eso1616sr-latn — Foto izdanje

Prelepi primer zvezdanog ornamenta

18. maj 2016.

Na ovoj slici ESO-ovog Veoma velikog teleskopa (VLT), svetlost sa jarkih plavih zvezda prenosi energiju gasu preostalom od skorašnjeg formiranja zvezda. Rezultat je prelepa šarena emisiona maglina pod imenom LHA 120-N55, u kojoj su zvezde ušuškane u omotaču sjajnog gasa. Astronomi su preoučavali ovaj predivni objekat da bi razumeli uslove u sredinama u kojima se rađaju nove zvezde.

LHA 120-N55, ili N55 kako se obično naziva, je sjajni oblak gasa u Velikom Magelanovom oblaku, satelitskoj galaksiji Mlečnog puta koja je od nas udaljena 163 000 svetlosnih godina.N55 se nalazi uniuar superdžinovske ljuske ili supermehura pod nazivom LMC 4. Supermehurovi, često i po nekoliko hiljada svetlosnih godina u prečniku, se formiraju kada jaki vetrovi sa novoformiranih zvezda i udarni talasi supernova eksplozija tandemski razduvavaju gas i prašinu iz neposredne okoline, praveći ogromne mehuraste praznine.

Materijal koji je postao N55 je uspeo da preživi kao mali ostatak gasa i prašine. Sada ovaj materijal predstavlja samostalnu maglinu unutar supermehura , a grupacija veoma sjajnih plavih i belih zvezda - poznata kao LH 72 - takođe je uspela da bude formirana nekoliko stotina miliona godina nakon događaja koji su doveli do formiranja supermehura. Zvezde u LH 72  su tek nekoliko miliona godina stare, tako da nisu imale ulogu u pražnjenju okoline N55. Ove zvezde predstavljaju "drugu turu" zvezda rođenih u ovom regionu.

Skorašnje rađanje populacije novih zvezda objašnjava i živopisne boje u njihovoj okolini na ovoj slici. Jako zračenje sa moćnih, plavo-belih zvezda uklanja elektrone sa okolnih vodonikovih atoma u N55, zbog čega gas sija karakterističnom ružičastom bojom u vidljivom delu spektra. Astronomi prepoznaju ovaj sigurni potpis sijajućeg vodonikovog gasa u galaksijama kao znak rađanja novih zvezda.

Iako situacija deluje mirno u zvezdoronom regionu N55, velike promene su iza ćoška. Nekoliko miliona godina nakon formiranja, neke masivne zvezde u LH 72 će i same postati supernove, rasipajući materijal iz N55. Rezultat će biti mehur razduvan unutar supermehura i cikuls rađanja i umiranja zvezda će se nastaviti u našem galaktičkom komšiluku.

Ova slika je dobijena zahvaljujući spektrografu FOcal Reducer and low dispersion Spectrograph (FORS2), instrumentu koji se nalazi na ESO VLT teleskopu. Uslikana je u sklopu programa ESO Cosmic Gems programme, projekta koji za cilj ima proizvodnju interesantnih, intrigantnih i vizuelno privlačnih slika koristeći ESO teleskope, a u svrhu edukaciije i informisanja javnosti. Program koristi vreme na teleskopima koje ne može biti iskorišćeno u naučne svrhe. Svi prikupljeni podaci mogu biti iskorišćeni i kao naučni podaci i dostupni su astronomima kroz ESO-ovu naučnu arhivu.

[1]

Beleške

[1] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronmiju.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Serbia
Email: eson-serbia@eso.org

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1616.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1616sr-latn
Naziv:LHA 120-N 55
Tip:Local Universe : Nebula : Type : Star Formation
Facility:Very Large Telescope
Instruments:FORS2

Galerija

The glowing gas cloud LHA 120-N55 in the Large Magellanic Cloud
The glowing gas cloud LHA 120-N55 in the Large Magellanic Cloud
Samo na engleskom jeziku
LHA 120-N55 in the constellation of Dorado
LHA 120-N55 in the constellation of Dorado
Samo na engleskom jeziku

Video

Zooming in on the glowing gas cloud LHA 120-N55 in the Large Magellanic Cloud
Zooming in on the glowing gas cloud LHA 120-N55 in the Large Magellanic Cloud
Samo na engleskom jeziku
Close-up view of the glowing gas cloud LHA 120-N55 in the Large Magellanic Cloud
Close-up view of the glowing gas cloud LHA 120-N55 in the Large Magellanic Cloud
Samo na engleskom jeziku

Takođe pogledajte