Fotografija nedelje

12. novembar 2018.: Veoma veliki ESO teleskop (VLT) je napravio seriju slika bez presedana, koja pokazuje kretanje egzoplanete Beta Pictoris b oko svoje matične zvezde. Ova mlada i masivna egzoplaneta otkrivena je na VLT-u 2008. godine pomoću instrumenta NACO. Isti istraživački tim je sada pratio put egzoplaneta od kraja 2014. do kraja 2016. godine, koristeći instrument Spectro-Polarimetric High-Contrast Ekoplanet REsearch instrument (SPHERE) - drugi instrument na VLT-u. Medjutim, posle toga, Beta Pictoris b se nalazila toliko blizu sjaju matične zvezde, da ni jedan instrument ne bi mogao da ga odvoji od zvezde. Dve godine pošto je bila spojena sa slikom svoje roditeljske zvezde, Beta Pictoris b je sada odvojena od sjaja zvezde. Ovaj događaj je ponovo je snimio SPHERE instrument. Kompletna serija slika, u kojoj je sama zvezda Beta Pictoris sakrivena, sada je sastavljena u zapanjujućem filmskom vremenu. SPHERE je pokazao Beta Pictoris b putem direktnog posmatranja - ne kroz indirektno zaključivanje o ...

5. novembar 2018.: Ovo ranije veoma zaposleno nebesko oko, čežnjivo gleda od vrha planine prema nebu. To je deo La Silla opservatorije ESO u čileanskoj Atakama pustinji i njegova antena švedskog-ESO submilimetarskg teleskopa (SEST) je ugašena. SEST je isključen 2003. godine, da bi njegovu dužnost preuzeo Atacama Pathfinder Experiment (APEX) i Atacama Large milimeter/submilimeter Array (ALMA), a oba su na Chajnantor platou - kao što ime sugeriše, takođe u Atacama oblasti. U svoje vreme, SEST je bio najveći submilimetarski teleskop na južnoj hemisferi; napravio je izvanredna otkrića u proučavanju nekih od najhladnijih područja našeg Mlečnog puta, gdje su zvezde upravo nastale od gasa i prašine. Svetla traka Mlečnog se izdiže na ovoj slici iza SEST-a. U toj svetloj oblasti, poetično govoreći, mogu da se prepoznaju neke od velikih oblasti gde se formiraju zvezde koje je teleskop proučavao. Na ovom snimku može da se vidi čak ceo Mlečni put, koji je vidljiv sa ove ...

29. oktobar 2018.: Era ekstremno velikih teleskopa počinje - i ona ce da revolucionira naše razumevanje univerzuma. Ekstremno Veliki Teleskop od ESO (ELT) se trenutno nalazi u toku gradnje u čileanskoj pustinji Atakama. Ovaj pionirski teleskop će moći da uhvati više od 200 puta jaču svetlost u poređenju sa NASINIM Hablovnim teleskopom. Kako već samo ime kaže, ovakvi teleskopi imaju kolosalnui veličinu. Najveće ogledalo koje trenutno koristi ESO - u kome se skuplja svetlost - ima prečnik od 8,2 metra i nalazi se u četri glavna teleskopa Very Large Teleskopa (VLT). ELT će gigantski VLT da nadmaši sa svojim 39 metra velikim glavnim ogledalom! Međutim, jedno ogledalo ove veličine sa optički perfektnom površinom, ne može da se napravi u jednom komadu. Zbog toga će primarno ogledalo da se sastoji od 798 heksagonalnih segmenta, od kojih svaki ima 1,5 metra u prečniku i koji su poređani u obliku pčelinjeg saća. Takođe je izbor odgovarajućeg ...

22. oktobar 2018.: Ova slika Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), pokazuje područje oko Sagittariusa A *, supermasivne crne rupe koja se skriva u centru Mlečnog puta - označena ovde sa malim krugovima. Novo istraživanje je otkrilo uzbudljive dokaze o međuzvezdanom gasu i prašini koji velikim brzinama kruže oko crne rupe. Identifikovani oblaci se uglavnom sastoje od molekularnog vodonika i do sada jos nikada nisu bili nedvosmisleno potvrđeni. Ova slika pokazuje distribuciju molekula ugljen monoksida, drugu najčešću molekularnu komponentu oblaka. Oblasti se nalaze oko 26.000 svetlosnih godina udaljene od nas i kruže velikom brzinom oko centra crne rupe, na udaljenosti od jedne svetlosne godine. Visoka rezolucija ALME je omogućila naučnicima da otkriju proizvode već postojećih masivnih oblaka koji rotiraju oko centra naše galaksije. Ovi oblaci su bili gravitacijom iskidani u guste fragmente i rastavljeni na kratkotrajne komponente. To je identifikovano zahvaljujući signaturi ostavljenoj prolazom sinhrotronskog zračenja koje emituje Sagittarius A* kroz difuzni gas između ...

15. oktobar 2018.: U subotu 13. oktobra 2018. godine je glavno sedište ESO u Garhingu bilo otvoreno za godišnji dan otvorenih vrata. Zajedno sa drugim institutima na istraživačkom kampusu u Garhingu, ESO je sa dobrodošlicom očekivao posetioce, koji su želeli da iz prve ruke upoznaju vodeću svetsku organizaciju za astronomiju na tlu. Ove godine je svečanost uključila i ESO Supernova planetarijum sa centrom za posetioce, koji je otvoren u parilu ove godine. Posetioci su već nestrpljivo čekali, kada su u 11 sati otvorena vrata i mnogi su se uputili prema brojnim ponuđenim aktivnostima. Ovej put je ESO dočekao 5.200 ljudi, koji su uskoristili priliku, da upute svoja pitanja iskusnim astronomima i da pogledaju iza kulisa organizacije, koja je napravila značajna astronomska otkrića. Program je obuhvatao eksperimente, vođene obilaske, izložbu ESO opservatorija, predavanje ESO-naučnika i uživo uključivanje i komunikaciju sa ESO postrojenjima u Čileu. Ako se na dan otvorenih vrata 2018. godine uzeli učešće ...

8. oktobar 2018.: Ovaj objekat je možda najstariji svoje vrste, koji je ikada katalogizovan: Ostatak supernove u obliku peščanog sata sa nazivom CK Vulpeculae. Dok se ranije smatrao za novu, klasifikacija ovog neobično oblikovanog objekta se tokom godina pokazala kao teška. Za njegov nastanak su postojali čitav niz objašnjenja, koja su posle toga odbačena. Prema najnovijim saznanjima je to rezultat dve kolidirajuće zvezde, iako se o tome još uvek raspravlja, koji tip zvezda je u pitanju. CK Vulpeculae je prvi put otkrio 20. juna 1670. godine, francuski monah i astronom Père Dom Anthelme. Isprva je objekat bio vidljiv golim okom, tokom sledeće dve godine je promenio jačinu svoje svetlosti, nestao je i ponovo se pojavi, pre nego što je za uvek postao nevidljiv za golo oko. Tokom dvadesetog veka astronomi su prepoznali, da najveći broj novih nastaju ili eksplozivnom lančanom reakcijom ili interakcijom dve susedne zvezde dvojnog zvezdanog sistema. Izgled ostatka CO Vulpeculae ...

1. oktobar 2018.: Stigla je jesen i boje se polako menjaju na severnoj Zemljinoj polulopti. Ova slika ESO-Fotoambasadora Petr Horáleka pokazuje dve zgrade ESO-centrale u Garhingu, oko kojih su divni zlatni tonovi glasnika jeseni. Na doživljavaju svi delovi našeg globusa jesen. U tropskim delovima, na primer, se primećuje samo mala razlika u jačini zračenja Sunca u toku godine. Polarne oblasti takođe nemaju prelazna godišnja doba između leta i zime. Samo u blažim zonama na severnoj i južnoj polulopti nastaje takozvana Apcisija, godišnje odbacivanje lišća za nekoliko meseca (od marta do septembra na severu). Ali, zašto lišće na drveću menja boje? Biljke zbog smanjene jačine Sunčeve svetlosti i niskih temperatura, vole da miruju, a jesen je pripremno vreme za period mirovanja. Biljke počinju da reapsorbuju hlorofil, koji je njihov najvažniji pigment i koji reflektuje zelenu svetlost iz njihovog lišća, što drugim pigmentima dozvoljava, da se pojave u prvom planu, kao što su na primer ...

24. septembar 2018.: Čileanska Atakama-pustinja obuhvata preko 100.000 kvadratnih kilometara najsuvljeg, neplodnog tla. Astronomi na Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), obavljaju neke od najvažnijih merenja u milimetarskom području. ALMA Operations Support Facility (kratko OSF, ALMIN Operacioni centar) se nalazi na visini od 2.900 metara u Andima. Odatle astronomi, tehničari i inžinjeri upravljaju svakom od 66 ALMINIH antenna posebno, koje se nalaze više od 2.000 metara visine, na preko 5.000 metara nadmorske visine na platou Čajantor. Postaviti antene na ovom platou je pravo majstorsko dostignuće inžinjera. Ogromni, narandžasti divovi Oto i Lore - jedan od njih se vidi ovde na slici - su izgrađeni u Nemačkoj i mogu da nose 100 tona teške antene od OSF do Čajantor platoa (razdaljina od 28 kilometara). Pošto su stigli tamo, Levijatan-transporter je postavio svaku antensku činiju sa milimetarskom preciznošću. Ova neverovatna preciznost je odlučujuća za korektan rad antene i omogućava ALMI najoštriji pogled univerzuma na svetu. Oto-a ...

17. septembar 2018.: Ova slika pokazuje galaksiju u južnom sazvežđu Feniks, koja je patuljasta galaksija. Ona je jedinstvena, jer se ne drži uobičajene šeme patuljastih galaksija. One se na osnovu svog izgleda ubrajaju u sferoidalne galaksije, koje ne sadrže dovoljno gasa, da bi se u njima obrazovale nove zvezde. Istraživanja su pokazala, da galaksija poseduje sopstveni oblak gala u blizini, što dovodi do zaključka da tamo nastaju zvezde i da sadrži posebni populaciju zvezda. Oblak gasa se ne nalazo unutar galaksije, ali je gravitativno povezan sa njom, što znači, da će na kraju da padne u galaksiju. Pošto se oblak gala nalazi u blizini, verovatno je, da proces koji je doveo do izbacivanja oblaka još uvek traje. Iz oblika gasovitog oblaka, astronomi zaključuju da je najverovatniji uzrok izbacivanja eksplozija supernove unutar galaksije. Podaci, od kojih je ova slika napravljena potiču iz ESO-arhive i odabrani su u okviru takmičenja „Sakriveno blago“ (Hidden Treasures). Tekst ...

10. septembar 2018.: Od 5. do 9. avgusta ove godine je održan AstroCamp 2018 u Centre for Environmental Education and Interpretation of the Corno de Bico na severu Portugala. Ovaj AstroCamp je obrazovnog tipa sa težištem astronomije za učenike škola koje spajaju učenike iz različitih okolina i životnih oblasti, koji svi imaju zajedničku ljubav prema astronomiji. Tokom dve nedelje su učenice i učenici starosnog doba 15-18 godina oduševljenici astronomijom iz raznih EU-država, posećivali predavanja, diskutovali preko Skajpa sa naučnicima u raznim zemljama, istraživali podatke svetskih najjačih teleskopa i učestvovali u noćnim posmatranjima. Takođe su održane zajedničke aktivnosti, kao što su hodanje kroz prirodu, sport aktivnosti u dobrotvorne svrhe, kao i projekciji zabavnih i dokumentarnih filmova , što je Camp učinio velikim doživljajem. Iako Camp postoji još od 2012. godine, tek u julu 2016. godine je otvoren za internacionalne učenice i učenike. ESO promoviše Camp od 2017. godine i odobrava jednoj učenici ili učeniku ...

3. septembar 2018.: La-Silla-Opservatorija na severu Čilea nudi tamošnjim teleskopima neuporediv pogled kako na svemir, tako i na suvu, lepu okolinu. Fotograf Alberto Ghizzi Panizza je napravio ovu sliku sa prilaznog puta prema New Technology teleskopu (NTT). Slika pokazuje La Sillu ispod bogatstva Mlečnog puta, koji se prostire preko celog noćnog neba. Sredina slike je napravljena sa 3,6-metarskim teleskopom od ESO, koji je domovina HARPS-instrumenta, koji je otkrio već mnoge egzo planete. Na dnu brda se nalazi sivo-bela građevina (nadimak: sarkofag) sa Télescope à Action Rapide pour les Objets Transitoires (TAROT). Desno na ivici slike se na drugoj uzvisini nalazi srebrna cinija 15-metarskog švedskog submilimetarskog teleskopa (SEST) koji je van upotrebe. I konačno, na levoj strani u prvom planu se prepoznaje plehani krov i bela kupola švajcarskog 1,2-metarskog teleskopa Leonhar Euler. La Silla se nalazi na južnom delu pustinje Atakama, 600 kilometara severno od Santiaga de Čile, na visini od 2.400 metara. To ...

27. avgust 2018.: Ova slika nedelje pokazuje svetlo veliko „V“ na nocnom nebu iznad Parnal opservatorije, koja se nalazi na Cerro Parnalu u Čileu. Jedan deo slova „V“ je bolje vidljiv od drugog dela, koji na desnoj strani pokazuje prema gornjem delu slike i obrazuje ga zvezdama posut centar Mlečnog puta. Slabije vidljiv deo, nagnut prema levo je slabo svetlucanje difuznog zodijakalnog svetla, koje je uzrokovano malim kosmičkim česticama prašine. Zahvaljujući vanredno jasnom nebu, mi vidimo na Parnalu doduše često Mlečni put, a takođe i zodijakalnu svetlost, ali njihova kombinacija u ovoj V-konstelaciji je neobična. Zodijakalna svetlost je povezana sa putanjom Zemlje kroz svemir, jer čestice prašine, koje rasipaju sunčevu svetlost, pripadaju sve jednom oblaku, koji se nalazi u ravni ekliptike (oblak je nazvan takođe zodijakalni oblak). Zbog toga se menja jačina svetlosti i vidljivost tokom godine, nahbolje se vidi u proleće ili u jesen posle zalaska Sunca i kratko pre izlaska Sunca. ...

20. avgust 2018.: Na ovoj spektakularnoj fotografiji ESO-fotoambasadora Petr Horáleka, vidimo kako se svetli luk Mlečnog puta proteže iznad La-Silla-Opservatorije od ESO u Čileu. Na tlu se prepoznaje kupola optičkog 3,6-metarskog teleskopa (desno) i srebrni tanjih švedskog submilimetarskog teleskopa (levo). Iako je njen rad okončan još 2003. godine, kako bi svoje zadatke predala instrumentima APEX i ALMA, švedska antenska činija izgleda kao da još uvek čežnjivo gleda prema nebu, možda u nadi na novu šansu da ponovo istražuje tajne neba. Mlečni put dominira ovom slikom i jasno pokazuje zašto je La Silla jedna od najboljih posmatračkih mesta na svetu, poznata po svom tamnom nebu i čistom vazduhu. Od vrha svetlog luka visi jedan čudan oblik, koji nosi naziv maglina - Gum. Ova oblast je, kao i mnoge druge slične oblasti duž Mlečnog puta, emisiona maglina, oblak gasa, koji je osvetljen zračenjem svetlih zvezda u njegovoj blizini. Široka traka Mlečnog puta je prožeta tamnim ...

13. avgust 2018.: Ovaj celokupni pogled Very Large Teleskopa (VLT) na Paranal-opservatoriji pokazuje skoro sve teleskopske zgrade na jednoj fotografiji! VLT od ESO se sastoji od četri glavna teleskopa (Unit Telescopes - UTs), od kojih svaki ima 8,2 metra u prečniku. Na slici su svi zajedno prepoznatljivi po uglastom uzgledu i četri 1,8-metarskih pomoćnih teleskopa (Auxiliary Telescopes - ATs), od kojih se ovde vide dva direktno pored njihove velike braće (oba imaju otvorenu, okruglu kupolu). Pored njihovih funkcionalnih imena - UT1, UT2 i td - svaki od četri gigantskih UTs ima i prava imena koja potiču iz čileanskog mapuče jezika: Antu (Sunce), Kueyen (Mesec), Melipal (Južni krst) i Yepun (Venera). Žuti laserski zrak, koji od jednog UT dopire do neba, proizvodi u visokoj atmosferi vestačku zvezdu, takozvanu, lasersku zvezdu vodilju. Ova "zvezda" je deo sistema adaptivne optike teleskopa, koji astronomima omogućava, da kompenzuju atmosferske turbulence koje uzrokuju nejasnu sliku i da tako dobiju ...

6. avgust 2018.: Ova fotografija, koja je napravljena za vreme Ultra High Definition ekspedicije na La-Silla-Opservatoriju u Čileu, pokazuje danski 1,54-metarski teleskop, kako skoro zadivljeno posmatra prekrasno južno nebo. Južni krst - jedno od najpoznatijih sazvežđa - stoji levo od teleskopske kupole, ušuškan u traku Mlečnog puta. Sazvežđe Južni krst se (Crux) lako prepoznaje po unakrsnom raspoređene četri glave zvezde - Alfa, Bega, Gama i Delta Crucis. Najbliža od ovih zvezda, Gama Crucis je od Zemlje udaljena samo 88 svetlosnih godina, dok nas od najudaljenije razdvajaju 364 svetlosne godine. Plavo-bela zvezda Alfa Crucis, koja se nalazi na dnu krsta, je 13. zvezda po jačini svetlosti na celom noćnom nebu. Tamna, skoro crna fleka direktno iznad Južnog krsta je Vreća uglja, jedan od najpoznatijih golim okom vidljivih tamnih oblaka. Ovaj svetlosno nepropusni oblak od interstelarne prašine zaklonja svetlost zvezda u pozadini i tako nastaje utisak praznog mesta u Mlečnom putu. Sjajna crvena emisiona maglina ...

30. jul 2018.: Ova ESO-slika nedelje pokazuje srpast kokon gasa i prasine: maglinu sa oznakom NGC 3199, koja plovi zvezdanim nebom kao brod olujnim morem. Ova metafora izgleda sasvim odgovarajuća, kada se pomisli na poziciju NGC 3199 u 12.000 svetlosnih godina udaljenom szvežđu Carina (Brodski pramac). NGC 3199 je otkrivena 1834. godine od britanskog astronoma Džona Heršela, kada je radio na svom poznatom katalog interesantnih objekata noćnog neba. Od tada je maglina bila objekat mnogih istraživanja i posmatranja, uključujući i onih sa 8,2-metarskim Very Large Teleskopom (VLT) i sa 2,6-metarskim VLT Survey Teleskopom (VST). Sa poslednjim su napravljeni snimci, od kojih je nastala ova slika. Svetli srp magline je prema današnjim saznanjima, deo jednog mnogo većeg, ali svetlosno slabijeg mehura gasa i prašine. Maglina sadrži značajnu zvezdu HD 89358, koja pripada kategoriji neobično vrelih i masivnih zvezda, koje se označavaju kao Wolf-Rayet-zvezde. HD 89358 proizvodi snažne zvezdane vetrove i izbacivanje gasa, koji prodiru ...

23. jul 2018.: Ova slika pokazuje neke od antena Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), jednog od najmodernijih teleskopskih postrojenja, koje se nalazi visoko gore u čileanskim Andima. Pun Mesec se nalazi iznad crvenkasto obojenog horizonta i sjaji iznad opservatorije. ALMA se nalazi na Čajnantor-platou, oko 5.000 metara iznad nadmorske visine. Na ovoj visini je skoro svake noći kristalno jasno nebo, kako se vidi na upečatljivoj kosmickoj gusenici koja se prostire iznad ALMINIH antena. Ova svetla traka je Mlečni put. Galaktički centar od gasa i isprepletanih prašnjavih oblaka se upečatljivo ističe na pozadini posutoj zvezdama. Roza flekice pokazuju oblasti vrelog jonizovanog gasa, koji proizvode mlade zvezde. Najsvetliji deo Mlečnog puta - u stvari srce nase galaksije - je od Zemlje udaljeno oko 25.000 svetlosnih godina. Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria Kontakt: liliana.gracanin@uniwie.com

16. jul 2018.: Ovu fotografiju je napravio Vincenzo Forchi i ona nam daje uvid u unutrašnjost jednog od najpoznatijih - teško zaposlenih - kompanjona ESO. Mešavina boja, struktura i mehanike su unutrašnji život 8,2-metarskog glavnog teleskopa 1 (UT1), ESO Very Large Teleskopa (VLT), koji je deo Parnal opservatorije na severu Čilea. UT1 nosi ime Antu, to je naziv za Sunce u jeziku naseljenika Mapuče naroda. Drugi glavni teleskopi su nazvani prema Mesecu, Južnom krstu i Veneri, dakle Kueyen, Melipal i Yepun. Slika pokazuje Antu, kako upravo otvara svoje hajtek-oko i priprema se na dugačku noć posmatranja. Na tlu zgrade se pojavljuju veštačka svetla u žućkastom sjaju. Iznad toga se vide plavi i srebrni tonovi, koji markiraju metalni skelet teleskopa i nalaze se u kontrastu sa toplim narandžastim bojama Sunčevih zraka koji se prelamaju na brojnim otvorima kupola, koje se nazivaju Louver. Vincenco je ovu fotografiju poslao preko Your-ESO Pictures-Flickr-Grupe. Ova grupa se redovno ...

9. jul 2018.: Ovaj fotomozaik pokazuje poznato nebesko telo - Mesec - na veoma neobičan način. ESO-foto ambasador Petr Horálek je snimio ovu seriju, dok je radio na uzvišenju Parnal ESO opservatorije u Čileu, gde je nebo neverovatno jasno. Slike ovog zadivljujućeg zalaska Meseca su nastale u razmacima od po pet sekundi i pokazuju kako Mesec polako zalazi za horizont (snimci su hronološki poređani s leva na desno i od gore na dole). Tamno crvena boja ovih slika potiče od fenomena, atmosferske ekstincije. Dok se Mesec približava horizontu, njegova svetlost mora da prevali sve veće razdaljine kroz atmosferu, pre nego što dođe do naših očiju. Tako se svetlost sve više rasipa - drugim rečima: svetlost mora da prodre kroz sve više vazduha i tako se sve jače rasipa. Od svih boja vidljivog spektra, atmosfera najmanje rasipa crvenu svetlost zbog najveće talasne dužine, što daje zalascima Sunca i Meseca karakterističnu narandžasto-srvenu nijansu. Osim boje, ...

2. jul 2018.: Ova slika Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) pokazuje MWC 758, mladu zvezdu, koja se približava glavnom redu i opkoljena je obručima kosmičke prašine. Ovde se vide tri obruča. Ono što je neobično je, da su prstenovi eliptični i nisu perfektno kružni, što je dovelo do prvog otkrića eliptičnog protoplanerarnog diska sa ALMOM. Dva obruča sadrže unutra i spolja posebno svetla zadebljanja, koja izgledaju kao žuti lukovi. Osim toga se vidi nagoveštaj spiralnih krakova unutar prašnjavog diska, kao i centralna oblast bez prašine, koja je pomerena iz sredine. Ovo su sve stvari, koje ukazuju na planetu, koja još nije prepoznatljiva. Kada se obrazuju planete, one gravitacijom utiču na disk i tako ostavljaju određene strukture. Astronomi mogu u sistemima kao u MWC 758 ne samo da zaključe da postoje planete, nego mogu mogu čak i daprocene njihovu masu, poziciju i orbitu. Ovo je upečatljiv primer za sposobnost ALME u potrazi za planetama. ...