Supermesec na La Silla opservatoriji

Ova slika je uhvatila momenat, sa udaljenosti od 4,5 kilometara, kada je takozvani Supermesec na Čileanskim planinama izgledao kao da miruje tamo. Iako sa naučne tačke nije posebno spektakularan, pun Mesec se u tom trenutku nalazi bliže Zemlji i tako njegov prečnik izgleda za 14% veći na nebu, nego pola godine ranije, kada je rastojanje bilo maksimalno.

O Supermesecu se govori, kada faza punog Meseca bude u perigeju, tački kada je Mesec na svojoj eliptičnoj putanji najbliži Zemlji. Pun Mesec vidimo prosečno, svakih 30 dana, dok Mesec svakih 28 dana prolazi svoj perigej. Tri ili četri puta godišnje se ova dva događaja dešavaju u isto vreme i to onda dovodi do Supermeseca. Astrolog Ričard Nol je ovaj pojam upotrebio pre 30 godina. Astronomija je počela da ga koristi, tek poslednjih godina. Pre toga su ovakav Mesec astronomi nazivali jednostavno perigejski pun Mesec. Međutim, ni jedan od ovih pojmova ne objašnjava tačnu definiciju Supermeseca.

Bez obzira koju terminologiju koristimo, Supermeseci – kao i svi drugi puni Meseci – imaju realne fizikalne posledice na Zemlju. Zajedničko dejstvo sa Suncem proizvodi u vreme punog Meseca jake plime i oseke. Ako se Mesec nalazi tada u perigeju, onda je privlačna sila još veća i plima i oseka su jači.

Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt:liliana.gracanin@uniwie.com