Fotografija nedelje

9. april 2018.: Svetlost koja dolazi do teleskopa La-Silla-Observatoroje od ESO na severu Čilea je putovala nezamislivim daljinama od planeta i meseca unutar našeg Sunčevog sistema i zvezda Mlečnog puta, do još većih udaljenosti. Ovu spektakularnu panoramu opservatorije koja je snimljena u Ultra High Definition, napravio je ESO-fotografski ambasador Babak A. Tafreshi i ona sadrži svetlost velikog broja nebeskih objekata. Dva najupadlivija izvora svetlosti ove panorame, su Mars, koji se nalazi direktno pored otvorene kupole Danskog 1,54-metarskog teleskopa u prvom planu. U vreme fotografije, crvena planeta je bila od Zemlje udaljena 93 miliona kilometara. Drugi je Venera, sa distancom od 120 miliona kilometara, koja sjaji iznad MPG/ESO 2,2-metarskog-teleskopa levo odatle. Ravan Mlečnog puta sa njegovim milijardama sjajnih zvezda, se prostire kao luk iznad New Technology Teleskopa (NTT) i ESO 3,6-metarskog teleskopa, obadva se vide u pozadini. La Silla je bila prvo posmatračko uporište ESO i još od 1960-tih godina je glavno mesto u ...

2. april 2018.: Ova jedinstvena fotografija, koja je napravljena sa dem VLT Survey Teleskopom (VST) od ESO, pokazuje dve galaksije na početku njihovog spajanja. Međusobna dejstva između njih dve, su pokazala veoma redak efekat, koji se zove svetlosni eho. Pri tome svetlost odjekuje od materije galaksija, slično akustičnom ehu, kod koga se reflektovan zvuk sa malo zakašnjenja čuje posle direktnog zvuka. To je prvi primer, kod koga je svetlosni eho posmatran između dve galaksije. Veća galaksija žućkaste boje, nosi oznaku ShaSS 073 i to je aktivna galaksija sa ekstremno svetlim jezgrom. Njen pratilac manje mase u plavoj boji, ima oznaku ShaSS 622. Odgovarajuće tome se par označava kao ShaSS 622-073-sistem. Svetlo jezgro od ShaSS 073 aktivira oblast gasa u disku njenog pratioca: on bombarduje materiju svojim zračenjem, što je dovodi do plavičastog svetlucanja, tako što apsorbuje zračenje i ponovo ga odašilje. Ova svetlucava oblast se prostire preko površine od 1,8 milijarde kvadratnih svetlosnih ...

26. mart 2018.: Ove nedelje naša slika pokazuje grupu teleskopa na opservatoriji La-Silla na severu Čilea. Zvezda ove predstave se nalazi u sredini slike i uramljen je divnim lukom Mlečnog puta – to je Danski 1,54-metarski teleskop. Ovaj teleskop je u upotrebni od 1979. godine i pomogao je astronomima prilikom velikog broja otkrića, počev od boljeg razumevanja spajanja parova neutronskih zvezda, do otkrića planeta oko drugih zvezda. Trenutno se ovaj teleskop koristi za praćenje gama bliceva, koji predstavljaju najsnažnije energetske događaje u celom univerzumu. ESO-ambasador, Petr Horálek je napravio ovu sliku, gde se vidi srce Mlečnog puta i Veliki i Mali Magelanov oblak, sazvežđa Orion i Južni krst, kao i sjaj udaljenih gradova, koji su na slici raspoređeni kao šareni akcenti. Sasvim udaljeno, na horizontu se prepoznaju crveni i zeleni tonovi. Ove boje su nastale zbog fenomena koji se zove atmosferski sjaj. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria ...

19. mart 2018.: Ovu spektakularnu fotografiju ESO La-Silla-Opservatorije u Čileu je napravio ESO foto ambasador Juri Beletski. Ona pokazuje ceo red astronomskih zanimljivosti. Centralna ravan nase galaksije se prostira u luku iznad cele slike, okicena sa svetlim flekama gasa i tamnih uvijenih prasnjavih oblaka. Iako se prepoznaje tek na drugi pogled na kosmickoj pozadini posutoj zvezdama, Orion se nalazi u gornjem levom uglu slike. Nekoliko roza oblaka, vidljivi kroz njihovo slabo svetlucanje jonizovanog vodonika, izviru iz trake Mlečnog puta i ukazuju na prisutnost mladih, vrelih zvezda. Jedna od tih oblasti je Barnardova petlja, koja obuhvata poznatu maglinu Orion i pravi luk oko Orionovog pojasa. MPG/ESO 2,2-metarski teleskop se nalazi ispod šarenog noćnog neba i trenutno radi na istraživanju ostataka najenergetičnijih eksplozija u celom univerzumu – gama munjama. Teleskol se koristi i za snimke naše najbliže kosmičke okoline uz pomoć Wide Field Imager-a (WFI). Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, ...

12. mart 2018.: Baldahin sa sjajnim zvezdama gleda na tišinu Cerro Parnala u Čileu, dok se bliži izlazak Sunca sa svojim prvim crvenim i žutim zracima, koji greju horizont. Cerro Parnal je domovina Very Large Teleskopa (VLT) od ESO, a ova divna panorama pokazuje teleskop u svoj njegovoj lepoti. Sva četri 8,2-metarska glavna teleskopa od VLT se vide na levoj strani poređani u redu i spremni da istraže univerzum. Dva manja 1,8-metarska pomoćna teleskopa se nalaze raspoređeni na desnoj strani slike; VLT ima četri, i svi po potrebi mogu da se pomeraju, prema određenom šablonu putanja. U pozadini, odmah posle desnog glavnog teleskopa se vidi još 2,6-metarski VLT Survey teleskop (VST) najnoviji član na Parnalu. Nešto iznad i između dva leva glavna teleskopa se prepoznaje ogroma širina našeg najbližeg kosmičkog suseda, galaksije Andromeda, kao svetla fleka na noćnom nebu. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

5. mart 2018.: Sve ESO-opservatorije se nalaze u Čileu, dok je glavno sedište organizacije i njeno najnovije, najinteresantnije proširenje ustoličeno u Garchingu, malom gradiću pored Minhena. Slika pokazuje zadivljujući, neobičan pogled novog člana ESO-familije – ESO supernova planetarijum & posetilački centar. ESO supernova će da bude otvoren 26. aprila 2018. godine. Njegov centralni deo je najmoderniji planetarijum, koji publici omogucava da vidi realne, imerzivne, upečatljive slike u projekciji univerzuma. Zgrada sadrži astronomski centar koji je na najnovijem stupnju tehnike i jednu izložbu. Ali, to nije sve: poseta i sve aktivnosti su u 2018. godini, besplatni! Sliku je napravio ESO-foto ambasador Petr Horálek i ona pokazuje izvijena krila glavne zgrade ESO, koja idu prema jedinstvenoj Supernova zgradi – i to sve pod divnim nebom punim narandžastih i roza boja. Naši foto ambasadori nam obično daju slike duboko crnog noćnog neba iznad ESO opservatorija i zadivljujuće pogleda u kosnos, koji mi onda prezentiramo javnosti, na ...

26. februar 2018.: Ušuškana u mladoj oblasti gde nastaju zvezde, u sazvežđu Zmijonoša, 410 svetlosnih godina udaljeno od našeg Sunca, fascinirajući protoplanetarni disk AS 209 se polako ljušti. Ova divna slika je mogla da bude napravljena zahvaljujući visokoj rezoluciji ALMA-opservatorije i otkriva upečatljiv šablon prstenova i praznina oko mlade zvezde. Protoplanetarni diskovi su gusti, rotirajući oblici od gasa i prašine, koji opkoljavaju mladu zvezdu. Oni daju materijal od koga će kasnije da nastanu planete, meseci i manja nebeska tela. Ovaj sistem je star manje od milion godina i time je veoma mlad. U disku se već vide dve praznine. Spoljašnja praznina je duboka, široka i bez prašine, što astronome dovodi do pretpostavke, da ovde kruži ogromna planeta, koja ima masu Saturna i nalazi se oko 800 svetlosnih minuta udaljena od svoje centralne zvezde. To znači, da je tri puta udaljenija, nego Neptun od Sunca. Dok planeta krči svoj put kroz disk, prašina se ...

19. februar 2018.: Ovu sliku je napravio ESO-Fotoambasador Petr Horálek. Na njoj se vidi planeta Venera, kako sija iznad ESO-Paranal-Observatorije u Čileu. Teleskop u sredini je pomoćni teleskop 1 od Very Large Teleskola, koji se upravo sprema za noćno posmatranje i tone u divnu svetlost zalaska Sunca od plavih i narandžastih boja. Very Large Telescope (VLT) od ESO se sastoji od četri 8,2-metarska glavna i četri 1,8-metarskih pomoćnih teleskopa, kao sto je ovaj u prvom plani, čija svetlost može da bude spojena, od čega nastaje VLT Interferometar (VLTI). Spajanjem svetlosti od više teleskopa VLTI obrazuje teleskop, čija bazna linija odgovara rastojanju između tih teleskopa. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

12. februar 2018.: Ova skoro zastrašujuća slika, pokazuje udaljenog, pulsirajućeg džina, koji nosi ime R. Sculptoris. Nalazi se na udaljenosti od oko 1.200 svetlosnih godina u sazvežđu Sculptor (Vajar) i postaje džinovska asimptotična grana bogata ugljenikom (AGB). Prema tome se nalazi kratko pre kraja svog života. U ovoj fazi se zvezde male do srednje mase hlade, naduvavaju svoje atmosfere i tako gube veliki deo svoje mase – one su na najboljem putu, da postanu spektakularne planetarne magline. Dok se osnove ovog gubitka mase razumeju, astronomi još istražuju proces, koji se nastavlja sa površine. Visina gubitka mase zvezde je merodavna za njen dalji razvoj. Ona određuje svoju budućnost i dovodi do različitih vrsta planetarnih maglina. Pošto AGB-zvezde završavaju svoj život kao planetarne magline, one proizvode širok spektar elemenata, uključujući 50% elemenata težih od gvožđa – koji se onda oslobađaju u prostoru i iz kojih nastaju nove zvezde, planete, meseci i na kraju i život. ...

5. februar 2018.:

29. januar 2018.: Trepnite ili ćete propustiti! U samom centru ove slike, snimljenom pomoću VIMOS instrumenta na Veoma Velikom Teleskopu (VLT), možete da vidite samo slabi, nežni, plavi oblik daleke galaksije poznate pod nazivom - "Sagittarius Dwarf Irregular Galaxy". Otkrivena je 1977. godine sa 1-metarskim Šmit-teleskopom, koji se nalazi na ESO-opservatoriji La Silla. Galaksija je nepravilno oblikovana i udaljena je oko 3 miliona svetlosnih godina u sazvežđu Strelca. To je najudaljeniji član Lokalne grupe galaksija, čiji je član Mlečni put. Za razliku od normalnih galaksija, patuljaste galaksije su obično manje i imaju relativno mali broj zvezda. Gravitacione sile iz obližnjih galaksija, često mogu da iskrive sferične, diskaste oblike ovih krhkih galaksija. Sam ovaj proces može da bude odgovoran za blago pravougaoni oblik ove specifične patljaste galaksije. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

22. januar 2018.: Grubo zemljište Čileanske Atakama pustinje obrazuje upečatljivu pozadinu na ovoj fotografiji Visible and Infrared Survey teleskopa za Astronomiju (VISTA), ESO teleskopu, kako može da se vidi.Sliku je napravio ESO-ambasador Alexandru Tudorică na Parnal opservatoriji od ESO. Iako slika pokazuje najupečatljiviji model fotografa, VISTA nije jedini teleskop, koji može da se prepozna na ovoj slici. Izvijeni put na desnoj strani vodi do neupadljivih građevina Next Generation Transit Survey (NGTS). Sama zgrada se vidi na desnoj ivici slike, osvetljena Sunčevim zrakom. NGTS je skup malih robotskih teleskopa, koji permanentno i izuzetno precizno nadgledaju jačinu svetlosti susednih zvezda. Na taj način se očekuje otkrivanje egzo planeta veličine Neptuna, dok potamnjuju svetlost matične zvezde, kada se nađu u vidljivoj liniji prema Zemlji i tako, sa naše tačke gledišta prolaze preko diska svoje zvezde. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

15. januar 2018.: Ovih 56 srećnih učenika i učenica su učestvovali u Astronomskom-Zimskom–kampu ESO 2017, koji je imao moto „Udaljenosti u univerzumu“. Mladi koji su oduševljeni astronomijom, su učestvovali u različitim astronomskim događajima, među njima predavanja, eksperimenti i noćna posmatranja sa profesionalnim teleskopima. Paralelno su učestvovali u raznim zimskim sportskim aktivnostima i izletima. Kamp astronomske opservatorije autonomne oblasti AOSTA-Tals u divnoj prirodi Italijanskih Alpa, je sasvum blizu nekih od najviših planina u Evropi i pod jasnim zvezdanim nebom. Opservatorija je opremljena sa sedam teleskopa, koji su svi stajali na raspolaganju za kamp. Kamp se održao od 26. decembra 2017. do 1. januara 2018. godine pod vođstvom Sterrenlab i stajao je na raspolaganju učenicima starosti od 16 do 18 godina. Tokom godine će da usledi Astronomski Letnji kamp od ESO, koji će biti pod jasnim noćnim nebom severnog Portugala, organizovan od Centra za Astrofiziku univerziteta Porto (CAUP). Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für ...

8. januar 2018.: Spektakularni super Mesec je najavio Novu godinu još prve večeri i pojavio se iza maestralnog Cerro Armazonesa u Čileu. Super Mesec kao ovaj, je upelatljiv, ali i čest događaj. Došava se, kada se faza punog Meseca poklopi sa najbližom tačkom obilaska Meseca oko Zemlje. Mesec se tada pojavljuje 14% veći nego inače, na nebu. Put koji se izvija prema Cerro Armazonesu prema gore, izgleda kao da vodi direktno do Meseca – zaista, kao put prema zvezdama. Godine 2024. će da se na ovom brdu nalazi „veliko oko prema nebu“: to će biti Ekstremno Veliki Teleskop. Sa visinom od 3.046 metara, Cerro Armazones je fantastična okolina za astronomska posmatranja, posebno, jer ima 320 vedrih noći godišnje. Fotografiju je napravio ESO-fotografski ambasador Gerhard Hüdenpohl. On je prešao dva kilometra peške od obližnje Parnal-opservatorije kroz Atakama pustinju, kako bi pronašao idealan položaj za ovu fotografiju. Pre toga je proračunao Mesečevu putanju i pronašao ...

1. januar 2018.: Ovaj put, naša slika nedelje pokazuje fantastične trake od gasa i prašine, koje se uvijaju oko jezgra okićenog biserima od prečkaste galaksije NGC 1398. Ova galaksija se nalazi u sazvežđu Fornax (hemijska peć) i od nas je udaljeno oko 65 miliona svetlosnih godina. Umesto da izlaze direktno iz sredine, graciozni spiralni krakovi NGC 1398, počinju na krajevima prečke od zvezda, koje se nalaze u centru galaksije. Najveći broj spiralnih galaksija – otprilike dve trećne – imaju ovu osobinu, ali još nije jasno, da li i kako prečka utiče na ponašanje i razvoj galaksije. Slika se zasniva na podacima, koji su dobijeni sa FOcal Reducer/low dispersion Spectrograph 2 (FORS2), koji je instaliran na Very Large Teleskopu (VLT) od ESO, na opservatoriji Parnal u Čileu. Vidi se NGC 1398 u najmanjim detaljima, počevši od tamnih prašnjavih traka u spiralnim krakovima, do ljubičastih oblasti gde nastaju zvezde u spoljašnjim regionima. Ova slika je ...

25. decembar 2017.: Ova slika pokazuje nešto zaista spektakularno: jato galaksija, koje ima toliko mase, da savija okolni prostor. Centar jata koji se nalazi u sredini slike, nozi naziv RCS2 J2327 i jedno je od najmasivnijih jata na toj udaljenosti. Masivni objekti kao što je RCS2 J2327, imaju tako jak uticaj na svoju okolinu, da čak savijaju prostor oko njih – efekat, koji se označava kao gravitaciono sočivo. Tako se svetlost objekata iza iskrivljuje, pojačava ili prelama, a po nekad mogu da se posmatraju galaksije, koje bi inače bile isuviše svetlosno slabe, da bismo ih videli. Gravitaciona sočiva je u ovom obliku predskazao Albert Ajnštajn u svojoj opštoj teoriji relativiteta. Ovo sočivo možemo da posmatramo u tri oblika: Snažan efekat gravitacionog sočiva, slab efekat gravitacionog sočiva i mikro efekat gravitacionog sočiva. Nasuprot snažnom efektu gravitacionog sočiva, upečatljive slike sa iskrivljenim galaksijama se pojavljuju pre u statističkom obliku. On na ovaj način nudi mogućnost ...

18. decembar 2017.: Saradnici Evropske Južne Opservatorije vam žele sretan Božić i dobar start u Novu godinu 2018! Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

11. decembar 2017.: Ova slika je uhvatila momenat, sa udaljenosti od 4,5 kilometara, kada je takozvani Supermesec na Čileanskim planinama izgledao kao da miruje tamo. Iako sa naučne tačke nije posebno spektakularan, pun Mesec se u tom trenutku nalazi bliže Zemlji i tako njegov prečnik izgleda za 14% veći na nebu, nego pola godine ranije, kada je rastojanje bilo maksimalno. O Supermesecu se govori, kada faza punog Meseca bude u perigeju, tački kada je Mesec na svojoj eliptičnoj putanji najbliži Zemlji. Pun Mesec vidimo prosečno, svakih 30 dana, dok Mesec svakih 28 dana prolazi svoj perigej. Tri ili četri puta godišnje se ova dva događaja dešavaju u isto vreme i to onda dovodi do Supermeseca. Astrolog Ričard Nol je ovaj pojam upotrebio pre 30 godina. Astronomija je počela da ga koristi, tek poslednjih godina. Pre toga su ovakav Mesec astronomi nazivali jednostavno perigejski pun Mesec. Međutim, ni jedan od ovih pojmova ne objašnjava ...

4. decembar 2017.: Ove fotografije su napravljene sa SPHERE (Spectro-Polarimetric High-contrast Exoplanet REsearch) instrumentom na Very Large Teleskopu (VLT), koji pripada ESO Parnal opservatoriji u Čileu. Zadivljujuće detaljne slike pokazuju četri od miliona stenovitog kamenja u pojasu asteroida, koji je prsten izmedju Marsa i Jupitera, koji odvaja unutrašnje kamene planete Sunčevog sistema od gasovitih i ledenih giganta. U pravcu skazaljke na satu od levo gore, slika pokazuje asteroid (29)Amhitrit, (324)Bamberga, (2)Palas i (89)Julia. Asteroid nazvan prema grčkoj boginji Palas Atina, (2)Palas, ima prečnik od oko 510 kilometara. Time je najveći asteroid u glavnom pojasu i jedan od najvećih asteroida u celom Sunčevom sistemu. On sadrži skoro 7% celokupne mase celog pojasa asteroida – toliko je veliki, da je ranije važio za planetu. Sa samo trećinom veličine od (2)Palasa, je (89)Julia verovatno nazvana po Juliji od Korzike. Pošto se uglavnom sastoji od kamena, pripada klasi S-asteroida. Jedan drugi primerak ove klase je (29)Amfitrit, koji ...

27. novembar 2017.: Jasno nebo, divan zalazak Sunca i futurističke linije visoko modernog planetarijuma i posetilačkog centra, šta više može da se očekuje od ESO – slike nedelje. Ali, ova slika ima još nešto zadivljujuće: svetlosni stub. Ovaj sjajni stub svetlosti izgleda kao da izlazi iz horizonta blizu tačke gde Sunce zalazi i dopire sve do neba. Ova pojava je uzrokovana milionima sitnih ledenih kristala – obično ravnog šestougaonog oblika, koji lebde u našoj atmosferi i tako reflektuju Sunčevu svetlost, kao da dolazi od jednog zraka. Sunčevi stubovi mogu da se vide kada se Sunce nalazi dovoljno nisko ili kada je već zaronilo ispod horizonta. Poslednji zraci Sunca su okrznuli čestice u oblacima, koji rasipaju svetlost i tako su naslikale divnu paletu narandžastih, žutih, crvenih i roza boja na nebeskom šatoru iznad ESO Supernova-planetarijuma i posetilačkog centra. ESO Supernova j najnovija zgrada na terenu glavnog sedišta ESO u Garhingu kod Minhena. Posle njenog ...