eso1602sr-latn — Naučno saopštenje

Turbulentno rođenje kvazara

ALMA nam otkriva tajne najsjajnije galaksije u svemiru

15. januar 2016.

Najsjajnija galaksija u našem univerzumu - kvazar W2246-0526, uočen kada je svemir bio tek na 10% od sadašnje starosti - toliko je turbulentna da se nalazi u procesu izbacivanja svog gasa od kojeg se formiraju zvezde, saznajemo iz novih posmatranja Atakama velikog milimetarskog/submilimetarskog teleskopa ALMA,

Kvazari su udaljene galaksije sa veoma aktivnim supermasivnim crnim rupama u svom središtu, koje izbacuju veoma moćne mlazove čestica i zračenja. Većina kvazara su veoma sjajni, tek mali deo [1] ovih veoma energičnih objekata su neobičnog tipa poznatog kao Hot DOG (engl. Hot, Dust-Obscured Galaxies) - vrele, prašnjave galaksije, u koje spada i WISE J224607.57-052635.0 [2] najsjajnija galaksija u svemiru.

Po prvi put, tim naučnika pod vođstvom Tanio Diaz-Santosa, sa Univerziteta Diego Portales u Santijagu, Čile, koristio je jedinstvene sposobnosti ALMA-e [3] da zaviri unutar W2246-0526 i uđe u trag kretanjima jonizovanih atoma ugljenika između zvezda u galaksiji.

"Velike količine ovog međuzvezdanog materijala pronađene su u veoma turbulentnom i dinamičnom stanju, jurcajući kroz galaksiju brzinom od oko dva miliona kilometara na čas", objasnio je prvi autor Tanio Diaz-Santos.

Astronomi veruju da se ovo turbulentno kretanje može dovesti u vezu sa ekstreminim sjajem ove galaksije. W2246-0526 sija jačinom uporedivom sa sjajem 350 triliona Sunaca. Ovaj zapanjujući sjaj se napaja pomoću veoma zagrejanog gasa dok on biva akretovan na supermasivnu crnu rupu u središtu galaksije. Svetlost od ovog buktećeg akrecionog diska u centru Hot DOG-a ne uspeva da pobegne direktno, već biva apsorbovana od strane okružujućeg debelog prekrivaća prašine, koji zatim reermituje ovu energiju u vidu infracrvene svetlosti [4].

Moćna infracrvena energija ima direktan i agresivan uticaj na celu galaksiju. Region oko crne rupe je najmanje 100 puta luminozniji od ostataka galaksije, te otpušta ogromno ali i lokalizovano zračenje u W2246-0526 i time vrši ogroman pritisak na celu galaksiju [5]

"Pretpostavljamo da je ova galaksija u fazi transformacije sudeći po ogromnoj kolićini infracrvene energije", izjavio je ko-autor Peter Eisenhardt, Projektni naučnik za WISE pri NASA-inoj Jet Propulsion laboratoriji u Pasadeni, Kalifornija.

"ALMA nam je pokazala da vrela peć ove galaksije dovodi do ključanja u loncu", dodaje Roberto Assef, sa Univerziteta Diego Portales i vođa ALMA posmatranja.

Ukoliko se ovi turbulentni uslovi održe, intenzivno infracrveno zračenje će uništiti sav međuzvezdani gas u ovoj galaksiji. Modeli evolucije galaksija bazirani na novim ALMA podacima dokazuju da se međuzvezdani gas već izbacuje iz galaksije u svim pravcima.

"Ukoliko se ovo stanje nastavi, moguće je da će W2246 eventualno sazreti u nešto tradicionalnijeg kvazara", zaključuje Manuel Aravena, sa Univerziteta Diego Portales. "Samo ALMA, sa svojom nenadmašnom rezolucijom, će nam dati priliku da vidimo ovaj objekat u visokoj rezoluciji i dokućimo jednu tako bitnu epizodu u životu ove galaksije".

Beleške

[1] Tek jedan u 3000 kvazara se klasifikuje kao Hot DOG.

[2]  Puno ime ovog neverovatnog objekta je WISE J224607.57-052635.0, otkriven je od strane NASA’s Wide-field Infrared Survey Explorer (WISE) letelice i ostatak imena određuje preciznu lokaciju kvazara na nebu.

[3] ALMA ima jedinstvenu sposobnost da detektuje, slabu, milimetarsku talasnu dužinu svetlosti koju prirodno emituju atomi ugljenika.

[4] Usled širenja svemira infracrvena svetlost W2246-0526 doživaljava crveni pomak na duže milimetarske talasne dužine - na kojima ALMA ima pojačanu osetljivost - kada se posmatra sa Zemlje.

[5] U većini ostalih kvazara ovaj odnos je nešto manju. Proces međusobne interakcije između centralne crne rupe i ostatka materijala u galaksiji je poznad astronomima pod imenom "feedback".

[6] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za fiziku; Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju.

Više informacija

Ovo istraživanje prezentovano je u radu "The Strikingly Uniform, Highly Turbulent Interstellar Medium of The Most Luminous Galaxy in the Universe”, autora T. Díaz-Santos et al., koji će biti objavljen u časopisu Astrophysical Journal Letters.

Tim čine: T. Díaz-Santos (Universidad Diego Portales, Santiago, Chile), R. J. Assef (Universidad Diego Portales, Santiago, Chile), A. W. Blain (University of Leicester, UK) , C.-W. Tsai (Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology, Pasadena, California, USA) , M. Aravena (Universidad Diego Portales, Santiago, Chile), P. Eisenhardt (Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology, Pasadena, California, USA), J. Wu (University of California Los Angeles, California, USA), D. Stern (Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology, Pasadena, California, USA) and C. Bridge (Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology, Pasadena, California, USA).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: eson-serbia@eso.org

Tanio Díaz-Santos
Universidad Diego Portales
Santiago, Chile
Email: tanio.diaz@mail.udp.cl

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1602.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1602sr-latn
Naziv:W2246-0526
Tip:Early Universe : Galaxy : Activity : AGN : Quasar
Facility:Atacama Large Millimeter/submillimeter Array
Science data:2016ApJ...816L...6D

Galerija

Umetnički doživljaj galaksije W2246-0526
Umetnički doživljaj galaksije W2246-0526

Takođe pogledajte