranala u Cileu. Ova polihromatska slika, koju je snimio ambasador ESO fotografije, Petr Horalek, takode snima lepe boje oblacnog noc´nog neba koje okružuje Antu.Ovde su vidljivi mnogi predmeti noc´nog neba. Polazec´i sa leve strane vidimo rozikastu Kalifornijsku maglinu, zvezdano jato Plejada, vatrenu reku Mlecnog puta, sazvežde Orion i njegov cuveni Pojas, petlju magline Gum, maglinu Carina i Južni krst. Najzanimljivije karakteristike su zelene trake ili pruge desno od Antuove ...

21. septembar 2020.: Tekući veliki projekat ATOMIUM se izvodi u saradnji sa ALMOM, velikim milimetarskim/submilimetarskim nizom Atakama, koji se nalazi u Čileu i čiji je partner ESO. Cilj projekta je mapiranje zvezdanih vetrova koji duvaju sa desetak crvenih gigantskih zvezda. Ambiciozan cilj je omogućen zahvaljujući spektakularnoj rezoluciji ALME. Očekivalo se da će ovi zvezdani vetrovi - koji su ponekad milion puta jači od sunčevih - biti sferni, poput matičnih zvezda od kojih su izbačeni.Međutim, naučnici nisu primetili sferne zvezdane vetrove, već nešto sasvim drugo. Kao što se vidi na gornjoj slici - koja prikazuje vetrove oko zvezde zvane R Aquilae - tim je otkrio da u svim slučajevima zvezdani vetrovi nisu bili sferni, već da su imali različite oblike, uključujući neke koji podsećaju na nežne latice ruže. Obrasci koji se vide u zvezdanim vetrovima imaju zapanjujuću sličnost sa oblicima planetarnih maglina.Naučni tim, koji je vodio Leen Decin iz KULeuvena u Belgiji, predložio je ...