eso1625sr-latn — Naučno saopštenje

Najdetaljniji pregled Oriona do sada

Infracrvene slike VLT teleskopa otkrivaju neočekivanu hordu objekata male mase

12. jul 2016.

ESO-ov HAWK-I infracrveni instrument koji se nalazi na Veoma velikom teleskopu (engl. Very Large Telescope - VLT) u Čileu, korišćen je u svrhu detaljnog pregleda samog srca Orion magline, najpreciznije do sada. Ova spektakularna slika prikazuje 10 puta više braon patuljaka i izolovanih objekata planetarnih masa nego što je ranije nađeno. Ovo otkriće predstavlja izazov za široko prihvaćen scenario istorije formiranja zvezda u Orionu.

Internacionalni tim je koristio moći infracrvenog instrumenta HAWK-I koji se nalazi na ESO-ovom Veoma velikom teleskopu (VLT) u cilju produkcije najdetaljnije i najobuhvatnije slike Orion magline [1] do sada. Ne samo što je rezultat istraživanja slika spektakularne lepote, već je otkriven i ogroman broj braon patuljaka slabog sjaja, kao i izlovanih objekata koje imaju mase slične planetskim. Samo prisustvo ovih objekata male mase predstavlja interesantan uvid u istoriju formiranja zvezda unutar same planetarne magline.

Poznata Orion planetarna maglina prostire se na oko 24 svetlosne godine unutar sazvežđa Orion i vidljiva je sa Zemlje golim okom, u vidu mrlje u Orionovom maču. Neke magline, poput Oriona, su snažno osvetljene zahvaljujući ultraljubičastom zračenju mnogih vrelih zvezda koje se rađaju unutar samih maglina, zbog čega je gas u maglini jonizovan i sjajan.

Činjenica da je Orion maglina relativno blizu [2] čini je idealnim test primerkom za bolje razumevanje procesa i istorije formiranja zvezda, kao i konstukciju teorije koliko zvezda koje mase će biti formirano.

Amelija Bajo (Universidad de Valparaíso, Valparaiso, Čile; Max-Planck Institut für Astronomie, Königstuhl, Nemačka), ko-autor ovog rada kao i članica istraživačkog tima objašnjava važnost ovih otkrića: "Razumevanje koliko objekata male mase možemo pronaći u Orionovoj maglini je veoma bitno ograničenje trenutnih teorija formacije zvezda. Sada shvatamo da će način na koji će se ovi objekti male mase formirati zavisiti od sredine u kojoj se nalaze".

Ova nova slika je uzrok uzbuđenja jer otkriva neočekivano bogatstvo objekata male mase, koje nam nadalje svedoći o tome da Orionova maglina formira proporcionalno mnogo više objekata male mase nego što to čine bliži i manje aktivni regioni.

Astronomi pokušavaju da prebroje objekte različitih masa u regionima kao što je Orionova maglina u cilju razumevanja procesa formiranja zvezda [3]. Pre ovog istraživanja, najveći broj objekata je pronađen sa masama oko četvrtine solarne. Otkriće prezasićenosti ovim objektima sa masama mnogo manjim od prethodo nađenih u Orionovoj planetarnoj maglini je sada dalo drugi maksimum na mnogo manjim masama u funkciji raspodele broja zvezda.

Ova posmatranja takođe zanimljivo ukazuju da je broj objekata sa masama sličnim planetskim mnogo veći nego što smo to ranije mislili. Tehnologija za posmatranje ovih objekata još uvek nije proizvedena. ESO-ov budući Evropski ekstremno veliki teleskop (engl. European Extremely Large Telescope - E-ELT), zakazan da počne sa radom 2024. godine, dizajniran da se bavi i ovom tematikom.

Vodeći naučnik u grupi Holger Dras (Astronomisches Institut, Ruhr-Universität Bochum, Bochum, Nemačka; Pontificia Universidad Católica de Chile, Santijago, Čile) naglašava: "Naši razultati mi se čine kao uvid u novu eru nauke koja se bavi formiranjem planeta i zvezda. Veliki broj slobodno "plutajućih" planeta koje smo našli sa našim trenutnim posmatračkim ograničenjama mi daje nadu da ćemo otkriti pregršt malih zemljolikih planeta sa E-ELT-om."

[4]

Beleške

[1] Planetarne magline poput poznate Orionove, poznate su i kao H II regioni čime se ukazuje na njihov visok sadržaj jonizovanog vodonika. Ovi ogromnii oblaci međuzvezdanog gasa su mesta na kojima se odvija formiranje zvezda širom svemira.

[2]  Orionova planetarna maglina nalazi se na oko 1350 svetlosnih godina od Zemlje.

[3] Ova informacija je bitna pri konstrukciji Inicijalne funkcije mase (engl. Initial Mass Function) (IMF) — pomoću koje se opisuje koliko zvezda koje mase čini jednu zvezdanu populaciju. Ovo je dalje bitan uvid u poreklo zvezdanih populacija. Drugim rečima, određivanje tačne inicijalne funkcije mase, te jasna teorija koja objašnjava njeno poreklo su fundamentalno bitne informacije za proučavanje formacije zvezda.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronmiju.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je u radu pod nazivom: “The bimodal initial mass function in the Orion Nebula Cloud”, autora H. Drass et al., rad je objavljen u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

Tim čine: H. Drass (Astronomisches Institut, Ruhr-Universität Bochum, Bochum, Germany; Pontificia Universidad Católica de Chile, Santiago, Chile), M. Haas (Astronomisches Institut, Ruhr-Universität Bochum, Bochum, Germany), R. Chini (Astronomisches Institut, Ruhr-Universität Bochum, Bochum, Germany; Universidad Católica del Norte, Antofagasta, Chile), A. Bayo (Universidad de Valparaíso, Valparaíso, Chile; Max-Planck Institut für Astronomie, Königstuhl, Germany) , M. Hackstein (Astronomisches Institut, Ruhr-Universität Bochum, Bochum, Germany), V. Hoffmeister (Astronomisches Institut, Ruhr-Universität Bochum, Bochum, Germany), N. Godoy (Universidad de Valparaíso, Valparaíso, Chile) and N. Vogt (Universidad de Valparaíso, Valparaíso, Chile).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko Društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: eson-serbia@eso.org

Holger Drass
Pontificia Universidad Católica de Chile / Astronomisches Institut, Ruhr-Universität Bochum
Santiago / Bochum, Chile / Germany
Mob.: +491714890578
Email: hdrass@aiuc.puc.cl

Amelia Bayo
Universidad de Valparaíso / Max-Planck Institut für Astronomie
Valparaíso / Königstuhl, Chile / Germany
Mob.: +56 981381715
Email: amelia.bayo@uv.cl

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: rhook@eso.org

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1625.

O saopštenju

Saopštenje br.:eso1625sr-latn
Naziv:M 42, Messier 42, Orion Nebula
Tip:Milky Way : Nebula : Appearance : Emission : H II Region
Facility:Very Large Telescope
Instruments:HAWK-I
Science data:2016MNRAS.461.1734D

Galerija

Dubok infracrveni pogled u maglinu Orion od HAWK-I
Dubok infracrveni pogled u maglinu Orion od HAWK-I
Highlights from a new infrared image of the Orion Nebula
Highlights from a new infrared image of the Orion Nebula
Samo na engleskom jeziku
The jewel in Orion’s sword
The jewel in Orion’s sword
Samo na engleskom jeziku

Video

Panning across a deep infrared image of the Orion Nebula
Panning across a deep infrared image of the Orion Nebula
Samo na engleskom jeziku
Zooming into a deep infrared image of the Orion Nebula
Zooming into a deep infrared image of the Orion Nebula
Samo na engleskom jeziku
Cross-fade between visible and infrared light images of the Orion Nebula
Cross-fade between visible and infrared light images of the Orion Nebula
Samo na engleskom jeziku

Takođe pogledajte