Kroz kristalnu kuglu

Čudesa kosmosa ulivaju strahopoštovanje od početka vremena. Pre nekoliko hiljada godina, drevne civilizacije su posmatrale nebeske objekte, kako bi obeležile godišnja doba i vreme, tkali su se mitovi i priče i imali su  smisla za kosmos oko sebe . Savremeni posmatrači neba su oduševljeni lepotom i misterijom noćnog neba na isti način.

Okrećemo sočiva fotoaparata prema nebu još od pojave ranih oblika fotografije, nadajući se da ćemo uhvatiti spektakl tamnog neba prošaranog sa bezbroj sjajnih zvezda. Tek 1850. godine prva zvezda je snimljena kamerom. Sledećih decenija se razvijala sve složenija oprema fotoaparata, a slike nebeskih objekata i pojava, koje su nastale upotrebom svetlosti iz celog elektromagnetnog spektra, od tada postaju kamen temeljac moderne astronomije.

Ova prelepa fotografija blistavog luka Mlečnog puta, gledanog kroz kristalnu kuglu, sa sjajnim milijardama zvezda i isprepletenim mrljama gasa i prašine, nudi zanimljivu perspektivu naše domaće galaksije. Snimio ga je ESO ambasador fotografije Huan Karlos Munjoz-Mateos, koji se nada da će „pomoći drugima da osete kako je gledati noćno nebo sa jedne od najmračnijih i najneplodnijih lokacija na Zemlji“ - pustinje Atacama, doma ESO   opservatorije Parnal.