eso1434sr — Naučno saopštenje

Na tragu stvaranja vansolarnih planeta u dvojnom sistemu zvezda

ALMA proučava "točak u točku" od prašine i gasa

29. oktobar 2014.

Naučnici su po prvi put, uz pomoć teleskopa ALMA, detektovali traku sačinjenu od gasa i prašine koja se pruža sa masivnog spoljašnjeg dela diska ka unutrašnjim predelima dvojnog sistema zvezda. Smatra se da je ova pojava, koja nikada ranije nije bila uočena, možda odgovorna za stvaranje drugog, manjeg diska materijala od kojeg se formiraju planete, a koji bi inače odavno nestao. Polovina zveda sličnih Suncu su rođene kao dvojni sistemi, te će ovi pronalasci imati ogroman uticaj na potragu za vansolarnim planetama. Rezultati su objavljeni u časopisu Nature, 30. oktobra 2014. godine.

Tim naučnika, koji predvodi Ana Dutrej, sa Astrofizičke laboratorije u Bordou u Francuskoj i instituta CNRS, koristio je teleskop ALMA kako bi posmatrao distribuciju prašine i gasa u višestrukom zvezdanom sistemu, pod nazivom GG Tau-A [1]. Ovaj objekat je star samo nekoliko miliona godina i nalazi se na oko 450 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Bika.

Kao točak u točku, GG Tau-A ima veliki, spoljašnji disk, koji okružuje ceo sistem, kao i unutrašnji disk koji okružuje glavnu, centralnu zvezdu. Unutrašnji disk ima masu približnu masi Jupitera. Njegovo prisustvo predstavlja veliku misteriju za astronome, jer centralna zvezda usisava materijal sa njega, takvim tempom da je odavno trebao da nestane.

Dok su poručavali ove pojave koristeći teleskop ALMA, tim je otkrio nešto uzbudljivo – veliku izbočinu gasa i prašine u predelu između dva diska. Najnovija posmatranja ukazuju na to da se materijal pretače sa spoljašnjeg ka unutrašnjem disku, stvarajući jaku sponu među njima [2].

“Kompjuterske simulacije su predvidele pojavu materijala koji se pretače, međutim do sada ovako nešto nije bilo snimljeno. Detektovanje ove pojave ukazuje na to da se materijal prenosi između diskova, omogućavajući jednom da prehrani drugi”, objašnjava Dutri. “Ova posmatranja su demonstrirala da materijal sa spoljašnjeg diska može podupirati unutrašnji još dugo vremena. Za potencijalno formiranje planeta, ovo otkriće ima ogromne posledice.”

Planete se formiraju od materijala koji predstavlja ostatke u procesu formiranja zvezde. Ovo je veoma spor proces, što znači da je neophodan stabilan disk za formaciju planeta. Ako se ovakav proces “prehranjivanja” unutrašnjeg diska, koji je snimila ALMA, javlja i u drugim višestrukim sistemima, to bi ukazalo na veliki broj novih potencijalnih mesta, na kojima bismo u budućnosti pronalazili planete.

Prva faza potrage za vansolarnim planetama bila je fokusirana na usamljene zvezde poput našeg Sunca [3]. Nedavno je otkriveno da se veliki broj džinovskih planeta nalazi u dvojnim zvezdanim sistemima. Naučnici su sada došli na ideju da još detaljnije istraže mogućnost da planete kruže oko pojedinačnih zvezda u višestrukim zvezdanim sistemima. Najnovije otkriće daje potporu mogućnosti da takve planete postoje, obezbeđujući lovcima na vansolarne planete plodno tle za potragu.

Emanuel Di Folko, ko-autor naučnog rada, zaključuje: “Skoro polovina zvezda poput Sunca nastale su u binarnim sistemima. Ovo znači da smo otkrili mehanizam koji podržava nastanak planeta koji se odnosi na značajan broj zvezda u Mlečnom putu. Naša posmatranja su veliki korak ka istinskom razumevanju formiranja planeta.”

Beleške

[1] GG Tau-A je deo kompleksnijeg višestrukog zvezdanog sistema pod nazivom GG Tauri. Nedavna posmatranja zvezde GG Tau-A, uz pomoć interferometra VLTI, otkrila su da je jedna od zvezda – GG Tau Ab, koja nije okružena diskom – deo bliskog dvojnog sistema koji se sastoji od zvezda GG TauAb1 i GG Tau-Ab2. Na ovaj način GG Tau sistem je dobio i petog člana.

[2] Raniji rezultat dobijen korišćenjem ALMA-e je pokazao postojanje jednostruke zvezde, u čijem okruženji materijal pada ka unutra sa spoljašnjeg diska.

[3] S obzirom na to da su orbite u dvojnim zvezdanim sistemima kompleksnije i manje stabilne, verovalo se da je formiranje planeta u takvim sistemima zahtevnije nego oko jednostrukih zvezda.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je u naučnom radu: “Planet formation in the young, low-mass multiple stellar system GG Tau-A” A. Dutrey i saradnici, objavljneom u časopisu Nature.

Tim čine: Anne Dutrey (University Bordeaux/CNRS, France), Emmanuel Di Folco (University Bordeaux/CNRS), Stephane Guilloteau (University Bordeaux/CNRS), Yann Boehler (University of Mexico, Michoacan, Mexico), Jeff Bary (Colgate University, Hamilton, USA), Tracy Beck (Space Telescope Science Institute, Baltimore, USA), Hervé Beust (IPAG, Grenoble, France), Edwige Chapillon (University Bordeaux/IRAM, France), Fredéric Gueth (IRAM, Saint Martin d’Hères, France), Jean-Marc Huré (University Bordeaux/CNRS), Arnaud Pierens (University Bordeaux/CNRS), Vincent Piétu (IRAM), Michal Simon (Stony Brook University, USA) i Ya-Wen Tang (Academia Sinica Institute of Astronomy and Astrophysics, Taipei, Taiwan).

Teleskop ALMA je partnerski poduhvat Evrope, Severne Amerike i istočne Azije, u saradnji sa Republikom Čile. ALMA-u finansira ESO u Evropi, Američka nacionalna naučna fondacija  (National Science Foundation, NSF) u Severnoj Americi, u saradnji sa Nacionalnim istraživačkim odborom Kanade (National Research Council of Canada, NRC) i Nacionalni naučni odbor Tajvana (National Science Council of Taiwan NSC) i Nacionalni institut za prirodne nauke (National Institutes od Natural Sciences, NINS) u istočnoj Aziji u saradnji sa Kineskom akademijom (Academia Sinica) na Tajvanu. Izgradnju i rad teleskopa ALMA omogućio je ESO u Evropi, Nacionalna radio-astronomska opservatorija (National Radio Astronomi Observatory, NRAO) u Severnoj Americi, kojom upravljaju Ujedinjeni univerziteti (Associated Universities, Inc. AUI) i Nacionalna astronomska opservatorija Japana (National Astronomical Observatory of Japan, NAOJ). Ujedinjena opservatorija ALMA (Joint ALMA Observatory, JAO), pruža jedinstveno vođstvo i rukovođenje izgradnjom, puštanjem u rad i funkcionisanjem ALMA-e.

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Serbia
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: eson-serbia@eso.org

Anne Dutrey
Laboratoire d'Astrophysique de Bordeaux / University Bordeaux/CNRS
France
Tel.: +33 5 57 776140
Email: Anne.Dutrey@obs.u-bordeaux1.fr

Emmanuel DiFolco
Laboratoire d'Astrophysique de Bordeaux / University Bordeaux/CNRS
France
Tel.: +33 5 57 776136
Email: Emmanuel.Difolco@obs.u-bordeaux1.fr

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1434.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1434sr
Naziv:GG Tauri
Tip:Milky Way : Star : Circumstellar Material : Disk
Facility:Atacama Large Millimeter/submillimeter Array
Science data:2014Natur.514..600D

Galerija

Ilustracija dvojnog zvezdanog sistema GG Tauri-A
Ilustracija dvojnog zvezdanog sistema GG Tauri-A
Prikaz neba oko višestrukog zvezdanog sistema GG Tauri
Prikaz neba oko višestrukog zvezdanog sistema GG Tauri

Video

Ilustracija dvojnog zvezdanog sistema GG Tauri-A
Ilustracija dvojnog zvezdanog sistema GG Tauri-A

Takođe pogledajte