eso1428sr — Foto izdanje

Zvezdano jato nije onakvo kako izgleda

Opservacije teleskopa VLT pokazuju da je problem litijuma prisutan i van naše Galaksije

10. septembar 2014.

Najnovija slika sa VLT teleskopa za pregled neba na ESO Paranal opservatoriji u severnom Čileu prikazuje veliku skupinu zvezda, odnosno zbijeno zvezdano jato Mesje 54. Ovo jato izgleda kao i većina drugih jata, međutim ono nosi jednu tajnu. Mesje 54 nije deo Mlečnog puta, već je deo male prateće Patuljaste galaksije Strelac. Ova neuobičajena veza omogućila je astronomima da uz pomoć Veoma velikog teleskopa (engl. Very Large Teleskop, VLT) testiraju da li i u zvezdama van Mlečnog puta takođe ima neočekivano malo litijuma.

Oko Mlečnog puta kruži više od 150 zbijenih zvezdanih jata, koja predstavljaju lopte sačinjene od stotina hiljada starih zvezda, nastalih kad i sama galaksija. Jedno od njih, kao i još neka koja se nalaze u sazvežđu Strelca krajem 18. veka pronašao je francuski lovac na komete Šarl Mesje i zaveo ga pod imenom Mesje 54.

Duže od dva veka, nakon što je Mesje 54 otkriven, smatralo se da je ovo zbijeno jato slično ostalim jatima koja kruže oko Mlečnog puta. Ali, 1994. godine otkriveno je da je povezano sa drugom galaksijom – Patuljastom galaksijom Strelac. Otkriveno je i da se nalazi na udaljenosti od 90 000 svetlosnih godina – što je više od tri puta udaljenije nego galaktički centar od Zemlje.

Astronomi su posmatrali Mesje 54 koristeći VLT kao test objekat kako bi rešili jednu od misterija moderne astronomije – problem litijuma.

Najveći deo lakog hemijskog elementa litijum, koji se danas nalazi u svemiru, proizveden je tokom Velikog praska, zajedno sa vodonikom i helijumom, ali u manjim količinama. Astronomi moguveoma precizno da izračunaju koliko litijuma očekuju da će pronaći u ranom univerzumu, a iz ovoga mogu da zaključe koliko litijuma mogu da očekuju u starim zvezdama. Međutim, brojke se nisu poklapale – oko tri puta manje litijuma je prisutno, od onogao što se očekuje. Misterija se nastavila, uprkos decenijama vrednog rada[1].

Do sada je jedino bilo moguće meriti litijum u zvezdama koje su se nalazile unutar Mlečnog puta. Ali, sada je tim astronoma, koji predvodi Alessio Mucciarelli (Univerzitet u Bolonji, Italija) koristio VLT da izmeri koliko litijuma ima u zvezdama koje je odabrao u jatu Mesje 54.

Najnovija slika jata sačinjena je od podataka koje je dobio VLT Teleskop za pregled neba (VST) na Paranal opservatoriji. Osim što prikazuje jato, ona prikazuje i izuzetno gustu šumu mnogo bližih zvezda iz Mlečnog puta, koje se vide u prednjem planu.

Beleške

[1] Postoji nekoliko predloga za rešenje ove zagonetke. Prvo je da su proračuni o količini litijuma u Velikom prasku pogrešni – ali, nedavna testiranja sugerišu da ovo nije slučaj. Drugo ukazuje na to da je litijum na neki način bio uništen u najranijim zvezdama, pre formiranja Mlečnog puta. Treće rešenje govori o tome da je neki proces u zvezdama uspeo da uništi litijum tokom njihovog života.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je u naučnom radu pod imenom: “The cosmological Lithium problem outside the Galaxy: the Sagittarius globular cluster M54”, by A. Mucciarelli et al., koji će se pojaviti u mesečniku Kraljevskog astronomskog društva (Oxford University Press).

Tim čine: A. Mucciarelli (University of Bologna, Italy), M. Salaris (Liverpool John Moores University, Liverpool, UK), P. Bonifacio (Observatoire de Paris, France), L. Monaco (ESO, Santiago, Chile) i S. Villanova (Universidad de Concepcion, Concepcion, Chile).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: eson-serbia@eso.org

Alessio Mucciarelli
University of Bologna
Bologna, Italy
Tel.: +39 051 20 95705
Email: alessio.mucciarelli2@unibo.it

Lars Lindberg Christensen
Head of ESO ePOD
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6761
Mob.: +49 173 3872 621
Email: lars@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1428.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1428sr
Naziv:M 54
Tip:Milky Way : Star : Grouping : Cluster : Globular
Facility:VLT Survey Telescope
Instruments:OmegaCAM
Science data:2014MNRAS.444.1812M

Galerija

Zbijeno zvezdano jato Mesje 54
Zbijeno zvezdano jato Mesje 54
Položaj zbijenog zvezdanog jata Mesje 54 u sazvežđu Strelca
Položaj zbijenog zvezdanog jata Mesje 54 u sazvežđu Strelca
Širokougaoni snimak neba u okolini zbijenog zvezdanog jata Mesje 54
Širokougaoni snimak neba u okolini zbijenog zvezdanog jata Mesje 54

Video

Zum na zbijeno zvezdano jato Mesje 54
Zum na zbijeno zvezdano jato Mesje 54
Zbijeno zvezdano jato Mesje 54 izbliza
Zbijeno zvezdano jato Mesje 54 izbliza

Takođe pogledajte