eso1431sr — Naučno saopštenje

Tajne izgradnje galaktičke metropole

APEX otkriva skrivenu formaciju zvezda u protojatu

15. oktobar 2014.

Astronomi su koristili teleskop APEX da ispitaju ogromno jato galaksija koje se formira u ranom svemiru, a koje otkriva da veliki broj zvezda koje se rađaju nije skriven u oblacima prašine, nego se formira na neočekivanim mestima. Ovo je prvi put da je postignut dogovor oko toga da je formiranja zvezda u jednom ovakvom objektu moguće.

Jata galaksija su najveći objekti u univerzumu koje na okupu drži gravitacija, ali njihov nastanak naučnici ne razumeju najbolje. Galaksija Paukova mreža (zvanično poznata kao MRC 1138-262 [1]) i njeno okruženje proučava se već dvadeset godina, uz pomoć ESO i drugih telekopa [2], i smatra se da je to jedno od najboljih primera protojata u procesu formiranja, koje se dogodilo pre oko milijardu godina.

Ali, Helmut Danerbauer (Univerzitet u Beču, Austrija) i njegov tim sumnjaju da priča tu tek počinje. Želeli su da ispitaju mračnu stranu formacije zvezda i da saznaju koji deo nastanka zvezda u galaksiji Paukova mreža se odigrava daleko od pogleda, iza oblaka prašine.

Tim je koristio LABOCA kameru na teleskopu APEX u Čileu kako bi sproveo 40-časovno posmatranje jata Paukova mreža na milimetarskim talasnim dužinama - talasne dužine svetlosti koje su dovoljno dugačke da se prolamaju iz najgušćih oblaka prašine. LABOCA ima i širokougaono vidno polje i predstavja savršen instrument za ovo istraživanje.

Karlos de Bruk (naučnik na APEX projektu u ESO-u, i koautor ove studije) naglašava: “Ovo je jedno od najdubljih opservacija koje je načinio APEX i upoljava tehnologiju do njenih krajnjih granica – ali i ispituje izdržljivost tima koji radi na teleskopu, na nadomroskoj visini od 5050 metara.”

Opservacije ovog teleskopa otkrivaju da u području Paukove mreže, u poređenju sa okolinom, ima oko četiri puta više detektovanih izvora. Ako se pažljivo uporede novi podaci sa komplementarnim istraživanjima, koja su načinjena na drugim talasnim džinama, naučnici su mogli da potvrde da je veliki broj ovih izvora na istoj udaljenosti od jata galaksija i da mora biti deo upravo tog jata, koje se formira.

Helmut Danerbauer objašnjava: “Nova APEX posmatranja donose poslednji delić neophodan da se kreira potpuni cenzus oko svih stanovnika ove zvezdane metropole. Galaksije su u procesu formiranja i poput gradilišta na Zemlji, ovi predeli su prepuni prašine.”

Ali, iznenađenje je čekalo iza ugla, kada je tim pogledao gde se tek detektovana formacija zvezda odvijala. Očekivali su da pronađu region u kojem se formiraju zvezde na velikim filamentima koji povezuju galaksije. Međutim, pronašli su regione sakupljene na jednom području koji se čak ne nalazi ni u centralnoj galaksiji Paukove mreže u protojatu [3].

Helmut Danerbauer zaključuje: “Težili smo ka tome da otkrijemo skrivene regione formacije zvezda u Paukovoj mreži – i uspeli smo – ali smo razotkrili i novu misteriju; nije se dešavala tamo gde smo očekivali! Metropola se gradi asimetrično.”

Kako bi se ova priča nastavila, neophodna su dalja posmatranja – a ALMA će biti savršen instrument da se krene dalje sa proučavanjem ovih regiona do najsitnihih detalja.

Beleške

[1] Galaksija Paukova mreža sadrži supermasivnu crnu rupu i moćan je izvor radio talasa – što je navelo astronome da je primete prvi put. 

[2] Ovaj region pretraživali su razni ESO teleskopi još od sredine devedesetih godina prošlog veka. Crveni pomak (a samim tim i udaljenost) radio galaksije MRC1138-262 (galaksija Paukova mreža) prvi put je istražena na La Sili. Prvi posmatranja tokom kojih je otkriveno protojato urađeno je uz pomoć instrumenta FORS na teleskopu VLT, a kasnije su dodatna posmatranja vršili uz pomoć instrumenata ISAAC, SINFONI, VIMOS i HAWK-I. Podaci sa LABOCA kamere na APEX-u upotpunila su optičke i bliske-infracrvene podatke sa ESO teleskopa. Tim je takođe koristio i 12-časovno posmatranje teleksopa VLA da uporede LABOCA izvore sa optičkim slikama.

[3] Smatra se da će ovi prašnjavi regioni formiranja zvezda evoluirati u eliptične galaksije, poput onih koje viđamo u našem galaktičkom okruženju.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je u naučnom radu “An excess of dusty starbursts related to the Spiderweb galaxy”, Dannerbauer, Kurk, De Breuck et al., koji će se objaviti u magazinu Astronomy&Astrophyics 15. oktobra 2014. godine.

APEX je projekat saradnje između Maks Plank instituta za radio astronomiju (MPIfR), Onsala svemirske opservatorije (OSO) i Južne evropske opservatorije, ESO. Upravljanje i korišćenje teleskopa APEX na platou Šahnantor je povereno ESO-u.

Tim čine: H. Dannerbauer (University of Vienna, Austria), J. D. Kurk (Max-Planck-Institut für extraterrestrische Physik, Garching, Germany), C. De Breuck (ESO, Garching, Germany), D. Wylezalek (ESO, Garching, Germany), J. S. Santos (INAF–Osservatorio Astrofisico di Arcetri, Florence, Italy), Y. Koyama (National Astronomical Observatory of Japan, Tokyo, Japan [NAOJ]; Institute of Space Astronomical Science, Kanagawa, Japan), N. Seymour (CSIRO Astronomy and Space Science, Epping, Australia), M. Tanaka (NAOJ; Kavli Institute for the Physics and Mathematics of the Universe, The University of Tokyo, Japan), N. Hatch (University of Nottingham, United Kingdom), B. Altieri (Herschel Science Centre, European Space Astronomy Centre, Villanueva de la Cañada, Spain [HSC]), D. Coia (HSC), A. Galametz (INAF–Osservatorio di Roma, Italy), T. Kodama (NAOJ), G. Miley (Leiden Observatory, the Netherlands), H. Röttgering (Leiden Observatory), M. Sanchez-Portal (HSC), I. Valtchanov (HSC), B. Venemans (Max-Planck Institut für Astronomie, Heidelberg, Germany) i B. Ziegler (University of Vienna).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: eson-serbia@eso.org

Helmut Dannerbauer
University of Vienna
Vienna, Austria
Tel.: +43 1 4277 53826
Email: helmut.dannerbauer@univie.ac.at

Carlos De Breuck
ESO APEX Project Scientist
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6613
Email: cdebreuc@eso.org

Richard Hook
ESO, Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1431.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1431sr
Naziv:Spiderweb Galaxy
Tip:Early Universe : Galaxy : Grouping : Cluster
Facility:Atacama Pathfinder Experiment
Instruments:LABOCA
Science data:2014A&A...570A..55D

Galerija

Umetnička ilustracija formiranja protojata u ranom svemiru
Umetnička ilustracija formiranja protojata u ranom svemiru
Snimak teleskopa APEX regiona oko galaksija Paukova mreža
Snimak teleskopa APEX regiona oko galaksija Paukova mreža
Galaksija Paukova mreža i njeno okruženje (ACS snimak)
Galaksija Paukova mreža i njeno okruženje (ACS snimak)
Širokougaoni snimak galaksije Paukova mreža (snimak teleskopa sa Zemlje)
Širokougaoni snimak galaksije Paukova mreža (snimak teleskopa sa Zemlje)

Video

Umetnička impresija formiranja protojata u anom svemiru
Umetnička impresija formiranja protojata u anom svemiru
Artist’s impression of a protocluster forming in the early Universe (Fulldome)
Artist’s impression of a protocluster forming in the early Universe (Fulldome)
Samo na engleskom jeziku

Takođe pogledajte